Народно благостање

-- 16. јули 1932.

који су на пролеће плаћени произвођачу по 125.— дин. 1. ј. изгубио је он по 3.500— по вагону а то значи, док му је из државне касе с јесени жртвован непун милион динара, с пролећа је изгубљено око десет милиона која би се сума могла добити у своје време још с јесени од иностраних купаца. Иста таква штета створена је и на осталим не многим пијацама на којима се тада интервенисало. ;

- Да осмотримо прво начелно оправданост намере да се само произвођачу пшенице пружи помоћ да добије бољу цену но што може постићи у ниској међународној коњунктури, која је код нас, због активног пшеничног приноса, регулатор цена. Нећемо улазити у питање да ли је то и социјално оправдано, већ полазимо од постављеног питања да се баш произ= вођачу шпенице помогне. Међународне цене пшенице су већ неколико година све ниже и ниже и дотерале. су дотле да наш произвођач према начину обделавања не може њима да покрије режиске трошкове и производња пшенице му је постала нерентабилна. У овоме лежи поента на коју има да се обрати пажња Тај факт оправдава намеру помагања њенога произвођача да би опстао у борби с јефтином производњом других напреднијих земаља — произвођача пшенице.

Начин на који би се ова помоћ осигурала да у целости и директно дође произвођачу на руке или кроз најјефтинију организацију јесте основно питање. При томе се има водити рачуна да се њиме не повреди социјална правда тј. да терет не падне само на један део насеља, као и да се не ремети природан ток промета пшенице у земљи кроз слободну трговину и да се њена потрошња унутар земље не скрати. Досадашњи принцип интервенције као што смо напред навели, рђав је био, као и прошлогодишњи принцип монопола који је прескупо оштао и скрахирао. Наше је мишљење да је погрешна основа ма шта радити у прављу подржавања веће пене за произвођача не што би била спољна цена, јер сваки такав покушај био би неизводљив и дошао би директно у сукоб са начелима слободне трговине. Ми држимо да је тај правац погрешан и неприродан, са обратно постављеним питањем. Правилно постављено ово питање састоји се у томе да је нашем произвођачу нерентабилна производња пшенице у сразмери спољних цена, те у том правцу треба тражити корекцију и помоћ произвођачу. Дакле радити у правцу смањивања његове режије производње на пшеници, а то није тешко ни неизводљиво. Ово се може постићи најпростије тиме што би се произвођачи шненице ослободили плаћања порезе на земљиште засејано пшеницом (земљарине) која износи око 20% њихових режиских трошкова, па ако то није довољно, ослободити их и другог ког облика порезе или приреза толико, да им производни трошкови буду смањени до спољне цене пшенице.

НАРОДВО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 453

Како би овим наступио поремећај државног буџета, имао би се увести специјалан прирез на пореску основу свих пореских обвезника, који би дао еквивалентну суму отписану .произ-= вођачима пшенице Овај би дакле начин био директан, позитиван и без икакве режије. Њиме не би била повређена социјална правда јер би терет бис распоређен правично на сво населење и ни у колико се не би реметио природан ток промета пшенице ни у спољној ни у унутрашњој слободној трговини, нити би се смањивала унутрашња потрошња пшеничног хлеба. Кроз ову исту фазу би се дао лако спровести и принос од иностраних преференцијала уношењем његовог ефекта у обрачун при одређивању процента новога приреза.

Надам се да сам се овим по првом задужењу оправдао.

По другом задужењу имао би рећи следеће. Не знам поуздано да ли сам рекао да се је становништво почело хранити кукурузом, вероватно је то аналогија мога излагања на конгресу да се је унутрашњи конзум окренуо исхрани знатно јефтинијим сурогатима хлеба, непротежираним зрнима и другим материјалима (кукуруз, раж, јечам, кромпир и т, д.). (Ово је сасвим природно и код нормалне економске ситуације а још пре код садашње свеопште кризе. Међу свим овим хлебним зрнима и материјалима постоји природан однос 06зиром на њихове квалитативне особине и количине односно квалитета хранљивих супстанца, који је изражен у њиховим ценама. Када се овај природни однос поремети протежирањем главног хлебног зрна-пшенице, никакво чудо није а најмање анормална појава, да конзум буде приморан прибегавати исхрани оним много јефтинијим сурогатима хлеба. Дакле овде није у питању никаква ни теза ни антитеза, већ проста и нормална појава да се због осетног поскупљивања само једног зрна-пшеничног смањује његова потрошња унутра. Основна линија мога реферата на реченом конгресу била је поред пледирања за константну цену пшенице без великих осцилација, и то, да укажем на недогледне штетне последице да се у садашњим готово непремостивим експортним неприликама смањује њена потрошња у нашој земљи којој је пшеница један од основних и најглавнијих продуката пољске привреде и да

произвођач тиме губи свог најбољег купца — унутрашњег

конзумента.

Мислим да ће ме г. Д-р Бајкић и са ово мало изгалања оправдати и по другом задужењу.

У осталом последњи извештаји о пропасти готово половине овогодишњег рода шштенице код нас, тако да ће једва бити довољно за потребе у земљи, а квалитетом неспособна за извоз, створиће ситуацију да јој и цена унутра буде увек близу увозног паритета. Овим је и питање многонадежних преференцијала скинуто с дневног реда.

% 0 =.

ДОГАЂАЈИ И ПРОБ.

Велики део светске штампе После Лозанске конферен- коментарише са одушевље. ције. њем резултате лозанске конференције и види у њима прекретницу у привредној кризи ка поновном оживљењу привреде и решењу кризе. И одушевљени дочеци државника при повратку, који су водили преговоре у Лозани, показују колика је велика ова нада. Берзе су већ антиципирале овај очекивани полет; на светским берзама је последњих дана дошло до нагле хосе, каква није забележена већ неколико година Да видимо да ли је. ово очекивање оправдано 2

Лозанска конференција је укинула Јангов план. Не-

и

МИ

мачка издаје зато као компензацију бонове у износу од 3 милијарде марака. Банка за међународне обрачуне треба да их пласира, чим то буде могуће, уз курс од 90%. Али то може уследити само после три године. У колико бонови не би били пласирани у даљих 12 година, утрњују. Камате су 5%, а амортизациона квота је 1%. Банка за међународне обрачуне има право да снизи емисиони курс, у случају да сматра да је кредит Немачке поново успостављен, или ако је пласирање облигација због којих било других разлога повољно по нижем курсу. Управни одбор мора овакав закључак донети са двотрећинском већином. Са ове три милијарде бонова престају све остале репарационе обавезе Немачке, са изнимком ануитетске службе Дозовог и Јанговог зајма, уго-