Народно благостање

30, јули 1932._

JR angina а

Neosporna je činjenica, da уеlikom delu naših banaka ne ide dobro — bile one male ili velike — ali ipak izgleda, da primena S 5 zakona o zaštiti zemlioradnika odnosno odobrenja moratoriuma počinje interesovati baš naše male pa čak i najmanje novčane zavode.

Opet je jedna mala banka, naime Srpska kreditna banka u Ključu moli.a da jo| se odobri režim specijalnog moratoriuma, i Ministarski savet na predlog Ministra trgovine i industrije doneo je odluku, da se ona može koristiti S 5. Zakona o zaštiti zemljoradnika i o stavljanju na snagu pojedinih propisa Zakona o obezbeđenju i izvršenju od 19. aprila o. godine.

Još jedna banka pod S 5:

реновира РЕНЕ OJO i

Za ovu banku važiće sve odluke navedene u Uredbi o rokovima isplata uloga i drugih dugovanja Banke i štedionice Gorskog kotara d. d. u Ravnoj Gori, Bokeške banke u Kotoru i Muslimanske kreditne banke u Foči, sa tom izmenom, da ima Srpska kreditna banka u Ključu isplaćivati za uloge na knjižice i po tekućim računima 5% bruto kamate. Svoje objave ima publikovati u „Narodnom Jedinstvu” u Sarajevu.

Srpska kreditna banka u Ključu je jedan od naših vrlo malih novčanih zavoda, a osnovana je 1921. godine sa 250 hiljada dinara. U 1924. godini glavnica je povišena na 500 hiljada a 1928. godine na 1 milion koliko i danas iznosi. Bilans za 1931. godinu nama nije poznat. Ali je prema završnim račumima za 1930. godinu njezin obrtni kapital iznosio 5 miliona od čega su sopstvena sretstva 1.2 miliona (i milion glavnica i 200 hiliada rezerve) a 3.8 miliona su iznosila tuđa sretstva. Od toga je otpadalo 2.25 miliona na uloge na štednju, 873 hiljade na poverioce a 609 hiljada na reeskontni kredit. Ovaj obrtni kapital je bio plasiran na sledeći način: 35% od uloga, naime 730 hiliada iznosi gotovina (dakle relativno vrlo velik likviditet, u eskonine kredite je bilo plasirano 4.66 miliona, u dužnike po tek. računima 381 hiljada a u hartije od vrednosti 25 hiljada. Nepokretnosti su minimalne sa 50 hiljada).

Razlozi zbog kojih je ova banka tražila moratorium nisu nam poznati, ali nam ipak izgleda, da je eskontni porttelj prema bančinim sreistvima isuviše velik. Jedna mala insolvencija jednog od meničnih dužnika i banka je u teškoćama. Ona je verovatno bila prinuđena, da na brzu ruku isplati poverioce 1 роvučeni reeskontni kredit — što već znatno prelazi njezina sretstva. Bilo je verovatno i odliva ulagača, i nema sumnje, da ie eskontni portfeli, u kome pretpostavljamo da se nalaze sitne seljačke menice, postao potpuno nelikvidan. Nije isključeno da postoje i velike obaveze samih upravljača banke, kao što se to

kod malih provincijskih banaka često dešava. Dubioza u menič- |

nom portfelju verovatno nema, jer u protivnom banka me bi mogla primeniti S 5.

U 1930. godini bančina čista dobit iznosi 100 hiljada dinara, kod bruto zarade od 350 hiljada. Upravni troškovi su bili relativno vrlo mali a ne iznose više od 197 ћШ ада а рогеха 67 hiliada.

U 1928. i 1929. godini banka je isplaćivala svojim akcionatima 16% na ime dividende. U 1930. godini samo još 8% a za 1931. godinu ona traži moratorium — što dokazuje da se prilike neverovatnom brzinom menjaju.

НАРОДЕО БЛАГОСТАЊЕ

ДОГАЂАЈИ И ПРОБЛЕМИ

Страна 487

После огромног пада цена сви дужници су доспели у досад

Привредна депресија и

дужници незапамћену кризу. Терети дугова су постали у толико тежи у колико је скочила

вредност новца. То доводи многе дужнике до презадужења и неспособности да врате своје дугове. Није још: решен проблем прилагођавала дугова паду цена и привредној кризи. Пре се расчишћавање односа дужника и поверилаца вршило али путем банкротства, или индивидуалног поравнања. Како је сада велики број дужника дошао у тешкоће ниједна хржава нема куражи да пусти све дужнике да банкротирају, јер би то изазвало велике потресе у привреди. Државе прискачу великим дужницима у помоћ субвенцијама или до пуштањем мораторијума. Што се тиче иностраних дугова, било је пре уобичајено, да државе путем јаке дефлације у земљи појачају извоз и вишком плаћају доспеле дугове. Данас нема ни једне земље, која верује, да би могла издржати толико јаку дефлацију, која би била потребна за онолики вишак који је потребан за огромна плаћања иностраних дугова. При томе долази и протекционизам, који спречава појачање извоза и поред дефлације и ниских цена. Стога се данас приступа уговорима о одлагању плаћања и мораторијумима трасфера. Али сви ови начини не пружају никакво решење односа поверилаца и дужника. Само решење проблема одлаже се за неизвесно време. још увек остаје питање, да ли ће. дужници, по истеку уговора или мораторијума, бити у стању да одговоре својим обавезама. Овај проблем је изазвао најразличитије дискусије и економисти су поставили више предлога. Ови предлози су данас нарочито актуелни, јер постоји опасност, да и Немачка не морадне прићи мораторијуму трасфера, што би, с обзиром на огромне обавезе немачких дужника према иностранству изазвало велике потресе у редовима поверилаца у свим земљама. Годишњи ануитети Немачке износе округло 1,8 милијарду марака, које Немачка може да плати у главном извозним вишковима. Неке главне предлоге ми ћемо овде изнети.

Најпознатији предлог за решење кризе дужничких 01 носа је вештачко подизање цена путем проширења кредита. Овај предлог је најбоље образложен у познатом прошлогодишњем Мак-Милановом извештају. Подизањем цена продуцент би добио већу противвредност за своју робу, а дужнику би падањем куповне снаге новца било лакше одгово|рити обавезама. Али овом решењу истакнуто је више при„говора. Кад једна земља сама покуша ово решење настаје опасност за њезину валуту. Положај дужника, који дугују у земљи, истина, нешто би се поправио, али оних, који ду| у иностранству, остао би непромењен. Дугови ино| 1

странству гласе, као што знамо, најчешће на страну валуту, и док год ова не би била депресирана не би могло бити говора о побољшању положаја дужника. Тек кад би повећање цена наступило у свим земљама, овај недостатак не би постојао. Али сарадња свих новчаничних банака на овом питању тешко би се постигла, Без обзира на то, што Француска приципијелно одбија политику проширења кредита, овом предлогу стоје на путу још велике техничке тешкоће, као што је питање, до које би се мере поједине новчаничи банке, с 06-

Централа у ПРАГУ 52 филијале

У ЧЕХОСЛОВАЧКОЈ Капитал Кч, 285,000.000

Телег. адреса; АНГТЛОБАНКА

АНГЛО-ЧЕХОСЛОВАЧКА И ПРАШКА КРЕДИ вилијАЛ У БЕОГРАДУ

ТНА БАНКА

У пио иаНао и Резерве Ка, 14/,000,000 | ЛОНДОН Б' КУР Па ев и 23402, 23%03,2340% 2340 | O