Народно благостање
18. јуни 1932,
имају знатан инвестирани капитал код нас, имају кредите
одобрене подузећима у нашој земљи, чехословачким- и на штим, за инвестиционе циљеве и обртни капитал. Постоји јак туризам Чехословака у нашој земљи, постоје велике реципрочне обавезе по телефонском, телеграфском и жељезничком саобраћају и т. д. И најзад постоје и поруџбине наше државе код чехословачке индустрије и куповине Чехословачке код нас.
У међувремену наступила је једна околност, која је знатно олакшала приближење. Широј јавности није познато, да је у претпоследњем месецу трговински биланс између нас и Чехословачке готово изравнат После мучних преговора успело се да се закључи уговор о робном клирингу, којим је обухваћен и туристички саобранај, пошто није за потце-
њивање и наш туризам у Чехословачкој. Према томе робни | | јапја. Саппзка služba je jedina, koja nije nikad: začmala. U
клиринг обухвата целокупни робни и туристички промет. Питање о осталим трансакцијама нарочито о реципрочним државним наруџбинама, као куповање дувана Чехословачке код нас и наших порупбина чехословачкој индустрији, као и осталих међусобних обрачуна између држава, остало је ван овог клиринга. Да ли је у том погледу постигнут какав споразум није нам познато; али у сваком случају главно је, да су за сада робни и туристички промет потпуно омогућени.
ОатиХепје сагптишка зјау! 25-00dišnjicu svoga života. Tom Dprilikom опо je izdalo jubilarnu svesku „Carinskoga glasnika”, koja je puna interesaninih priloga grafički prvorazrednih. Knjiga je puna fragmenata iz prošlosti carinske struke i službe. Carinska služba je kod nas od
НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ
vajkada. bila najaktivnija. Mi upravo nismo nikad imali školu za carinike. zbog toga je popunjavana sa sviju strana, počevši od irgovca pa do doktora poli tičke ekonomije. U nju su ulazili činovnici sviju ostalih struka. U jednom delu je struka imala dodira sa političkom ekonomijom: irgovinskom рој litikom. To je bio povod da doktori političke ekonomije fado stupaju u carinsku službu. To vrbovanje činovnika sa sviju Strana bilo je korisno po službu i po zemlju. Obično su u mju ulazili ljudi puni inicijative i energije. Tako vidimo, da. je carinska struka
prva koja pokreće svoj stručni organ. Već osamdesetih godina
prošloga veka on se pojavio prvi put. Među prvim načelnicima carinske struke bio je Aca Milovanović, jedan od naših najak-
tivnijih kroničara i publicista. Godine 1898. pokreće Kukić „Ca-
rinski pregled”, koji 1900. postaje „Finansiski pregled”, na kojem su sarađivali svi oni, koje su Rika. ala finansiska pi-
njoj je uvek vrelo. Bilo je pokušaja, da se u mjoj · vaspostavi diktatura i režim klika, ali uvek bez uspeha. Uvek je bilo ca-
| rinskih činovnika, koji su fražili slobodu mišljenja i kritike i koil su obarali takve pokušaje. Po sebi se razume, da je struka
sastavljena iz ovakvog kadra činovnika morala да napreduje. Ima perioda kad je carinska struka bila bolje 'obrađivana nego sudska. Raspravljana su teoriska i praktična carinska pitanja.
Može se bez ustezanja reći, da je to najnaptednija adminištra-. _
fivna grana u našoj zemlji. To se i danas može da posmatra.
Ni jedna druga grana državne adminištracije ne Čini takve- po- _ Dok druge .
kušaje za održavanje* svog Organa kao carinska.” nemaju svojih glasila, ili se pojavljuju periodično, и саппзкој
struci su samo periodične pauze bez· stručnog organa. „Catin-
ski glasnik” izlazi i danas. Carinskom udruženju čestitamo proslavu.
83 Ba BB BI
ОБАВ
— Емисије на француском тржишту капитала постигле су своје највише стање у 1930 години са 1,823 мил. франака просечно месечно. Од тада су стално падале. Месечни просек 1931 године износио је 1.370 мил. франака, и у првих 5 месеци 1932 године 758 мил. франака. Доносимо ниже месечне цифре од јануара 1931 године.
1931. 1932.
Јануар 484 _ 370
Фебруар 4228 815
Март - 1304 | 341
Април 1163 1705
Мај 1457 560 Јуни 1619 Јули 1002 Август | 381 Септембар 345 „Октобар - - 3545 Новембар 631 Децембар _ 313
Емисија у децембру прошле године претставља Hajнижи износ за последњих неколико година, Већи износ у октобру прошле и априлу ове год. последица су већих емисија Credit Бопсјег-а, који. стоји под државним надзором.
— У Будим Пешти је 15. ов. месеца почела са радом анкета о снижењу камата. Очекује се да ће после анкете Народна банка снизити дисконтну стопу на 5%. Али с друге стране не може се очекивати да ће доћи до сразмерног снижења камата на улоге, јер се банке боје, нарочито провинцијске, да би дошло до повлачења улога. Зато су банке пред-
ТАЈ
СЛУЖБА ~
ложиле да се камате снизе само индивидуално за оне пољо= привреднике, који не могу да сносе каматне терете, Држава би губитак појединих банака накнадила издавањем државних облигација . |
— Револуционарна влада у Чиле-у издала је декрет O заплени свих акција централне банке, која ће се сада звати Државна банка. Досадањи поседници добиће за акције државне облигације.
— У Швајцарској се оснива полуслужбени Завод за помагање финансијских институција и индустријских предузећа, који ће издати 20 мил. шв. франака облигација са др-
жавном гаранцијом. Његов задатак је да мобилизира замрзла.
швајцарска потраживања и кредите у иностранству.
ЈАВНЕ ФИНАНСИЈЕ
— Čehoslovački ministar Hnansija izradio je zakonski рго-_
jekat o povišenju poreza na prihod, koji će iznositi 30—90%: sadanjeg poreza prema njegovoj visini.: Finansijski efekat računa, se na 300 mil. kruna. Zatim се se-uvesti trošarina na. kvasac od 5 kruna po kg., od čega:se ОРКЕ о 30. ти, Ке. | Zako važio.
'bi dve godine.
— Из посебног онда за амортизацију старих отоманских дугова сада су извршене имаоцима облигација из-1928.. год. следеће исплате: 1 шил. 8 пенца на серију А, 12,5 фр.. на серију Б-и 8.65-на серију Д. Овде се ради о једнократној наплати из сакупљених сретстава. То је дошло изненада за велики део портера. Али не иза њихове заступнике, који су спреману исплату држали -у тајности, и искористили, куnyiyha дискретно ове облигације. ,
— У финансиском комитету Дрштна народа, који за- ·
седа у Паризу, повериоци су се сложили да даду Аустрији.
Страна 397 __