Народно благостање

Страна 508

— Између Мађарске и Аустрије дошло је до закључења провизоријума за трговинске односе, који ће важити до 15. августа. Обе стране осигуравају преузимање утврђених контингената, за које ће важити царине старог уговора. Досадашњи уговор ће важити само у оквиру контингената и на неконтингентирану робу примењиваће се аутономне царине. Аустрија је пристала да преузме на себе и извесну пасиву, која има бити употребљена на путнички промет у Аустрију.

Заинтересовани кругови се надају, да ће до истека овог провизоријума доћи до закључка“ дефинитивног уговора.

— Монополизирање трговине угља у Мађарској. У Мађарској су се 12 највећих фирми за трговину угљем споразумеле да монополишу трговину угљем. У том споразуму ове се фирме обавезују да ће годишње да преузму 37.500 вагона домаћег угља. Благодарећи овој одредби уговора осигурана је потрошња знатне количине домаћег угља, а увоз страног угља биће отежан. У круговима потрошача неповољно је примљено стварање тог монопола, јер се очекује да ће монопол повисити цену угља.

— Измеђ Аустрије и Бразилије воде се преговори ради размене електричног и железничког материјала за кафу. Као што је познато, сличан уговор склопила је Бразилија и са Румунијом, само што се овај односи на размену жита и кафе.

— Измеђ Мађарске и Немачке владе склопљен је у-

говор о продаји мађарске пшенице Немачкој, и то 20.000

одмах, а 30.000 тона током зиме. Услови продаје су повољнији него до сада. Као компензацију, Мађари су дали царинске олакшице за увоз неких немачких индустријских артикала. — Грчка влада, да би помогла извоз воћа одлучила је да заведе извозну премију од 1 драхме на 500 кг. извезеног воћа. Са повећањем извезених количина повећава се и премија.

— За исплату испоручене пшенице Призад је штампао нове бонове у четири серије. Рачуни ће се као и до сада исплаћивати 50% у готовом, а 50% у овој новој емисији бонова. Сопственици привремених признаница могу исте заменити са новим боновима.

— Француска влада је недавно установила континГенте за увоз дрва из појединих извозних земаља за трећи и четврти квартал тек. год. Југословенски део за ово време је минималан, свега 5222 тоне, пошто смо у првом полгођугођу прекорачили извоз за преко 5150 тона.

СОПИЈАЛНА ПОЛИТИКА

— Биланс Окружног уреда за осигурање радника у Осеку за прошлу 1931. год. показује пасиву од 3,407.946 д. Ако се узме у обзир, да се у тој пасиви налазе и пасиве ликвидираних уреда у Броду, Беловару и Земуну, које укупно износе 1.500.000 динара, онда фактична пасива самог осечког уреда износи 1,900.946 дин. И биланс за 1930. год. уред је завршио са пасивом од 1,560.000. динара.

ТРГОВИНА

— У нашем трговинском билансу првог полгођа ове Године на страни извоза релативно највећи пад претрпео је извоз дрвета и дрвених прерађевина како по КОЛИЧИНИ тако и по вредности. Кретање извоза дрва показује следећа табела у милионима динара:

У [ полгођу 1030. 1 19885. 1939. п

Извоз дрва је био: 910.9 5351 264.2 т. ј. извоз је дрва у првом полгођу ове године износио једва 49.5% извоза за исти период прошле године, а само 39% извоза у првом полгођу 1930. године. Највећи пад извоза по вредности забележен је у грађевном дрву и праговима.

__БАРОДНО_БЛАГООСТАЊЕ

__Бр. 32

ИНДУСТРИЈА

— Бетлем Стил Корп., једно од највећих предузећа у челичној индустрији, објавило је своје стање за друго тромесечје. Дивиденде се неће дати. У другом тромесечју је чист губитак износио 4,671.260 долара, прма 3,685.769 долара у првом тромесечју. |

— U Bečn je održata 22. jula sednica pretstavnika jugoslovenskih fabrika železa i srednjoevropskog kartela, na kojoj je raspravljeno o zahtevu naših fabrika da inostrane fabrike obustave dalje Шегоуапје šipkastog gvožđa u našu zemlju. Zaključeno je da kartel ostane do kraja godine na snazi pod nepromenjenim uslovima i naše železare povukle su svoj zahtev.

— Francuski karte; veštačke svile, koji je nedavno, posle dugih pregovora, obrazovan, stvorio je prodajnu centralu ,Soc. Centrale de Producteurs де Soic Artilicielle, sa glavnicom od 97.300 iranaka. Akcije su raspodeljene prema visini dobijene kvote. Najveću kvotu ima grupa Gillert-Bernheim od 60.58% zaum Soc. Lyonnaise de Soie Artilicielle 15.42%, dok sva ostala društva imaju okruglo 24%. Kapacitet industrije veštačke svile

|H Francuskoj je 100 hiljada kg. dnevno, ali sada se jedva isko-

rišćuje polovina.

— Трбовљанско угљенокопно друштво донело је одлуку за изградњу новог електричног вода од 35.000 кв. у место досадањег од 10.000 кв. који ће везати трансформаторску станицу у Трбовљу са новом трансформаторском станицом у Загори.

— У Осеку се подиже нова фабрика за бојадисање свиле — чији је сопственик г, Ј. Хорн.

— Према извештају рудника бакра у Бору, у прошлој 1931. год. ископано је бакрене руде 465.780 тона, према 493.350 тона у години 1930. Бакра је израђено 24.351 тона према 24.463 тоне у 1930. год.

Због сталног падања цена бакра од 1930. год. овамо, смањио се и бруто приход Борског рудника од 22.9 на 14,9 милиона франака, а чисти приход од 20.5. на 8.9 милиона франака.

ПОЉОПРИВРЕДА

— Овогодишња жетва пшенице у Румунији веома је подбацила. Према службеним проценама износи свега 200 хиљада вагона, док је прошле године жетва дала 370 хиљада вагона. Како се у самој земљи потроши близу 300 хиљада вагона, то ће Румунија морати увозити жито.

— Министар пољопривреде решио је, да се управи Дунавске бановине даде на име потпоре за сузбијање скакаваца 25.000 динара. Најезда скакаваца је нарочито велика у северо-западном делу бановине, где чини велике штете,

— Prema statističkim podacima, obrađena površina zemlje u Dunavskoj banovini ove godine iznosi svega 2,515.368 hek= tara. Od toga otpada na cerealije 1,801.003 hektara, na mahunasto bilje 13.004 hektara, na korenasto bilje 35.487 hektara, na stočno bilie 609.646 hektara, na industrijsko bilje 50.386 hektara, na povrće 26.339 hektara, na ugar 22.326 hektara, na livade 131.375 hektara, dok ostatak od 275.622 hektara otpada na pašnjake. ;

— Решењем Министра пољопривреде 'одобрено је, да се из колонизационог фонда изда 9,750.000 динара бескаматног зајма Савезу аграрних заједница и то: савезу у Скопљу 3,750.000 дин. савезу у Загребу 2,000.000 дин. савезу у Н. Саду 1,500.000 дин. савезу у Вел. Бечкереку 1,500.000 дин. и савезу у Осеку 1,000.000 динара.

КОЊУНКТУРА

— Broj nezaposlenih radnika wu Beču povećao se па 108.638 i veći je za 20.027 nego u isto doba prošle godine.

— Фабрика сандука у Осеку ради нерентабилитета обуставила је даљи погон,