Народно благостање

3, септембар 1932.

ces. Radi se o tome, da preduzetnici pristupe najpotrebnijim repariranju i obnavljanju preduzeća. Vlada želi da postigne ovaj cilj svojim novim privrednim programom. Po njemu, sledeća 4! momenta treba da izazovu inicijativu preduzetnika: 1) sniženje poreza. Svaki preduzetnik, koji plati porez za tekuću godinu, dob:ja bon, koji odgovara polovini uplaćenog poreza na obrt, "5 poreza о radnjama, 1/, poreza na zemljište ı 100% transportniog poreza. Sa Ovim bonovima. on može u godinama 1934—1938 da plati svoj porez, izuzeVši dohodarinu. Honi vi se mogu prenositi. Svaki novi posednik može sa njima :slo lako platiti porez. Država ih prima sa ažijom, koja odgovara 4%-tnom ukamaćenju. Bonovi su, dakle, poreski poklon, koj» država može dati samo u budućnosti, zbog svog sadanjeg teškog finansijskog stanja. Ali oni treba istovremeno da budu za preduzetnike sretstvo da dođu odmah do likvidnog novca, pošte se mogu slobodno prodati, i zatim, jer je Rajhsbanka izjavila, da će ih primati u lombard. Vlada ceni, da će na ovaj nač:i biti izdano bonova u iznosu od 1.5 milijardi maraka.' 2). Posebne premije za novo uposlenje radnika. isto tako u formi ovakvih poreskih bonova. Premija će iznositi godišnje 'po radniku 400 maraka. Država će dati za ove premije 700 mil. mareka. Tako bi se moglo uposliti 1.750.000 radnika. Premije će se davati ı onda, ako se zaposle novi radnici skraćenjem radnog vremena. 3) Elastičnija ftarina politika. Sadanji sistem radr:čkih nadnica, biće u osnovi zadržan, ali će pojedina preduzeća moći u buduće plaćati nadnice i ispod tarife ako uposle nove radnike.

Na drugom mestu lista spomenuli smo da je pretsednik Hajhsbanke Dr. Luter upozorio na opasnost valutnih i inflacionističkih eksperimenata. Zato je vlada reducirala svoj investicioni program na iznos, koji nije opasan. Ali sa poreskim bonovima stvara se isto tako novi izvor opasnosti, koja nije ništa manja, riego da su se javni radovi finansirali sa kreditima novčanične banke. Moguće je, da poduzetnici neće sa bonovima ništa drugo uraditi nego fezaurirati, ako novi privredni program ne рго-

ва

_— НАРОДНО. БЛАГОСТАЊЕ

Страна 567

budi preduzetničku inicijativu. Tada neće postojati neposredna inflaciona opasnost. Ali će država u svakom slučaju sledeće godine imati znatan gubitak na porezima. To je može skupo košta“, ako se do tada ne prebrodi privredna kriza. Ali je moguće, da će ove mere biti dovoljne, da probude preduzetničku inici:ativu, bar u izvesnoj meri. Tada će preduzeća pokušati, da na 1emelju bonova dobiju kredite kod privatnih banaka, ili ako ove ne budu htele, lombardovanjem kod Rajhsbanke. Tada ona proširuic za odgovarajući iznos opticaj kredita i novca. Teoriski, io može da ide do ogromnog iznosa,od 2.2 milijarde maraka. (1.5 milijarda bonova, koji će se izdati kod plaćanja poreza i '/00 mil. bonova kao premije). A to je inflacija, ako samo jedan deo ovih bonova dođe do Rajhsbanke. Dejstvo inflacije može se ublažiti, ako ove inilatorne injekcije stvarno ožive privredu. Tada stupaju posle izvesnog vremena nova dobra na tržište, koja slabe prvo dejstvo inflacije, porast cena. Ali ako ne dođe do opšteg oživljenja, nego samo do veštačkog u pojedinim privrednim granama,tada se mora eksperiment završiti sa kata-

· slotom kako to kaže Dr. Luter. Plan nemačke vlade je smeo

poduhvat na bazi pretpostavke, da je kulminacija krize već Drošla u Nemačkoj.

Vlada se nada, da će se velikim delom tezauriranog novca kupovati bonovi. Ova nada je neopravdana. Novi 4%-tni bonovi nc mogu biti privlačni, pošto su prvoklasne državne hartije od vrednosti sa ukamaćenjem od 9—10% u prometu. Naročito, jer se na kraju mogu upotrebiti samo za plaćanje poreza.

Što se tiče premije za novo zaposlenje radnika, tu dolazi do ogromnih praktičnih poteškoća. Za svako preduzeće biće kotisno da otpusti stare i zaposli nove radnike. Kako misli vlada da spreči ovakve zloupotrebe? Dalje, ovakva premija znači subvenciju za ona preduzeća, koja su bezobzirno otpustila velike mase radnika, na štetu onih preduzeća, koja su pokušala да svoje radnike dalje zaposle uprkos krize i po cenu opasnosti da izgube svoju imovinu.

ОБАВЕШТАЈНА СЛУЖБА

НОВЧАРСТВО

— У току последње недеље Министарски савет је одобрио заштиту 85 5 Закона о заштити земљорадника Југословенској удруженој банци а. д. Београд—Загреб, Копривничкој банци д. д. у Копривници и Хрватској банци д. д. у Варешу. О Југословенској удруженој банци доносимо опширније на другом месту. Друге две су мање провинцијске банке. Копривничка банка је осневана 1905. год. Њезина главница износи 1,000.000 дин. а резерве 200.000 дин. Крајем 1930. године располагала је са 8,1 милион туђих срестава од чега је 1,5 милиона било улога на штедњу. Од тога је пласирано 6 мил. у менице, 2,7 мил. у дужнике и 140.000 у хартије од вредности. Хрватска банка у Варешу основана је 1914. год. Њезина главница износи 500.000 дин. а резерве крајем 1930. год. 340.000 дин. Туђа срества износе 1,9 милиона од чега 1,3 мил. улога на штедњу. Банчин обртни капитал износи 2,8 милиона од чега отпада на есконтне кредите 1,25 мил, а на текуће рачуне 1,54 милиона динара.

— Na godišnjoj skupštini Organizacije novčanih zavoda za bosnu i Hercegovinu izabrana je nova uprava. u koju su uši g.g.: pretsednik Vaso Ristic, gen. dir. Srpske centralne privredne banke, Savo Babić, dir. Jugosl. udruž. banke; Baro Baruh, dir. „Melahe”; Nikola Berković potpretsednik Zemaljske banke; dr. Dušan Davidović, dir. Gradske štedionice; Uroš Čučić, dir. Amerik.-srpske banke; Milorad Kostić, dir. Zanatske

banke; A. Kovačević, dir. filijale Pošt. štedionice; Miloš Ljeskovac, dir. Bos. indust. i trgov. banke i Josip Sumbul, dir. fil. Kreditne banke.

— Mortimer Bruckner prefsednik House Association izabran je za pretsednika Commodities Finance Corporation, Hary Ward, pretsednik Irving Trust Co za potpretsednika, a Charles M. Cain, pretsednik direktorskog saveta Chase National Bank za pretsednika izvršnog odbora.

— Rumunska banka Banca Minerol sa akcijskim kapitalom od 125 mil. leja, koja se bavila naročito finansiranjem petrolejske industrije, zapala je u teškoće zbog zamrznutih potraživanja kod njezinih filijala. Saniranje će se izvesti otstupanjem ove banke iz njezinih angažmana u industriji. Na njezino mesto u firansiranju petrolejske industrije došla je grupa Spies Petroleum Ltd. iz Londona.

— Srpska centralna privredna banka u Sarajevu preuzela {e fiijalu Bosanske industrijske i trgovačke banke u Beogradu.

— Према вестима из Њујорка, конференција измеђ немачког комитета дужника и иностраних поверилаца, која се мора по уговору о пролонгацији састати 1. октобра ове године, држаће се у Њујорку. Међутим, то није још утврђено, јер ни закључци лондонске конференције о висини камата нису још перфектни, Тешкоће су настале због тога, јер су

| француске банке изјавиле, да не могу пристати на камату

од 5% за кредите у готовом, него су тражиле 5 и по од сто. Оне то образложавају тиме, да за разлику од осталих ино-