Народно благостање

25, јунн 1932.

nadležnog: suda stečaj. Kako se saznaje Бапа nudi bez garancija u svemu 20% kvotu.

— Мађарска влада издала је уредбу, да сви новчани заводи морају своје месечне билансе поднети мађарској Народној бици Они су даље обавезни, да Народној банци дају сва обавештења, која ова затражи о имовинском стању и свим врстама послова; сем тога Народна банка има право контроле банчиних књига.

__ Неколико великих египатских банака саопштили су својим муштеријама, да неће у будуће плаћати камате на улоге. Овај корак је последица обиља новца у Египту. Услед велике несигурности на тржишту памука и сталне бесе на берзама, публика се боји сваке штекулације, и зато је свој новац поверила банкама. Међутим, банке не могу више да нађу пласман за уложени новац, јер због стагнације не могу да прошире кредите.

— Талијанска влада израдила је нови закон о берзама, који предвиђа да ће само службено заклети маклери моћи вршити послове на берзи, док се'великим банкама са главницом преко 100 мил. лира дозвољава да могу имати у кругу само посматрача. Строгим прописима жели се свести улога маклера на посредништво, и на тај начин онемогућити шпекулацију за сопствени рачун, што јесте природа сензала. :

— Пољска Аграрна банка стављена је уредбом претседника републике под директну контролу Министарства финансија, тако да заступник министра финансија г. Коц има сада контролу свих трију државних банака у својим рукама,

— Мађарска и Аустрија склопиле су нови уговор о клирингу, који је нешто повољнији за Аустрију него досадањи, До сада је Аустрија мађарске лаферације жита морала да плаћа у доларима. Био је предвиђен месечни контингент од 150.000 мц. По новом споразуму Аустрија треба да плати само четвртину контингента у доларима. Док је пре требала за то 300.000 долара, сада јој је потребно само 75.000 долара месечно.

— Постигнут је споразум о пролонгацији приватних краткорочних мађарских дугова између Америке и Мађарске. У уговору је предвиђена каматна стопа од 5% за меничне и 6% за бианко кредите. Потраживања мађарских дужника у Америци могу се употребити за исплату камате. Али дужници, који немају потраживања у Америци, могу са одобрењем поверилаца да у пенгама положе на скупни конто код Народне банке. Остале одредбе су једнаке уговору о пролонгацији са енглеским повериоцима.

— За оснивање Градске штедионице у Слав. Пожеги завршене су све припреме, Са пословањем се ипак неће одмах почети, јер се чекају повољније финансијске прилике.

— На годишњој скупштини Удружења банака изабрани су у управни одбор г. г. Александар Божичковић, Божа Милосављевић, Давид Хохнер, Димитрије Богојевић, д-р Јанко Хацин, Милан Драгић, Србислав Јеврић и Угљеша Пигаш из Београда, Алекса Мартиновић са Цетиња и Душан јотић из Неготина; у надзорни одбор ушли су г. г. Божа Вучковић и Крсман Д. Виторовић из Београда.

— Nemačka Raihsbanka deli avanse svima nemačkim državljanima za njihova zamrzla potraživanja u inostranstvu i fo 50% od vrednosti, sa diskoninom stopom Rajhsbanke.

— U pregovorima koji se sada vode između inostranih poverilaca Kreditanštalta i austrijske vlade, ova je stavila sledeće uslove: 1) Inostrani poverioci preuzimaju mesto isplate aktivu Kreditanštalta u naslednim državama, i sem (оса dobijaju anuitet ili 2) Poverioci se odriču svojih potraživanja kod Kreditanštalta, a austrijska država se obavezuje da plaća godišnji anuitet od 5 mil. šilinca u prvih pet godina i 12 miliona šilinga u daljih 30 godina. Poverioci su OI oba predloga i pregovori su prekinuti.

"НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 411

— Скинут стечај Гостионичарској банци. Београдски трговачки суд одобрио је нагодбу Гостионичарске банке са повериоцима: Повериоци улагачи и други који имају залог на хипотеку добивају 50%. Пет чланова управног одбора дало је да осигурање исплате залог на своје некретнине у вредности од два милиона динара.

— Противно општем мишљењу, ми смо истакли да укидање златнога важења у Енглеској није било намерно. То сада потврђује у једном предавању познати енглески економист професор Грегори, који има велики утицај на Енглеску банку. Исто тако истиче Грегори, да Енглеска банка нема ни сада никакви одређени валутни програм. једино што жели је, да онемогући јак скок или пад фунте.

ЈАВНЕ ФИНАНСИЈЕ

— Belgija pregovara o zaključenju jednog zaima u Fran= cuskoj uz 5'|,% kamatu. Emisioni kurs i veličina zajma još nisu utvrđeni. Do zaključenja će doći po svoj prilici još u sledećoj nedelji.

— Румунија he се, према вестима страних листова, обратити Друштву народа, да његовим посредовањем добије потребна сретства за поправку свога финансијског стања.

— Швајцарска савезна влада емитовала је 3 и по од сто зајам серије П од 150 мил. швајцарских франака, који ће се употребити за исплату мобилизационог зајма из 1917. године у износу од 100 франака и 50 милиона за ликвидацију краткорочних обавеза.

— Приходи Београдске општине за првих пет месеци тек. год. изнели су 130,158.000 динара према 126,900.065 дин. за исто време прошле године.

— Министар финансија одобрио је буџет винковачке отштине за ову год. са 3,927.117.— дин. расхода и 2,966.122 дин. прихода уз 50%-тни прирез. Смањење износи 178.800.—.

— Талијанска влада је овластила Министра финансија да може провинцијским управама дати позајмице у укупном износу од 60 мил. лира, јер ће се ова година завршити за све управе са дефицитом. Камате ће износити 9 и по од сто, а рок отплате је 10 година.

— Ми смо већ неколико пута писали о тешком финан-

сијском стању немачких градова због великих социјалних

издатака. Велики број градова налази се у озбиљним тешкоћама. Немачке новине јављају, да је сада највећа речна лука у Немачкој град Дуисбург објавио мораторијум, пошто је већ једном добио од државе помоћ у износу од 8 мил, марака. Дугује поред осталог 3 милиона долара иностранству. Главни разлог за тешко финансијско стање лежи у опадању речног саобраћаја, које је на једној страни проузроковало опадање прихода, а на другој повећање социјалних издатака. После овог првог службеног проглашења мораторијума, очекују се нове инсолвенције градова,

СОЦИЈАЛНА ПОЛИТИКА

— Severo-američki Senat uzeo je u ргтебтезапје Уаспегоу projekt o pomoći nezaposienim. Obe stranke su saglasne o potrebi povećanja kredita potrebnih Reconstruction Finance Corporation-u, ali se razilaze u pitanju programa javnih radova: za čije finansiranje Vagnerov plan predviđa emisiju obligacija u iznosu od 500 miliona dolara.

— Док је Немачка последњим декрет-законом сужила осигурање, француска влада спрема уредбу, којом ће се укинути досадање ограничење у примању потпоре незапослених на 180 дана; затим ће се помоћ проширити и на незапослене занатлије и делимично упослене раднике, ако не раде више од три дана у недељи.

— Загребачка општина уводи нарочите бонове који ће се употребити у главном за побијање просјачења. Бонови ће бити у вредности по 50 пара и даваће се сиромаху, који буде тражио милостињу, за набавку животних потреба,