Народно благостање

Страна 522

ЈАВНЕ ФИНАНСИЈЕ

— Министар финансија г. др. Ђорђевић поднео је Народној скупштини на решење три законска предлога: предлог закона о ковању сребрног новца, предлог закона о изменама и допунама у закону о државној трошарини и пред-

"лог закона о изменама и допунама у закону о порези на

пословни промет. Тим законима — према речима г. Министра — треба држави да се омогући извесна сума ванредних прихода са којима би на првом месту била измирена укупна сума државних обавеза из ранијих година, 1, ј. ликвидирање буџетског дефицита за 1931./32. годину, а на другом месту, помоћу ванредних прихода који из тих законских предлога резултирају, да се омогући нормално и уредно извршивање

· буџета за текућу буџетску годину.

— Кретање државних расхода и прихода за прво тро-

месечје буџетске године 1932 —33. према службеном састе

штењу било је следеће: По бупету општих расхода било је предвиђено 1.893,780.166 дин, а стварно утрошено динара 1.519,512.044. т. |. 80,24%. По буџету општих прихода пред-= виђено је 1.893.780.166, а наплаћено 1241,711.421 дин. По буџету расхода државних привредних предузећа било је буџетом одобрено 973,019.833 дин. а стварно утрошено дин. 853,220.980 или 91%. По буџету прихода државних преду-

зећа предвиђено је 1.125,258 754 дин. а стварно наплаћено

866,126.433 дин. Финансирање за прва три месеца буџетске 1932.—33. године завршено је дакле са дефицитом од динара 277,800.623. |

— Приходи од пореза у Немачкој за прву четврт тек, буџетске године изкосе 1.687.9 милиона марака према 1.807,9 милиона за исто време прошле године, Нарочито јако опадање показује порез на наднице и то 85,4 милиона.

— 31. јула т. год. истекао је рок за конверзију енклеских ратних зајмова за оне поседнике ових облагиција, који су рефлектирали на премију од 1 фунте на сваких 100 фунти,

· До тога времена је јављено за конверзију соко две трећине

свих облигација т. ј. округло 1,5 милијарда фунти, Енглеска влада с нада да ће и од преосталог дела до 30. септем. бра већина. се јавити за конверзију, јер су на енглеском тржишту капитала изгледи на добит постали мањи.

— Град Амстердам закључио је да емитује зајам у износу од 5 мил. форинти. Камата је 5 од сто а емисиони курс 95 и по од сто.

— Službena statistika o finansijskom položaju nemačkih opština utvrđuje da je koncem marta ov. god. kod svih opština iznos pokrivenih izdataka bio viši od 500 miliona maraka.

— Француска плада је декретом одобрила деломичну емисију колонијалних зајмова који су одобрени законом од 22. фебруара 1931 године у укупном износу од 596.66 мил. франака. Зајам ће се употребити за радове у Француској Екваторијалној и Западној Африци, Мадагаскару, Тогу и Камеруну. Емисиони курс је 91 и једну трећину 4, каматна стопа 4 и ло %.

— Пољски бупет за 1931/32 годину завршио се са дефицитом од 104.0 мил. злоти. Укупна сума буџета 2466.1 мил. злоти,

= Буџетска година за 1951/32 годину у Мталији завршила се је дефицитом од 4.274 мил. лира. Летећи државни дуг порастао је од 5492 на 6429 мил. лира.

— Према предлогу измене закона o порезу на пословни промет, који је Министар финансија поднео скупштини порез на пословни промет утврдио би се на 2%, а за проМет луксузних предмета сем тога још са 10% од примљене суме на име накнаде. За извесне предмете неће се порез наплаћивати паушално.

— Бугарски трговински биланс 35 протеклих 7 месеци завршен је са пасивом од 244,700.000 лева, према вишку од

580 милиона лева за исто време прошле године,

НАРОДНО ВЛАРОСТАЊЕ

_Bp. 33

ТРГОВИНСКА ПОЛИТИКА

— Federal Farm Board doneo je odluku, da likvidira Svoje velike rezerve pamuka, u koliko je to moguće bez velikih potresa u cenama. Hezerve iznose 1.3 mil. bala, od kojih treba 650 hiljada da se plasira do početka avgusta 1933. godine, i to glavnom u inostranstvo. 00.000 bala će se prodati Crvenom krstu za pomaganje nezaposlenih, tako, da će ostafi Svega 150 hiljada bala. Heconstruction Finance Corporation linansiraće ovaj posao. |

— Londonska trgovačka komora, kao i ostale komore u zemlji, tražile su od vlade, da i Engleska pristupi sklapanju ugovora O direktnoj razmeni dobara između dve države. U tu svrhu predložili su i stvaranje jedne centralne Clearing-house. Ali ministarstvo trgovine nije prihvatilo ove predloge komore.

= У Швајцарској је основана увозна житна централа, чији чланови могу бити сви млинови који су 6 маја 1932 год. били пријављени код односних житних органа, затим све регистроване трговачке фирме, које су од 1. маја 1931 године до 30. априла 1932. увозили жито или брашно у Швајцарску. Увозне контингенте добијаће само чланови централе, на темељу увозних уверења, које ће издавати централа.

= Компензациспи уговор измеђ Аустрије и Румуније; који је недавно закључен, није практично довео ни до каквих резултата. Аустриска Народна банка дала је одобрење само за једно старо поравнање, за нове румунске житне лиферције, али румунска Народна банка није ту компензацију одобрила. Како је тиме дошло до спора, то ће се сада морати приступити новим преговорима, како би се нашло ново решење.

— Амерички посланик у Паризу предао је француској Влади опширан меморандум, у којем је изнешено гледиште америчке владе на сва трговинско-политичка питања, у вези са обновљењем трговинског уговора измеђ обе земље, што се-већ дуже времена' припрема. У меморандуму се протеструје против свих преференцијалних царина, које је Француска дала разним земљама. Затим се протестује против француске политике контингентирања и против повлашћених барина за увоз бакра из Конга, што је закључено недавно склопљеним уговором измеђ Француске и Белгије. ИНДУСТРИЈА

= Између руског треста нафте и једног француског Синдиката петролеумских друштава под водством Рејгоппа Тапсаз закључен је уговор, којим се даје француском синдикату монопол увоза руске нафте. Уговор важи до 1937. године и предвиђа увоз од 500.000 тона сирове нафте годишње. Уговорне странке се обавезују да не могу уговором Створене обавезе и користи ником трећем уступити без 0о6остраног споразума.

— Међународни преговори о стварању интернационалног картела азота налазе се пред завршетком. Они су почели у Паризу, и то прво између европских произвођача, а затим су настављали у Лондону, Берлину и Шевенингену између ових с једне и чиленских продуцената с друге стране. У Паризу је дошло до појединачних споразума измеђ заинтересованих европских земаља, али свака од њих има право Да приступи заштити свога домаћег тржишта, Уговори су склопљени на више година, а извоз се налази у главном у рукама такозваног тројног картела (Немачка, Енглеска, Норвешка). Цену на домаћем тржишту одређује свака земља посебно. За одређивање извозних квота биће меродавна ситуација после завршене борбе на тржишту.

Уступање квота је дозвољено. Општа редукција производње није предвиђена у овом европском картелском споразуму. Са произвођачима из Чилед тешкоће су код преговора велике, јер су њихове залихе огромне и износе 430.000 тона, Али је најновијом одлуком банкарских поверилаца ша-