Народно благостање

6 август 1932,

НАРОДЕО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 505

вости дужникове. То би значило да код аустријског система нема једног од главних разлога стварања оваквих фондова: пружање гаранције повериоцима да неће бити оштећени каснијом инсолвентношћу дужника. То би била највећа штета за повериоце. Ипак је могуће да у пракси ово питање буде и другачије решено.

Мађарски систем такође је штетан по повериоца. Он изгледа ипак блажи, јер омогућује овом ипак неки утицај на своје потраживање. Овде је потраживање осигурано од касније иносолвентности дужникове, али је у опасности од депресијације валуте.

С друге стране аустријски систем је у једном погледу неповољан и за дужника. Онемогућује му правовремено регулисање обавезе и кад би то хтео. Споразум са повериоцем није увек лак, и дужник често мора да то остане до неизвесног времена. При томе долазе опасности од валутне депресије, која му може отежати положај. С тога је с ове стране мађарски систем много бољи: он омогућује дужнику да измири своје дуговање заједно са приспећем рока.

Razduženje seljaka izvršeno je u pojedinim zemljama na razne načine. Negde je samo država proglasila moratorijum, negde je došlo do konverzije, a nezde su samo kratkoročni dugovi pretvoreni u dugoročne. Naši čitaoci su imali prilike da prate razvoj i peripetije razduženja u pojedinim zemljama. Videli su njegove posledice, koje su najviše došle do izražaja u Rumuniji, gde je celokupno bankarstvo dovedeno u vrlo težak, skoro bezizlazan položaj.

Sada je Poljska pristupila razduženju seljaka, ali na jedan nov i originalan način, posve različan od prakse u zemljama koje su ga već sprovele. Ona je doduše već nešto uradila za olakšanje stanja seljaka, ali to mije bilo razduženje. Samo je zabranjena ekzekutivna prodaja sreistava za proizvodnju i Životnih namirnica, i odobreno seljacima da mozgu plaćati porez u naturi. (N. Blagostanje broj 7. 1932. g.). Docnije su ove mere proširene sledećim: 1) Svi, dospeli porezi do 1. oktobra 1931. godine odgađaju se do 15. avgusta 1933. godine; 2) Državna agrarna banka produžila je rok za isplatu rata za

Razduženje seljaka u

Poliskoj

melioracione kredite do jeseni 1932. godine, a za hipotekarne |.

do 1. avgusta 1934. godine. Sem toga snižena je kamatna stopa za 2—4% već prema vrsti duga; 3) sud je ovlašćen da na zahtev seljačkog dužnika odloži izvršenje.

Sada je poljska vlada izdala četiri nove uredbe, kojima se definitivno reguliše odnos seljačkih dužnika i poverilaca. U prvoj su opšte odredbe o zelenaškim dugovima. Svaki zaduženi seljak može tražiti, bez obzira na eventualni ugovor između

njega i poverioca, od suda da ustanovi visinu duga, pri čemu sud ima pravo da već plaćene kamate, u koliko nađe da Su | prevelike, uračuna u isplaćenu glavnicu, kao i da sam odredi visinu kamate za buduće. Ostale tri uredbe odnose se na роје- ! dine vrste seljačkih · dužnika. Za svaku su predviđeni posebni | postupci, koji su međusobno vrlo različni. Jedna se odnosi na veleposednike. U njoj se predviđa, ako nije razduženje moguće na drugi način, pomoću već ranije izdatih mera, parcelacija veleposeda, koju će finansirati Državna agrarna banka izdanjem ; 4% založnica. Inače drugih olakšica uredba ne daje. Niti kon-| verziju, niti moratorijum. Druga se odnosi na srednji posed preko 50 ha. Ona predviđa poravnanje za seljačke dužnike i; sudski nadzor dok traje postupak poravnanja. Ono se smatra | kao prihvaćeno, ako ga je prihvatila 1|, poverilaca sa ?/. pri- | znatih potraživanja. Sud ne mora odobriti poravnanje, _ ако |

smatra da je dužnik preuzeo obveze koje ne može ispuniti. U · ovakvom slučaju produžuje se odlaganje plaćanja i sudski nad- | ZOr. Četvrta uredba odnosi se na posed ispod 50 ha, a ona, je najradikalnija; ona predviđa osnivanje specijalnih · sreskih kreditnih ureda za poravnanje, koji će samostalno određivati. termine i visinu otplate duga sitnih posednika. |

Karakteristika ovih poljskih mera je prvo nejednakost u postupku, i njegovo birokratiziranje, što naročito važi za mali posed, gde je samo razduženje predano u ruke novim uredima, koji već po svojoj ulozi i položaju podležu korupciji. Drugo, da se glavni teret razduženja prebacuje na poverioce.

Vidimo, dakle, da se i u Poljskoj pojavljuju greške iz drugih zemalja, i ako u nešto manjoj meri, da se razdužuje seljaštvo na štetu drugih privrednih redova. Prema novinarskim vestima i u Poliskoj je došlo do oštrog protesta sa strane banaka, industrije i trgovine, koji traže jednakost u olakšavanjui tereta. Rekli smo već ranije, da jedno razduženje traži drugo.

Др. Игнац Сајпел, бивши дугогодишњи аустријски канцелар умро је 2. августа у Перницу у Аустрији. Г. Игнац Сајпел је био најзначајнија политичка личност аустријске републике. Родио се је 19. јула 1876 године у Бечу- и посветио се је теологији. Прво је био професор моралне теологије у Салцбургу, а затим је позван ла бечки универзитет. У последњој влади Аустро-угарске молархије, влади Др. Ламаша, Др. Сајпел је министар социјалне политике. 1919 год. изабран је у Бечу за нар. посланика у народ. скупштину. Затим је постао шеф хришћанско-с0дијалне странке, а 1922 године, у најтеже доба за Аустрију, државни канцелар. Његова је заслуга да је Аустрија 1922 године добила зајам Друштва народа, помоћу којега је стабилизовала своју валуту. 1924 године Др. Сајпел је напустио положај државног канцелара; 1926 године је образовао своју другу а 1927 трећу владу, која је владала све до 4, априла 1929 године. У влади г. Вогоена Сајпел је био министар спољних послова.

т Др. Игнац Сајпел

Др: Сајпел је врло много радио као теолог, и написао је велики број књига, од којих је најпознатија: „Die Wirlзсћанзе асће Кећгеп дег Кагсћепудјег". Од политичких дела noaHaTH cy: „Nation und Saat”, „Die geistigen Grundlagen der Minderheitsiragen” ar „Der christliche Staatsmann”.

Baza trgovinskih odnosa između Francuske i Htalije bila .je do kraja prošle godine {irgovinski ugovor sa klauzulom majvećeg povlašćenja iz 1923. godine.

Posledice Та апзко-авпсиskog trgovioskog ugovora

ананас

·Francuska ga je зада otkazala jer je htela da ima slobodne

ruke u svojoj trgovinskoj politici, i jer nije htela da dozvoli da Italija sa specijalnim kontingentima odgovori na njen sistem kontingentiranja, koji je važio za sve zemlje. Stari ugovor je, zatim zamenjen novim. Ovaj ne sadržava ništa, što je do sada sačinjavalo bitnu karakteristiku trgovinskih ugovora. Nema više vezanih carinskih stavova, niti opšte primene najvećeg povlašćenja. Obe države pridržale su pravo, da mogu povisivafi caппе 1 uvoditi kontingente. Minimalne carimske stavke će se upotrebljavati samo u tome slučaju, ako se privatne zaiteresovane grupe o tome sporazume, što se očekivalo za dva najvažnija artikla u međusobnom saobraćaju, za auta i vino. Ugovor je dakle značio legaliziranje trgovinsko-političke autonomije, koja je u poslednje doba postala vladajuća tendencija u današnjoj trgovinskoj politici. Sa prijašnjim ugovorom ova francusko-talijanska konvencija ima samo zajedničko ime.

Kratko vreme posle zaključenja nove konvencije, Francuska je počela primenjivati na uvoz falijanskih vina maksimalne

| carinske stavove, jer nije došlo do sporazuma između pri-

vatnih interesanata; time je izvoz italijanskih vina u Francusku praktično onemogućen. Dalje je italijanski izvoz izgradnjom francuskog sistema kontingenata jako oštećen. Malija je na fo odgovorila zabranom uvoza francuskih vina i ostalih alkoholnih pića. Ona je u poslednje vreme, uvela vrlo male uvozne kontingente za veliki broj artikala iz Mađarske i Alžira, među osta-