Народно благостање

10, септембар 1932.

би се друкче могла разумети ситуација, која показује трајан скок курсева и улагање нових капитала у хартије од вредностиг У Берлину је било чак случајева да су извесни курсеви морали бити чак брисани с курсне листе, јер није било материјала на берзи. Банке су претоварене налозима; очигледно је, да је публика почела да учествује у хоси.

Остаје један проблем отворен, наиме, да ли је могућно, да са берзе дође иницијатива за уклањање опште привредна депресије. Бергл је, истина, прва, која почиње да се креће у оптимистичком, правцу приликом обрта. За то се намеће друго питање, да ли је ова хоса, која је изазвана вештачким мерама, у стању да изазове обрт у економском животу, да повећа индустријску делатност и да тиме умањи број незапослености и повећа куповну снагу народа и да, уз потпуно спречавање пада цена услед хиперпродукције, поведе целу привреду за собом>

Наше државне берзе су пред крај ове недеље такође мало оживеле, и курсеви показују следеће кретање на београдској берзи:

2. ЛХ. 5.ИХ. б,ИХ. ТЛА. 8.ЛХ. 7% Инвестиц. зајам 3=— = — 50.715 4% Атрарци = — 24.625 — 6% Беглуци 34 — 34875 3450 34.815 3415 8% Блер 44— | — — = 7% Блер 41.50 — 41.50 — 7% Селигман — — — 4425 „45.—0 Рента Ратне штете — 192.75 192— 194— 196Народна банка = 405— — — 4100Атрарна банка 223.50 222—— 217—– 214— 216—

У скоку су 7% Селигман, Рента Ратне штете, акције Народне банке, па чак и Аграрна банка, док су остали папири одржали готово непромењене курсеве. О појачавању обрта још не може бити говора; према прошлој недељи мањи је чак за око 400 хиљада и износи 1.66 милиона динара. Највећи обрт имала је Ратна штета, наиме 794 хиљада (740 хиљада у промпт роби а 50 хиљада у терминима). За 300 хиљада је трговано у 6% Беглуцима, 128 хиљада у 8% Блеру, 72 хиљаде у 7% Блеру, 51 хиљада у 7% Селигману, 65 хиљада у 7% Инвестиционом зајму а 42 хиљаде у 4% Аграрним обвезницама. Акције Народне банке су трговане за 155 хиљада а оне Аграрне банке за 57 хиљада што је најмањи обрт за последњих 15 недеља.

Код девиза обрт је износио 786 хиљада динара.

ZAGREBAČKA BERZA

Devizno tržište, — Porast kurseva kod pojedinih deviza nastavio se je i ove nedelje: porasle su devize Amsterdam, Berlin, Pariz a u sredu |e zabeležio skok i Njujork. Količina robe koju |e dosada dodeljivala Narodna banka pojedinim ovlaštenim zavodima ove je sedmice reducirana skoro za polovinu. Usled toga dnevni promet je pao na cifru od 60 hil{ada dinara.

Na zadnii dan prošle nedelje Narodna banka je povisila bonifikaciju koju daje izvoznicima pri ofkupu deviza od 5% na 6%. Prvi dan ove nedelje taj je iznos povisila za daljnih jedan posto, na 7%. Međutim u sredu je ponovo povisila taj postotak na 8%. Verovatno da će Narodna banka ovu bonifikaciju postepeno povisivati sve do 10—11% koliko iznosi kursni gubitak dinara na stefanim berzama.

Etektno tržište. Ove nedelje efektna berza je počela osefljivijim mrtvilom. Od svih papira jedino je zaključeno 20 komada Agrarne banke po kursu od 225.—, fe dva zaključka Beglučkih obveznica po 34.—. Međutim u utorak tržište je oživelo a naročito u dolarskim papirima. Pod uticajem stranih berza i njihov је kurs zabeležio izvestan porast. Tako |e 7%, Bler uz promet od 10 hiliada nominale u utorak i u sredu 13 hiljada rađen po kursu od 41.50 do 42.50. Njegov zadnji čvrst novac ostao je na

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 587

42.—. Seligman, u kome se oseća nestašica robe, na tržištu |e rađen po 45.— na kojoj je visini ostao novac, a roba, 46.---. Življe poslovanje bilo je i u 8% В!ети ро 44 до 45—.

Kurs Štete kretao se između 192.— do 194.—. Promet u prompt robi iznosio je do pola miliona nominale, dok u terminima nije bilo posla. 7%, Zajam i Agrarci ostali su bez zakljućaka. Akcije Agrarne banke sredinom nedelje zabeležile su opadanje kursa na 215.— uz koji su kurs rađene. Novac za Natodnu banku ostao je na 4.200.— bez robe.

РОБНО ТРЖИШТЕ.

Пшениоа. 5 Светско тржиште пшенице после мале депресије поново се опоравило. Нарочито због већих куповина у Чикагу од стране шпекуланата и иностранства. Цена, која је последње недеље августа била пала на 50.50 доларских центи за бушел, поправила се је на 54.50 центи, и ове недеље стабилизирала се на 53.50 доларска цента, термин семтембар. Видљиве залихе пшенице у Америци порасле су за 4 мил. бушела, али су још увек мање за 53 мил. него у исто доба прошле године. Извештаји из Русије су стално рђави, што потврђују и врло мали утовари, а и терминске понуде су много мање него прошлих година. Европска тржишта не показују веће промене. У Чехословачкој су цене додуше нешто попустиле, али то се је очекивало, јер продуценти довозе много, због потребе готовог новца. Цена се кретала од 140—155 ки. према квалитету. У Будимпешти су исто тако цене почетком недеље нешто мало попустиле, због веће понуде, исто тако и у Румунији.

Код нас је прошле недеље цена попустила, јер су трговци бацили на тржиште приличне количине своје робе са стоваришта, док су продуценти и даље врло мало довозили. Цена је нарочито пала за стару пшеницу, тако, да су се цене старе и нове скоро изједначиле. Цене су следеће: бачка 128.50—125, бачка потиска 126—128, банатска 120 до 122.50, бачка и сремска нова 122.50—125, банатска нова 122.50—125, лађа Тиса 130—135.50.

Бакар.

Картел је прошле недеље повисио цене бакру у Америци на 6 центи, и ако амерички послови нису заузели већи опсег. Просечно се прода у последње време 300 тона дневно. И за Европу је картел повисио цене од 5.95 на 6 центи, док је цена у слободном промету ишла и до 6.10, али су послови били мали.

Шљива.

(Ове недеље код шљива није било већих промена. После наглог пада цена на 90 динара претпрошле недеље, ове је плаћано 85—100 динара, према квалитету. Извози се у главном у Немачку, Аустрију и Чехословачку. Највише извози Брчко — око 50—60 вагона дневно, а затим нека места

у Србији, тако, да се просечно товари око 100 вагона дневно.

Међутим, цене су на поменутим тржиштима врло слабе; поготово у Немачкој, где се још троше домаће шљиве. Под садашњим околностима, извоз је нерентабилан, и зараде су минималне.

Стока,

Тржиште стоке је остало без промена. Плаћана је цена од 3 динара по кг. живе ваге за Беч, а 8 и по до 9 за дебеле свиње за Праг. И ове недеље повишен је наш контингент, за Аустрију, и то за 1200 комада. Цене на бечком тржишту су порасле за 5 гроша, и биле су 1.70—1.85 шилинга, али је то остало без утицаја на наше цене.