Народно благостање

18. јуин 1932.

__НАРОДНО_БЛАГОСТАЊЕ

Страна 389

slovačkog uvoza vidi se, da je uvoz rumunske pšenice za prva tri meseca nove kampanje (jJuli—-.KSKteptembar) iznosio 4072 vagona više od našeg. Sa rezervama iz žetve 1931. godine mi smo u položaju, da rezultat u ovoj kampanji bude obrnut.

V. Šta još može doprineti postizavanju Dolje cene za producenta?

Mišljenja sam, da slobodnim merama i odgovara– jućom raspodelom. transportnih troškova, vodom i suvim, kako za izvoz tako i unutarnji promet, može se vrlo mnogo postići u tom pravcu. |

Poznata je stvar, da se gro-kvantum pšenice za izvoz transporiuje vodenim putem, a manji deo železnicom. Rečna plovidba je kao i železnice, državno preduzeće. — U prošloj kampanji, kod jedne rekordne žetve, najveći deo izvezene pšenice ransportovan je

objektima Rečne plovidbe. U toliko više može se uzeti |

kao sigurno, da se Rečna plovidba u narednoj kampanji — u kojoj se izvozni višak predviđa znatno manji ceo posao moći sama da obavi.

"Transport pšenice za izvoz, vodom i suvim, mogao bi se obavljati u državnoj režiji, t. j. bez dapla{e troškova od Prizada. - |

Podvozni trošak po 1 mtc. iznosi oko din. 10—13. od utovarnih stanica do Braile, Bratislave i Beča; železnicom do državne granice staje skoro 2 puta više.

Obavljajući transport pšenice za izvoz u državnoj režiji, Prizadu se pruža mogućnost da producenfu plafi za 12 do 15 ап. ро тес. уеси сепи nego inače.

Кад se uzme u obzir, da će se na bazi ofkupnih cena Prižada upravljati trgovina u zemlji, onda gOrnjih 12 do i5 din. po q. predstavljaju za producenata vrlo mnogo. Za toliko bi on dobio veću сепи ! [0 пе samo za onaj kvantum koji se izvozi, već i za količine koje se troše u zemlji, koje iznose 2—3 puta veći Куапtum od izvoznog.

Zajedno sa preferencijalom, Prižad bi bio i poloгаји da producentu pri otkupu pruži veću cenu od Oko din. 45.— po q. za jedan kvantum od 15.000 vagona,

odnosno dinara 30.— prosečno na kvantum od 22.500|

vagona.

Како da se kompenzirta delicit Rečne plovidbe i Železnice koji bi nastao usled besplatnog fransporta? Pokriće bi se imalo stvoriti iz unutarnjeg prometa pšenicom. — Železnička i parobrodska tarifa za celokupni tuhutarnji promet (izuzev vagonske pošiljke za pretovat u šlepove namenjene izvozu i snabdevanje pa-

: | за : : see r 9 : | 5 | У + | sivnih krajeva) imala bi se povišiti i згагте 0 bitaka na izvozu. Sa kojih razloga to nije usledilo, do-

' voljno je poznato te smatram da je suvišno o tome

predviđenog deficita na izvOZI.

Privatna brodarstva i preduzeća: opteretiti državnom taksom srazmerno povišenju državnih podvoznih stavova i time sprečiti njihovu konkurenciju Rečnoj Plovidbi.”

Ne verujem da bi povišenje podvoznih stavova ima– lo za posledicu pad cena pšenici, niti stvaranje haotičnog stanja za mlinsku industriju. Povišenje bi imalo uslediti srazmerno tako, da ne ide na štetu jednog dela milinova pojedinih krajeva, nifi da favorizira mlinove drugih krajeva (pokrajina). To je stvar stručnjaka tarifškog odseka Ministarstva saobračaja.

Pored likvidnog i brzog prikupljanja pokrića za deficit kod izvoza, povišehje podvoznih stavova doprinelo bi mnogo i u pogledu izjednačenja otkupnih cena na raznim žitnim stanicama u zemlji, odnosno isključilo bi mogučnost postojanja znatne razlike u ceni na pojedinim stanicama, u koliko ne postoji razlika u kvalitetu robe. | |

_ _Mlinovi iz krajeva sa slabom žetvom i krajeva gde pšenica slabo ili nikako ne uspeva, snabdevali bi se prvenstveno iz najbliže svoje okoline i tek nakon iscrpljenja tih stokova prešli na kupovinu iz udaljenijih stanica. Time bi se promet u pravcu žitnih stanica sa kojih se roba tovari za izvoz ograničio, znatno olakšao i izbegao veliki dovoz na tim stanicama.

Ako bi se ipak na pojedinim stanicama u zemlji pojavila jača ponuda i ne bude imalo kupaca, tu bi zemljoradničke zadruge mogle intervenisati; snabdevanje vojske moglo bi se takođe tako podesiti, da se kupovina pšenice od producenta u tu svrhu, direktno ili preko zadruga, prvenstveno viši na tim „ugroženim” stanicama.

Povišenje podvoznih stavova moglo bi po potrebi da bude znatno veće nego Što iziskuje potreba pokrića izvoznog deficita. — Sve zavisi od toga šta se hoće da postigne. |

Ako je polazna tačka: da se producentu omogući 510 уеса сена, — veća nego sto se putem prodaje u inostranstvu postiže — onda se moraju iznalaziti i sredstva zato. Unapred se mora imati obezbeđen i ostvar– ljiv izvor tih sredstava. .

U kampanji 1931/2 god. kod otkupne cene od din. 100—170.— po q. nastao je veliki gubitak po državnu kasu, jer su izvozne prodajne cene znatno niže bile od otkupnih. Pokriće za gubitak traženo je u prodaji milnovima (domaćim) po cenama za dinara 70–80 od q višim od odkupne, a kasnije uvođenjem paušala prema poznatoj skali i kapacitetu mlina. Znači, da je pokriće za gubitak na izvozu treDalo da se dobije opterećenjem domaćeg konstma brašna.

Napred izloženim ne traži se pokriće za gubitak na izvozu, Već samo zai deficit besplatnog transporia. — Ali, ako se želi što uspešnija akcija u radu Prizada, a event. i prilike diktiraju da se izvoz pšenice iorsira u pravcu Braile, onda za pojačanje otkupne moći Prizada, odnosno za dobijanje što bolje prosečne cene za producenta, mogao bi se povišenjem podvoznih stavova preko potrebe pokrića izvoznog delicita, postići izvestan suficit u tim prihodima.

Iz tako stvorenih sredstava, — koja bi se mogla još i više uvećati event. proširenjem povišenja podvoznih stavova i na brašno, mekinje i kukolj — (sve naravno u unutarnjem prometu), Prizad bi imao jedan izvor novčanih sredstava više za jači акнунећ и svom poslovanju.

Monopolisan režim u prošloj kampanji nije dao očekivane rezultate u stvaranju prihoda za pokriće gu-

raspravljati.

Možda bi se napred izloženi način u praksi pokazao kao vrlo dobar. To je također stvar stručnjaka putem kojih treba ispitati mogučnost njegove primene i utvrditi, da li i kakve sve prepreke stoje na putu njegoVog izvođenja.

U prošloj kampanji, kao posledica visoke otkupne cene, — znatno više od prodajne — [05 и затот роčetku ponuda robe bila je ogromna. Svaki je žurio da što pre isturi robu iz ruku, jer je opšte verovanje bilo,

da se visoko postavljene cene neće moći stalno da

održe. | | To je prouzrokovalo potrebu uskladišćenja око 10.000 vagona pšenice u inostranim lagerima. — Pri--

tišak ove količine robe, — pored toga Što je njeno lagerovanje bilo skopčano sa troškovima i gubitkom kamate — imao je jakog dejstva i na pad cena. Trebalo je tri meseca vremena da se cene postepeno poprave i