Народно благостање

Страве 424

manipuliše sa tom merom. Francuska i Nemačka smanjile su kvotu premeljavanja strane pšenice od 45 na 40%, a u početku kampanje sigurno će smanjiti na 5—3%, ako ne i na nulu. Italija je to već učinila, ona je smanjila. na 5%. Ne znamo šta će biti s Austrijom.2) Cehoslovačka je donela drugu meru, koja bez ičeg daljeg dejstvuje kao potpuna zabrana uvoza, a to je monopol uvoza.)

Iz svega ovoga izlazi da se od inostranstva bar u zemljama delicitarnim koje vode politiku izolacije svog tržišta, a to su Srednja Evropa i Francuska, ne može očekivati nikakva tražnja duže vremena u novoj kampanji. Time je odgovoreno na pitanje u koliko će stranci učestvovati u finansiranju naše žetve. Za prve mesece kampanje ono je potpuno negativno. Mogu se pojaviti stranci iz zemalja koje praktikuju тапјеviše slobodnu trgovinu pšenicom, kao što su Holandija, Belgija i t. d. (ako ne bi carinski savez među njima doneo i tu kakve promene). Ali oni neće doći drugojačije no pod uslovom da cene kod nas padnu znatno ispod cene svetskog paritefa. 10 Znači na 60—70 dinara.

Kongres izvoznika je tražio da im Narodna banka da obilno lične kredite i da ponovno aktivira svoju raniju odluku 0 lombardiranju robe u šlepovima. Što se tiče ličnih kredita, ako bi bilo tačno tvrđenje g. Šićarevića da su oni pogsgubili likvidna sretstva, onda ni od njih ne bi moglo ništa da bude. Mi pak mislimo da je u izvesnoj meri to moguće i da će solventni izvoznici i mlinari dobiti kredita — ako su vratili ranije

povučene. Isto tako smatramo da se Narodna banka neće!

ustezati, niti treba da se usteže, da aktivira politiku lombardiranja šlepova. Ali ko će da tovari u štep ako nije robu prođao?*+) A šansi za prodaju nastaju tek onda Кад se cena sroza na katastrofalan nivo. I baš zbog situacije na svetskom tržištu i naši kupci će se ustezati da se angažuju većim količinama, osim ako cene ne bi bile i suviše niske. Kao što vidimo nigde nema faktora koji bi dejstvovao na dizanje cena bar na nivo svetskog pariteta u prvim mesecima kampanje. Zbog toga 9. dr. Belin, i ako veli da će pšenica pasti na dosad nepoznat nivo, ako se ne preduzmu potrebne mere, ne navodi nikakvu meru koja bi bila efikasna.

Posle svega ovoga čitaocima je jasno da se nalazimo danas na onoj istoj tačci, na kojoj je bio ministar trgovine u isto doba lanjske žetve i da nije ništa razumljivije do pomisao da se založe javne ruke «za sprečavanje katastrofalne cene. Sasvim je sporedna stvar, da li se ove kampanje nije moglo ili nije umelo da izvede, glavno da ono isto saznanje, koje je diktiralo žitni zakon, dominira danas svim duhovima koji misle

o opštem dobru.5) |

2) G. Kostić veli u pomenutom ćlanku da je Nemačka već spustila na 3%. Nama to nije poznato.

2) 1 g. Kostić računa sa tim da ćemo u idućoj kampanji uvesti u Čehoslovačku 10.00U v. na osnovu postojećeg sporazuma. Nama to nije jasno. Zakonom o monopolu uvoza pšenice i brašna Čehoslovačka je nama pravno oduzela kontingent. Preferencijal ostaje na snazi u koliko bude uvezeno, ali mi nemamo prava uvesti nijednoe tovara. Uvoz će biti u toliko u koliko monopolom snabdeveni sindikat bude kod nas hteo da kupi.

4) G. Kostić veli takođe da će u šlep da se tovari samo prodana roba, a ne i špekulativna. Uzgred nek je kazano, da Prizad lanjske godine tako nije postupao.

5) Madđarska se danas u svetu akreditira kao zemlja u kojoj je privredna kriza učinila najveću pustoš. Ona se sprema da obustavi plaćanja na strani na celoj liniji, core пеоо Grčka. Ona je više industriska od sviju ostalih jugo-istočno evropskih zemalja, pa ipak ona ne napušta politiku pomaganja proizvođača pšenice,

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

8 кеБр.о7

Hi. šta se može da uradi za proizvođača pšenice

Nema ni jednoga koji je bio za slobodnu trgovinu a da nije tom prilikom izneo ma kakvu kombinaciju za pomaganje proizvođača pšenice protivu suviše niskih cena koje se očekuju. To je sasvim prirodno. I u režimu slobodne trgovine može se mnogo učiniti za proizvođače. G. Milanković je na pr. kazao da se vrlo veliki broj našeg stanovništva počeo da hrani kukuruzom i da bi u interesu narodnog zaravlja i proizvođača pšenice bilo da se forsita potrošnja pšeničnoe brašna. Samo nije kazao kako bi to trebalo da se izvede. Kod njega je ostala nepremoŠćena antiteza visoke cene — mala potrošnja odnosno mala cena i velika potrošnja. G. Mitić je predlagao naročite vrste državnih prihoda u tome cilju. Kongres izvoznika je tražio smanjenje podvoznih stavova i druge olakšice. Ali od svega toga najkonkretniji je zahlev onaj da Narodna banka lombarduje šlepove u iznosu od 150 miliona dinara. Mi smo se s tim potpuno: složili i smatramo da će Narodna banka pristupiti bezuslovno toj meri, ali to neće sprečiti suviše veliki pad cena iz razloga koje smo već naveli. (О. Kostć-·u pomenutom članku veli da je u Rumuniji pri početku prošle kampanje cena bila za 45—60 dinara niža ho na svetskom {ržištu. Kako je izvozna premija bila svega 3.200.— dinara, to znači da je cena bila daleko ispod svetskog pariteta. To je situacija, kao što rekosmo, koje se пају бе plašimo. |

G. Kostić prihvata potpuno naše gledište da će raznovrsnost prelerencijala pri sloboanoj frcovini da шта ха розјеdicu da proizvođač bude lišen blagodeti najpovoljnijih preferencijala. To smo mi izneli u prošlom broju. Dokazali smo aa trgovac koji nema obezbeđen preferencijal za količinu koju kupuje mora da kalkulira sa najnepovoljnijim tržištem i eventualno sa cenom svetskog pariteta. To potpuno ignoriše sve preferencijale. G. Kostić veli s puno prava da sličnu pojavu mi posmatramo svakodnevno pri izvozu stoke. Pošto je veća ponuda no što su odobreni kontingenti, to se cena drži stalno ispod раптеја prelerencijalnogz tržišta i izvoznik je kupuje sledstveno po najnižoj ceni (prema izjavi pretstavnika Glavnog saveza zemljoradničke zadruge pre nekoliko dana u „Politici”, zadruge su jedine koje plaćaju paritetnu cenu). Mi smo prvi ukazali na tu veliku nezgodu i konstatujemo da ni o. Kostić nije našao nikakvo sretstvo kojim bi se ta nevolja mogla aa ukloni.

Ali g. Kostić predlaže drugu jednu meru koja nam se veoma sviđa. On veli da prema zemljama koje ne isplaćuju preferencijal odmah pri uvozu, kao šfo su Čehoslovačka i Francuska već na kraju kampanje, postoji opasnost da #гооуас ne unosi taj preferencijal u kalkulaciju iz razloga što ne zna ne samo kada će ga primiti već da li će ca u opšte primiti. Pošto s pravom smafra da država neće moći isplaćivati taj preferencijal odmah izvozniku, to predlaže da isti usplaćuje Narodna banka, preko jedne javnopravne kreditne ustanove uz maksimalne garancije. Mi čak mislimo da sve te garancije nisu potrebne pošto je država dužnik i pošto ga država sigurno naplaćuje. Smatramo da bi i ovu meru frebalo usvojiti. Moglo bi sc pribeći i drugoj jednoj meri koja je u Zapadnoj Evropi ı vrlo velikoj upotrebi naime: da za iznos preferencijala izvoznik pri izlazu iz zemlje dobije jedan certifikat, koji se u Nemačkoj zove „EHinfuhrschein”, koji se može upotrebiti za plaćanje carina pri uvozu ma koje bilo robe. Izvoznik bi predavao uvozniku taj certilikat čime bi se istina smanjili državni prihodi od carina, ali za kratko vreme, pošto država inkasira ubrzo preferencijal. Ali sve te mere koje se preporučuju isuviše su slabe da bi mogle da spreče veliki pad cena. Protiv toga ima samo jedno sretstvo „Warant”. Ali ga kod nas nema. Tako je interven= cija javne ruke drugi izlaz. Zbog toga ponova velimo, ko zna da nećemo u toku kampanje da se vratimo ideji koja je služila Za osnovicu Žitnog zakona u početku prošle kampanje — паravno bez monopola. izvoza. Mora se prihvatiti roba bačena

na tržište, RO JJ