Народно благостање

"18, јуни 1932. _ али који нема никаквих других отежица административних сем оних, које су предвиђене у самом уговору.

У „Грговинском !ласнику“ од 8. т. м, а у чланку под _ насловом „1 рговински споразум с Италијом", у коме је Допунски уговор опширно коментарисан, налази се једна врло симптоматична реченица, наиме: „Али ни до сада са ниским царинама у Италији извоз наше стоке није се обављао без тешкоћа у другом погледу. Ако су царине биле ниске, у Италији су постојале административне мере о клању стоке, које су ограничавале довоз наше стоке на тамошња аржишта. са применом допунског споразума и установљењем талијанскојугословенског одбора, те ће мере ишчезнути тако, да ће наш извоз добити извесно побољшање“. Нашим читаоцима није непознато да су биле многобројне административне мере, које су отежавале наш увоз стоке у Италију. Било је вексаторних ветеринарских прегледа, на које су се врло често чуле жалое у нашој јавности. Било је прописа о клању на граници, који су били још много тежи. Даље у Италији постоји пропис о релацији између стоке домаћег и страног порекла при потрошњи у земљи: Свакако те мере могле су одиста да учине илузорним оне ниске царинске ставове, хоје смо уживали до новога споразума. Ако је овај одиста рашчистио са свима тим вексаторним, административним прописима, а то би требало да буде у смислу духа споразума, онда се може у толико лакше примити повећање царинских ставова.

Уговор садржи једну оригиналну клаузулу, која, у колико је нама познато, не постоји ни у једном трговинском уговору до данас. Њиме се предвиђа оснивање једнога талијанско-југословенског одбора, који има за задатак: 1) да истражује подесна сретства за олакшање и развијање трговинске размене између обеју земаља; 2) да решава на 2бострано задовољство сва спорна питања између обеју земаља, која се тичу економских односа, који проистичу из важећих споразума о царинским предметима из поморских сервиса, пограничних размена и т. д.

Ова стилизација даје томе одбору исувише вели; атрибуције. Између осталог он би имао да буде изборни суд, пошто има да решава по односима, који проистичу из „важећих споразума“. Ми мислимо ипак да то није била намера сауговорача, већ из простог разлога што би био немогућан изборни суд састављен од истог броја чланова обеју спорећих се страна. Он треба да буде један инструмент унапређења економских односа између обеју земаља, да изналази и друге незаконодавне мере, које би могле да помогну међусобни промет, да чини предлоге и сугестије односним владама и интересентима.

Резултат рада овога одбора по међусобни робни промет зависиће искључиво од духа, којим он буде анимиран.

Баш тим поводом сматрамо за дужност да укажемо на даљу једну околност, која је по нашем скромном мишљењу, од огромне важности за наш целокупни, дипломатски положај. Пре неколико дана изишао је у париском „Те Тетрз“-у чланак, у коме се пледира за политику зближења Француске и Италије: „Ако се Италија буде задовољила с концесијама, које нуди Француска и ако се обавеже у свакој ситуацији, у којој би постојећи поредак у Европи дошао у питање, паралелно са Француском да наступа, онда ће много што шта постати могућно што данас изгледа немогуће. Југославија би закључила с Италијом уговор о пријатељству уз посредовање Француске. У државама наследницама аустро-угарске монархије има да дође до трајне сарадње. У изради и извођењу плана средњо-европске сарадње треба да стоји Италија на првом месту с обзиром на њене интересе“.

У службеном коминике-у поводом закључења трговинског споразума није-се наравно правила никаква алузија на

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ _

Страна 395 ову политичку страну југословенско-талијанских односа. Али не можемо да се бранимо од утиска, да оно оптимистично распложење, којим је пропраћен тај слоразум, није, могло потећи искључиво из чињенице закључења трговинског споразума, већ је морало имати и друге мотиве.

U prvom kvartalu 1932. godine opadanje spoljne trgovine mnogo je veće nego opadanje u prošloj godini. U prvom kvartalu ove godine spoljna trgovina industrijskih artikala svih zemalja u poređenju sa poslednjim kvartalom u prošloj godini pala je za 24%, dok je u isto vreme proizvodnja pala samo za daljih 6—7%. To je naročito posledica deviznih propisa i ograničenja, koji su kao što smo često naglasili, više nego i jedna druga protekcionistička mera onemogućili uvoz; ništa ne koristi sniženje cena, kada se uvoznicima ne dodeljuju devize. Instruktivni su podaci o spoljnoj trgovini država sa oštrim deviznim propisima. U prvom 'kvartalu 1932. godine u poređenju sa istim kvartalom prošle godine uvoz je pao uvek u milionima u valuti odnosne zemlje: u Austriji od 529 na 395, u Nemačkoj od 1.919 na 1.245, u Čehoslovačkoj od 2.608 na 1.927, u Bugarskoj od 978.9 na 8.48.6, u Jugoslaviji od 1.588.5 na 952.8, u Mađarskoj od 142.2 na 85.8.

Izvoz je u nekim zemljama još jače pao, i 10: пеmački od 2.308 na 1.577, austriski od 310 na 194, čehoslovački

Devizna ograničenja i spoljna trgovina

od 3.085 na 1.832, bugarski 1.319.4 na 864.7, jugoslovenski od

1.798.4 na 905.4, mađarski 130.4 na 72.2. |

Naročito je zanimljiv razvoj irgovinskih veza između Mađarske i Čehoslovačke. Ovde je protekcionizam postigao potpuno uništenje spoljne trgovine. Srozavanje je počelo sa carinskim ratom u decembru 1930. godine, usled čehoslovačkih zakona o uvozu brašna i pšenice. Uvoz iz Čehoslovačke pao je od 173 u 1930. godini na 50 mil. penge, u 1931. godini što čini 100% od ukupnog uvoza, prema 25% u 1930. godini. Obratno, mađarski izvoz u Čehoslovačku pao je od 153 na 24 mil. penge, dakle na 1/7. Skoro je posve iščezao saobraćaj pre najvažnijih artikala. Čehoslovački izvoz drveta u Mađarsku pao je od 34 na 3.4 mil. kr; obratno, mađarski izvoz stoke u Čehoslovačku pao je od 37 mil. penge na 3 mil dok je izvoz brašna i pšenice od 24 mil. u 1930. godini posve iščezao.

Već pola godine javljaju čehoslovačke i mađarske novine stalno, da pregovori o frgovinskom ugovoru između obe zemlje stoje neposredno pred završetkom, a da će skoro ponovo doći do normalne izmene dobara, koja odgovara ekonomskoj strukturi obeju zemalja. Ali sada su postali poznati planovi Čehoslovačke vlade za uvođenje monopola na uvoz svih agrarnih proizvoda, i fime su, po našem mišljenju, izgledi za oživljenje spoljne trgovine između obe zemlje ponovo svedeni na nulu.

Код помоћи незапосленим разликујемо Be – различне методе. По једној, незапослени прима помоћ само онда, ако докаже своју убогост, Сретства дају држава, општина и приватне каритативне организације. По другој, радник прима помоћ на основу његовог права које произилази из осигурања против незапослености, Доказивање убогости није потребно. Прва метода одговара систему либералне капиталистичке привреде; ова не познаје осигурање против незапослености. Код ње је осно= вна мисао, да појединац мора да буде одговоран сам за. своју судбину, Не смеју се појединцу одузети материјалне бриге, јер то убија личну одговорност и иницијативу, а ове су дсновни принципи капиталистичког система. Радник нема право на помоћ, ова се даје, добровољно, и има карактер. мило стиње, и често није довољна ни за одржање минималне ега

Напуштање осигурања против незапослености у Немачкој