Народно благостање

_15, октобар 1932.

суство рефлекса слова на лицу и удебљавање истих на сификованој новчаници.

— Београдској банци „Меркур“, основаној 1906. год. одобрена је примена S 5 Закона о заштити земљорадника. Како не располажемо са подацима њезиног биланса за 1931. годину ограничићемо се на најважније позиције из 1930. год. Банка билансира са 39,5 милиона; њезин обртни капитал износи 22 милиона дин. Од тога је 7 и по милиона сопствених средстава. (Главница 6 милиона а резерве 1 и по милиоћ). Улози на штедњу достижу 6,4 милиона, а повериоци по текућим рачунима 6,1 милион. Од тога је пласирано 8,1 милион на меничне кредите, 9 милиона на кредите по текућим рачунима. Ефектни портфељ је билансиран са 1,6 милиона. Готовина је исказана крајем 1930. г. са 1,2 милиона односно 10% од туђих средстава. Бруто добит је исказана са 2,03 милиона, а чиста добит 410 хиљада дин. Од тога је плаћено 6% дивиденде. |

_—_ Поводом „Дана штедње“ одржана је прошле недеље у Београду конференција, коју је организовала (Општинска штедионица уз сарадњу разних привредних установа и личности, и решено је да „дан штедње“ буде 30. октобар. И у Загребу ће Савез градских штедионица организовати такав „дан штедње“. Пропаганда ће се вршити путем плаката, огласа, предавања у школама и родитељским већима; путем филмова, јавне штампе, предавања на радио-станицама, циркулара итд.

— Суботички суд одобрио је 8. O. м., поравнање ван стечаја Трговачко-индустријској банци у Суботици.

—- У вези са нашом глосом о Кредитаншталту накнадно јавља страна штампа, да је финансијска власт наредила егзекуцију против бившег директора Боденкредитаншталта Сигхарта и против бивших чланова управног одбора Кредитаншталта Нојрата, Дајча и Еренфеста.

— Вапк Ро:зји је изеја Код једпос Копхогашта рапзкћ banaka 6%-tni zajam od 15 mil. francuskih franaka. Kredit dospeva u prvom polugodištu 1934, a пробе се зе za kreditiranje žita u stovarištima, čija ukupna potreba iznosi 30 miliona zloti. Prošle godine je ovaj isti konzorcijum dao kredit od 150 та Поло francuskih franaka.

— Zaliha zlata Švajcarske narodne banke iznosila [5 8 ov. m. 2,637.5 miliona franaka. Novčanični opticaj iznosi 1539.8, a obaveze po žiro računima 1208.9 mil. franaka.

— Ruska banka za spoljnu trgovinu, koja je još pre rati osnovana u Carigradu, a posle revolucije vođena od emigranata. likvidiraće.

— Банка А. Шредер и Комп. Хамбург, затворила је шалтере, јер није у стању да одговори својим обавезама према иностранству и ако има велике некретнине. Њих не може да реализира. Најглавнији посао био је давање рамбур-кредита. У Лондону је банка имала врло добре везе.

ЈАВНЕ ФИНАНСИЈЕ

— Између Грчке и организације енглеских ималаца њених облигација склопљен је споразум, по коме ће се у првом полугодишту ове буџетске године исплатити 30% на име камата и амортизације. Исплате износе 700 хиљада фунти, 1,2 милиона долара и 1,2 милиона француских франака, и одмах ће се ставити на расположење Међународној финансиској комисији, која ће извршити трансфер. О остатку службе зајма од 70% није ништа позитивно одређено. Изгледа да ће Грчка предложити издавање благајничких записа, који би се имали предати имаоцима облигација у име камате. Споразум са француским и италијанским имаоцима облигација није још постигнут.

— U vezi sa ftašom glosom o londonskom tržištu kapitala „javlja se, da je englesko min. finansija 12. o. m, emitovalo 150 miliona funti 2%-tnih blagajničkih zapisa, koji će se isplatiti

НАРОДНО ВЛАГОСТАЊЕ

Страна 663

фал-. од 1935—38. содте. Tai iznos upotrebiće зе za isplatu 140

mil. funti 41/ 6o-tnih blagajničkih zapisa, koji dospevaju 1 decembra i 10 miilona funti 41/ “-tnog ratnog zajma. Novi zajam je bio potpuno upisan za {edno pre podne. Taj uspeh imao је za posledicu porast kurseva državnih hartija od vrednosti. Ratni zajam je porastao od 1017/, na 1023/..

— Manadska vlada raspisala je unutrašnji zajam od 100 miliona dolara.

— Amezričko ministarstvo finansija emitira 15. OV. m. 450 mil. dolara 3%-tnih bonova sa rokom od 41/, godine. 155 mil. dolara upotrebiće se za plaćanje interesa na državni dug, a ostatak za likvidiranjie dospelih blagajničkih certifikata.

— Aktivni saldo poljskog trgovinskog bilansa u prvih deset meseci ov. god. iznosi 158,8 miliona zlota.

— Novi praški budžet predviđa rashode u visini od 537,04 miliona i prihode od 557,4 miliona kruna. Predvađa prema 1оте suficit od 20 mil. kruna, koji bi se imao upotrebiti za nozš gradske radove.

— Inostrani konsolidovani dug Budimpešte iznosi 355 miliona penga (3550 miliona dinara), a leteći 51 milion. Za službu tih zajmova u sledećoj budžetskoj godini predviđeno je 23 miliona penga, koji će se uplaćčivati na posebni račun kod novčanične banke, pošto je moratoriumom suspendovan transfer u stranoj valuti.

— Mađarska vlada pregovara sa finansijskim odborom Društva naroda da joj dozvoli upotrebiti iznose koji se nalaze kod novčanične banke na računima za transfer. Ona bi za podTogu tih iznosa, koji bi se imali upotrebiti za potrebe državne uprave, izdala blagajničke zapise sa rokom od nekoliko godina.

—_ Финансиски одбор Друштва народа поднео је Румунији план за санирање државних финансија, који је наишао на велико негодовање у Букурешту, тако и питање оставке владе било је актуелно. Румуни су против потпуне иностране финансиске контроле и против радикалне редукдије чиновника, коју женевски план тражи. Ако успе одгода вршења службе по иностраним зајмовима, о чему ће се на једној скорој конференцији у Паризу преговарати, биће буџет растерећен за 1400 милиона леја, али тиме неће бити постигнута буџетска равнотежа. Могућност изравнања буџета путем узимања кредита код новчаничне банке није искључена, тим више што та солуција има довољно присталица. Наравно, да влада демантује све гласове о инфлацији.

— У Холандији и Швајцарској извршиће се 18. октобра емисија 5%-тног зајма града Париза у износу од 30 милиона холандских форинти по 99 и по од сто. Тај ће се износ употребити за конверзију 7%-тног зајма, који је отказан за 1. фебруар 1933. Имаоци старог зајма уживају приоритет код уписа. Остатак ће се у висини од 60 од сто у Холандији и 40 од сто у Швајцарској препустити слободном упису. Ради обилности капитала на холандском и швајцарском тржишту, а и помањкања сигурних инвестиција, изгледи овог зајма су одлични.

ТРГОВИНСКА ПОЛИТИКА

— Од 1. ов. мес. постоји велики трговинско-политички конфликт између Италије и Југославије и Италије и Немачке. Италијанска уредба о промету девизама од 1. октобра садржи између осталог и следеће одредбе:

„Плаћање робе која се увезе из Југославије може уследити само преко италијанских банака. Одобрење и слање страних девиза или лира дозвољава се само за 10% дуговане суме. Остатак дуга плаћа се у лирама на рачун повериоца код Институто Национале пер и Камби Кон л'Естеро. Тај износ је везан на једном посебном рачуну и не носи никакве камате. Ако је потраживање у страној валути, прерачунаће се у лире по најповољнијем курсу за повериоце између дана уплате и доспећа дуга“,

Хе Цу