Народно благостање

Страна 456 НАРОДНО

платили конверзију. Предлог г. Башића узет као база законског пројекта за конверзију земљорадничких дугова, несум= њиво би унео нову узнемиреност међу улагаче, нове потресе код банака, падање у кризу и крахове. Настала би општа навала улагача на шалтере, да се спасе, што се још спасти даде. Криза поверења, у последње време донекле ублажена, наступила би понова у пуном опсегу и велики део банака би био присиљен да тражи заштиту по чл. 5. Зак. о заштити земљорадника. Ту се слажемо са мишљењем г. др. Белина.

И г. др. Белин и г, Башић већ годинама су се борили за оснивање и подизање бановинских односно комуналних штедионица. Заиста, ове штедионице, а нарочито комуналне, у последње време заузеле су у нашем новчарству посебно место. То сасвим оправдава залагање г. г. Белина и Башића за њихово оснивање. Стога сад не разумемо, како да баш они износе предлоге, који би упропастили ове заводе. Јер, да би сваљивање терета конверзије коштало ове заводе стеченог кредита и поверења улагача, о томе нема сумње.

вашег ” : : : :: ШЕН ес nekoliko meseci niko nije više verovao u dug život kar-

Mraj kartela bakra

rencije — konzultacije nad teškim bolesnikom — < bile su

uzaludne. Restrikcije proizvodnje na 26% krajem 1931 godine.

i na 20% u martu 1932 nisu bile dovoljne da zaustave pad cena. Rezerve su bile ogromne, naročito u Americi.

Sudbina ovog međunarodnog kartela bila je sledeća: osnovan je 1926 godine, na inicijativu američkih producenata; a obuhvatao je 90-95% svih producenata sveta. U početku su bili dobri izledi. Dok je tražnja na svetskom tržištu bila jaka, on je mogao nesmetano da vrši svoj zadatak: gospodario je tržištem, On je organizovao sopstvenu prodaju, i isključio trgovinu. Kontingentiranjem prodaje, kartel je uspeo da održi svoj predominantan položaj i kasnije, kada је već počela i{ražnja da opada, dok je proizvodnja ostala ista, čak se i povećavala. То je bilo u 1929. godini. Ali je kartel tek u 10930. pristupio restrikciji, i na taj način mislio rasprodajom rezervi održati cene, što se je pokazalo pogrešno. Cene su dalje padale, tražnja je

bila sve manja, a kartel je pak morao svoje cene prilagođa-

vati cenama u slobodnoj prodaji, tim više, što su i sami članovi kartela nudili ı prodavali po nižoj ceni nego što je bila kartelska. Razvoj cena bakra od 1926. najbolje pokazuje pogrešnu politiku kartela. Kada je osnovan, cena bakru bila je 14.4 centi, u martu 1929. iznosila je 24.4, ali se nije mogla održati. Od aprila 1929. do aprila 1930. stabilizovana je na 18 centi, i tada počinje nagli pad. Prvo na 14 centi, ali se ni tu nije mogla zadržati. Kartel je nastojao da popravi svoju grešku ı da održi cene, davajući posebne kontigente po nižim cenama. Ali uzalud. Poslednja kartelska cena iznosi 5.5 centi, Što je ispod rentabilnosti proizvodnje, što su naročito teško osećali američki rudnici, čija je proizvodnja skuplja nego onih u Južnoj Americi i Africi. Poslednje restrikcije nisu mogle pomoći; rezerve su ogromne. Ceni se da u Americi iznose koliko i godišnja proizvodnja. Američka preduzeća su najviše pogođena. Kartel za njih nije više spas i rešenje, naprotiv, da se ne bi zatvorila i preostala koja rade, moralo se je pristupiti uvođenju carina. Vlada je prihvatila zahteve producenata, i tako je došlo do zaštitne carine od 4 centi, što čini 80% sadanje cene. Time je zatvoreno američko tržište. Odmah posle toga najavile su svoj istup iz kartela sledeće kompanije: Internationa! Nickel Co., Henry Garduer & Со., Chile Cooper Co., Union Minjieee ди Наше Сајапоа, Metlailgeselischaft Frankfurt an Main i Aron, Hirseh & Sohn. Mi smo u broju „Narodnog Blagostanja” od 4. juna OV. S. istakli da se svi međunarodni karteli nalaze pred propadanjem zbog velikih stokova, koji obaraju cene i onda kada su proizvođači u kartelu. Sudbina kartela bakra potvrđuje 10.

tela bakra. Permanentne konfe-'

БЛАГОСТАЊЕ Бр. 29

Sada stojimo pred problemom nove organizacije u proizvodnji bakra, koja sigurno neće više biti internacionalna, nego će se pokušati rešiti na nacionalnoj i autarknoj bazi jer se pokazalo da se u depresiji nacionalni karteli bolje održavaju nego međunarodni. Трговачка и обртнизка 10мора у Сплиту издала је лепо сређен статистички материјал O нашем поморском промету у 1931. години. Стање наше трговачке морнарице на концу прошле године било је: 182 пароброда са 207.828 нето-тонаже и 2.988 момчади; 205 бродова и чамаца на мотор са 2.528 нето-тонаже и 948 момчади. По важности би онда дошли бродови са помоћним мотором (171 ca 3.323 нето-тонаже и 509 момчади) и бродови на једра и докови (10.560 са 24.375 нето-тонаже и 25.567 момчади). Последња група је, као што видимо, сем прве, надмашила остале у свему. Нарочито број момчади је у њој, због немашинског погона, далеко над осталим.

Наше поморско бродарство y 1931 години

Укупан промет бродова у току 1931. године био је 202.630 са 33.408.000 тона. У овом учествују југословенски бродови са 189.000 долазака и одлазака или 93,7% и 26,810.000 тона или 80%. Од осталих земаља Италија долази на прво уместо са 6% од укупног броја доласка и одласка и 15% по тонажи. Све друге земље сбухватају само остатак, тако да у |првој ставци (одлазак и долазак) ни једна не обухвата ни | читав 1%, док у тонажи Енглеска учествује са 2% и Грчка, | Холандија и Немачка са по 1%. |

| Карактеристично је да промет бродова у свим приморским лукама у прошлој години по броју и тонажи показује велико повећање према претходним годинама, Управо ова ставка показује од 1923. године стални пораст. Скочила је од те године са 43.231 на 101.135 одлазака и долазака, односно 5,701.000 на 16,678.431 тона, Пораст од 1930. до 1931. год. је 5.000 односно 1,707.000. Ово повећање не претставља право стање, као што ћемо одмах видети у приказу промета робе.

Овај је у 1931. години изнеб 25,007.662 квинтала (од тога 5,277.173 са унутрашњости и 19,730 488 са иностранством). У 1929. и 1930. години та цифра је исказана са 29,904.655 и 28,169.821 квинтала, према чему излази да је промет робе опао и поред пораста промета бродова.

Док у промету бродова Југославија учествује са 93,7% и по тонажи са 80%, њено учешће у промету робе са иностранством достиже само 34,7%. На другој страни учешће талијанских бродова овде износи 49.4%, енглеских 3,4% и немачких 2,2%. Штета је што немамо поред ове таблице за прошле године, да би могли тачно оценити опадање поморског промета робе преко наших бродова. Да би дали јаснију слику |колико је штетовало наше бродарство треба да додамо да код промета робе у нашој земљи имамо пораст према прошлој уза 271 хиљада квинтала (са 5,039.000 на 5,277.000 кв.). То је |кобитак нашег бродарства. Промет с иностранством показује 'у последњој години пад са 23,140.000 на 19,730.000 квинтала, „Сигурно је да и позиције Италије и других земаља у апсолутним цифрама показују извесно погоршање. Ма да је ово „Опадање великим делом отишло на штету нашег бродарства

| може се ипак рећи да је оно катастрофално.

И путници су предмет поморског транспорта. Њихов ни превоз у 1931, години износи 1,419.000 према 1,582.000 и 1,468.000 у 1930. и 1929. години, |

Наш саобраћај уопште мање је погођен привредном депресијом него остале привредне гране. Бродарство стоји вешто слабије него жељезнице, али се ипак до конца 1931. године његов губитак ма колики он био, не може ни упоредити са оним у пољопривреди, шумској индустрији и другим