Народно благостање

| | |||

Страна 422

ватне банке биле вољне да приме нов новац да одоле навалама улагача и иностраних поверилаца. А улагачи и инострани повериоци опет би тај новац употребили у сврху тезаурације и тек једну минималну квоту у грађевне сврхе. Стога, снижење дисконтне стопе новчаничних банака, ма како ниско ишло, не би било прави пут, као ни куповање хартије од вредности од стране новчаничних банака. Као што је лепо разложено у извештају о светској кризи који је сачинила економска секција Лиге народа по налогу Х]. скупштине Лиге, у доба депресије прихваћају се инвестициони кредити само под једним од ова три услова:

1. Инвестициона добра, у првом реду машине, морају знатније пасти у цени но производни трошкови потрошних добара, тако да постаје рентабилно замењивање ручног рада инвестиционим добрима,

2. нови технички изуми, услед којих производна добра, иако не падају у цени у поменутој релацији, постају рентабилнија, 3. стара производна добра морају бити уабана да би се јавила потреба за њиховом заменом.

Поменути извештај налази да ниједан од та три услова није испуњен у овој депресији: инвестициона добра, т. |. трошкови за њихово произвођење,; место да појефтине више но производни трошкови потрошних добара, појефтинила су мање; нових техничких изума већих размера нема; све су фабрике снабдевене обилно машинеријом још из доба пре кризе, пошто су дуго времена пре наступа депресије, и за време самог „боот-а“ радиле са великим вишком неискоришћеног капацитета.

Управити нове капитале на тражњу за производним трошковима, дакле, сада се не да.

Мора се почети са потрошним добрима. А то значи да се морају повећати приходи широких маса или један део маса запослити и тако му тек створити приходе. Држава то може учинити на два начина или да повећа приходе својих службеника или да почне изводити јавне радове. Први начин је незгодан, јер је нееластичан. Једном повећане плате тешко је компримирати, а убризгавање новца у привреду има смисла једино ако има трајати краће време. Иначе или долази до упропашћења валуте, ако нема златног покрића, или, ако постоји златно важење, до страшног задужења државе. т. ј. будућих покољења.

Међутим, под изразом јавних радова не треба замишљати само техничке радове, него и многе јавне административне и организационе радове, на пр. побољшање статистичке службе, ширење задругарства, организовање нових јавних корпорација и слично, уколико их врше чиновници уз посебни хонорар који не улази у плату и који им се може у свако доба одузети, чим јавни радови не буду народноекономски индицирани. Критеријум за јавне радове не лежи, дакле, у личностима које их обављају, него у систему којим се плаћају.

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Бр. 27

Кад би привреда већ једном била заталасана новцем који би у њу унели јавни радови, јавила би се потреба за кредитима у сврху нових инвестиција и тада би се могло приступити систему куповања хартија на отвореном тржишту и систему проширених есконтних и ломбардних послова новчаничних банака. Ови системи су јефтинији од система јавних радова, јер не наваљују нове терете на државу. Напротив, куповином државних обвезница ослобађа се држава својих дугова. Стога би у односном часу требало постепено престати са јавним радовима.

Коначно, може бити од интереса какве би штетне последице имала светска инфлација новца по расподелу народног дохотка.

У том погледу долазе у обзир само радници, чиновници, рентијери и јавна тела као економски субјекти. Данас запослени радници претрпели би малу штету у својим реалним приходима, као и чиновници и остали фиксно плаћани. Али то смањење њихових прихода не би било у сразмери са повећаном инфлацијом, јер цене у детаљу увек заостају за ценама ангро. Раднички реални приходи приближили би се онима из 1929 год. који су за главне индустриске земље оцењени као довољно високи, свакако као никад дотад у историји непостигнути. Осим тога, радници као класа само би профитирали, јер губитак на реалним приходима код сад запосленог радништва био би далеко хиперкомпензиран приходима новозапосленог радништва. |

Код јавних службеника, наравно не би губитак на реалним приходима био компензиран приходима новонамештених чиновника, јер таквих готово не би било. Али би, зато, један део чиновништва учествовао у јавним радовима, како су горе схваћени. То би био онај део који се налази на положајима на којима је могућ продуктиван рад, на којима је упутно проширити делатност државе и општина. Ти би чиновници више или мање компензирали своје губитке које би претрпели на реалној вредности редовних принадлежности. Чиновници на стерилним положајима не би тога могли учинити и један део њих можда би због смањења плата напустио јавну службу, за чим, наравно, не треба жалити, пошто се ради о непотребним положајима.

Рентијери и повериоци изгубили би на садањој реалној вредности својих потраживања, али у претежном броју случајева не на оној реалној вредности коју су потраживања имала у часу њихова контраховања. Осим тога би у великој мери избегли морторијумима, инсолвенцијама и другим незгодама по повериоце у тешким економским депресијама.

· Држава и друга јавна тела штетовала би утолико што им редовни приходи не би упоредо следили новчану еволуцију. Стога би јавна тела, поред тога што проводе јавне радове, морала приступити редукцији својих редовних издатака. Вероватно би дошло, у првом реду, до редукције оружања и тзв. послератних луксузних јавних издатака.

Оцена ових редукција пада, међутим, изван економске

критике промена проузрочних општом златном инфлацијом.

V. Bajkić

SLOBODNA TRGOVINA. DOBRO! PA POSLE?

Problem finansiranja žefue pšenice. — Raspad svetshog tržišta na nacionalna. — та зе тоге da uradi za proizvodjača pšenice,

i. Problem finansiranja žetve pšenice Saglasili smo se da je slobodna frgovina nesrazmerno bolja od monopola. Tako će biti i sa pšenicom u pre{istojećoj kampanii. Mi smo već ukazali na to da je veoma malo uslova za slobodnu trgovinu pšenicom. Slobodna trgovina pretpostav-

lja slobodu i pri kupovanju i pri prodaji. Pri prodaji toga nema. Tamo se sretaju preferencijali i kontingenti. A to je negacija slobodne {rgovine. Zbog toga kao da ni kod nas neće biti prave slobodne trgovine. Svi su izgledi da će Prizad dobiti toliko važnih funkcija, u.ovoj kampanji, da će time dobiti izu-

RANG ode RS a aa i Rina