Народно благостање

30, јули 1932.

_ Румунска Народна банка одобрила је кредит од 50 милиона леја појединим банкама у Галцу ради финансирања извоза дрвета.

ЈАВНЕ ФИНАНСИЈЕ |

—- Према службеним подацима до сада је конвертирано 1 милијарду фунти стерлинга од укупно 2 милијарде колико укупно износе ратни дугови Енглеске, који спадају под конверзију. Само 2% ималаца облигација тражили су наплату, док се је 98% одлучило за конверзију.

—- Августа 1. престаје да важи уговор о пролонгацији мађарских приватних дугова са енглеским и америчким повериоцима. Мађарска је предложила продужење уговора за годину дана. Преговори се још воде.

— Америчко Министарство финансија издало је 650 мил, долара благајничких записа и то 325 мил. уз камате 2.14%, а остатак 3.25%. Рок је 2 године.

— Општински одбор Париза одлучио је да емитује у иностранству зајам ради конверзије холандског зајма из 1927. године у износу од 28 мил. форинти.

—- Генерални гувернеман Индо-Кине расписао је зајам у износу од 4676 мил. франака, уз камате од 4 и по од сто. Емисиони курс 91.50%, рок 50 година. Зајам је гарантовала француска влада.

— Savet pariske opštine ovlastio je pretsednika da emituje opštinskih bonova u iznosu do 500 попа јтапака.

— Credit Commitinal de Belgique odlučila je, da već. dugo spreman: zajam raspiše u najskorije vreme, i to u iznosu od milijardu franaka. Zajam će služiti za najhitnije komunalne potrebe, a naročito za pokriće rashoda zbog velikih socijalnih tereta. Sem toga, 200 miliona dobija država za avanse koje je davala opštinama. Ali ova suma ipak neće biti dovoljna da uravnoteži budžet. Početkom oktobra dospevaju desetogodišnji bonovi u iznosu od 800 mil. franaka, koji se moraju otplatiti. Zbog toga se očekuje, da će vlada sazvati parlamenat u vanredno zasedanje, i tražiti odobrenje za novi zajam od 1 milijarde franaka.

— Francuski parlamenat odobrio je, da vlada može izdati blagajničkih zapisa u iznosu od 2 milijarde franaka za pokriće budžetskog deficita. Isto tako ovlastio je i Alžir da može emitovati zajam u iznosu od 31|, milijarde, od čega се 56 1], milijarda franaka upotrebiti za povratak duga Francuskoj, dok će se ostatak upotrebiti za javne radove u krajevima Opuštošenim od poplave 1927. godine.

—- Аргентинска влада израдила је законски пројекат о емисији благајничких записа у износу од 40 милиона долара, који ће се употребити за подизање житних силоса у свим деловима земље.

СОЦИЈАЛНА ПОЛИТИКА

— На питању установљења нове тарифе између Савеза графичких подузећа Југославије с једне и Савеза графичких радника-ца у Загребу с друге стране избио је спор. Суштина спора је снижење плата графичких радника-ца за 15%. Радници пристају на снижење од 5%. Изабрани арбитар г. Славо Јутриша, директор „Новости“, предложио је компромисно решење на бази снижења за 10%. На то решење арбитраже пристали су послодавци, али радници су упорно и даље остали код својих захтева тврдећи, да арбитар није узео у обзир њихове напомене о огромном броју беспослених, које издржавају упослени, о раније извршеном смањењу плата, као и низак стандард живота радника, те се, самим тим, показао пристрасан у корист послодаваца. Овим спором је нарочито погођено загребачко предузеће „Типографија", јер је „Југоштампа M, д.“ повукла захтев снижења

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 491

плата и самим тим дошла до споразума са радницима. У циљу споразума дошло је 27. о. м. до интервенције банске управе у Загребу.

__ Pre{sednik Huver potpisao |e poznati Relit-Ball, koji predviđa 2.1 milijardu dolara za suzbijanje nezaposelmosti. Od ove sume otpada 300 miliona na direktno pomaganje, 1.5 milijardu na Finance Reconstruction Corporation, a 322 miliona na izvođenje velikih javnih radova. Očekuje se, da će se sa pomenutim sre{stvima uposliti u jednoj godini 2,370.000 ljudi.

_— Nova vlada u Čile izradila· je interesantan predlog za suzbijanje nezaposlenosti. Prema poslednjim podacima broj nezaposlenih iznosi 123.000, i za niihovo uposlenje vlada misli da stavi industriji i poljoprivredi 164 mil. pesoša ma raspoloženje, i to izdaVanjem državnih blagajničkih zapisa preko Centralne banke u komadima po 100, 500, 1000 i 10.000 pesosa. Za amortizacionu i kamatnu službu koja će se vršiti svako pola godine, upotrebiće se zaostali porezi iz prošlih godina.

ТРГОВИНСКА ПОЛИТИКА

— На конференцији извозника којој је претседавао г. Мохорић, Министар трговине и индустрије; закључено је да се уведе слободна трговина жита, пошто су сада цене такове, да не захтевају интервенцију државе. Рад Призада биће од сада сведен само на то да регистрира извоз у вези са преференцијалима.

— Мађарска влада донела је одлуку да, услед неизвесности о приносу овогодишње жетве, уведе за извоз пшенице и ражи посебне дозволе. Ова мера је предвиђена као привремена.

— Према службеним подацима наш спољно-трговински биланс за први семестар ове године даје ову слику: извоз је износио ! милион 83 хиљаде тона у вредности 1372.12 милиона динара, према ! милион 631.6 хиљада тона у вредности 2315.8 милиона динара за исто време 1931. год. што значи, да је извоз у првом семестру ове године подбацио за 548.06 хиљада у тонама, а у вредности за 943.16, милиона динара.

Увоз је изнео 341.94 хиљаде тона у вредности од 1390.36 милиона динара, према 562.13 тона у вредности Од 2581.6 милиона динара за исто време 1931. год. што опет значи да је и увоз подбацио за 220.17 хиљада тона, а у редности за 1191.24 милиона динара. Према изложеном наш трговински биланс у првом семестру ове године изгледа овако: извоз је јачи од увоза за 741.6 хиљада тона, али у вредности увоз је надмашио извоз за 18.24 милиона динара, што значи да је наш трговински биланс за тај износ пасиван,

— Потписан је уговор између претставлика заинтересованих група и претседника чехословачке владе о успостављењу синдиката за увоз жита. Уговор ступа на снагу 28. овог месеца и важиће годину дана. Због недостатка жита. у Чехословачкој, решено је да се увезе 500 вагона жита, првенствено југословенског које се налази у Братислави, Контингент увоза за август није још утврђен.

— Između Malije i Mađarske sklopljena su za kratko vreme tri ugovora. Prvi se odnosi na osnivanje tarilne komisije za olakšanje prometa robe, i to stvaranjem jedne konvencije o što većoj jedinstvenosti tarilnih odredaba obeju zemalja. Drugi ie dopunski trgovinski ugovor, a treći o novom kliringu između obe zemlje. Za uvezenu robu položiće se novac kod Narodnih banaka. Penge se obračunavaju po služebnom kursu. Uplate su blokirane i kod Mađarske narodne banke i Banca d' Italia. Poslednja plaća 60% talijanskim poveriocima. Ugovor je skloplien na neodređeno vreme, do otkaza jedne strane,

— U poslednje vreme došlo je do trgovinsko-političkog sukoba između Francuske i Italije. Kao što je poznato nedavno je. izmeđ obe zemlje sklopljen trgovinski ugovor koji im daje