Народно благостање
15. октобар 1932,
виђењу су редуциране за 78.3 милиона, тако да износе 716.72 милиона. Ово смањење долази као последица одлива жиро-потраживања, за 57.3 милиона на 392.8 милиона (ултимо септембра порасли су за: 28 милиона) и смањења позиције „разни рачуни“ за 231 милион (прошле недеље за 60 милиона) на 320 милиона, док је истовремено државно потраживање нешто мало порасло, за 2 милиона на 3.87 ми-
У милионима динара
|_________________ m === 1: XII | 31. XII ||22/ 192 | 30. IX | 8. X АКТИВА У 108 1931 | 1932 | 1932, | 1932 Подлога :
зла у касама и на стр. 1202.4| 17584 1762.8) 1762.9) 1762.9
вева. у страној монети| . 6.3 2'8 Ол 12
девизе . - · . 631.0) 332.0! 240.6| 266.9) 255.0
Укупно 1834 4! 2096.8| 2006.3| 2030,6| 2019,3 Девизе које не улазе у
подлогу ~ . o dg 864) 85,5: 85.81 915 Кован новац;
у никлу и сребру 388! 116.6)] 104.91 96,6 Демонетизирано сребро 33,9 Зајмови! « . . . . ||14з3л) 1965.6] 2101 6) 2129.4) 21845
Sa «вртије од вреди. | 203:4 2872 355.3| 352.3 352.2
Уто 1637.1) 2252.8) 2457.0, 2481.8| 2536.8 Voce 6 о 214 128 12,8] 128 PO аокаса Пржави |4020,7|1799.21809.5|1809.7 1809,9 Привремени аванси Глав.
Le Broj 600.0| 600.0| 600.0 Вредности рез. фонда 77.8!.- 586) 234). 931 Вредности 06% фондова 2.9 2.6 2,6 2.6 Непокретности, завод за израду новч. и намешта 145.0) 154,6] 1556) 156.3 Разна актива , . . . 219) 118.2 121.8] 1235
ПАСИВА
Капитал. - |. . 180.0! 180.0) 180,0| 180.0 Резервни фонд , , • 827!) 623!) 62.3) 625 Остали фондови .. 4.2 3.9 3.9 3.9 Новчанице у оптицају 5396.5) 5172.2) 4128.2! 4832.1) 4881.0 Обавезе по виђењу:
потраживање Државе 59.3 29,3 145 7 3.8 apo panyam 0 || 6072) 320, 4210) 4500| 3077 разни рачуни . . 195.6| 60.9) 402.6| 343,1| 320.0
Укупно . | 922.1| 416,5| 838.9) 795.0| 716,
Обавезе са роком . 681.1/ 1421.7) 14121) 1472,8 Разна пасива . . . · 46,4 1816] 173.5] 1861 Оптицај и обав. по виђ. ||6318,6] 5588.7! 5567,1! 5627.1! 5597 8
НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ
лиона. Релативно врло велики пораст је забележен код обавеза са роком, за 60.7 милиона на 1472.8 милиона динара, Разна пасива је повећана за 12.55 милиона на 186.1 милион.
Због ових промена повећан је оптицај новчаница за 48.3 милиона на 4881.08 милиона ; заједно са обавезама по виђењу 5597.8 милисна,
БЕОГРАДСКА БЕРЗА.
У овој недељи је београдска берза показала једну инчересантну тенденцију, наиме: наши домаћи динарски папири су у порасту а доларски лабави. 7 од сто Селигман, који је на њујоршкој берзи порастао од 26.50 на дан 4. 0. м. на 29.73 на састанку од 11. о. м. попустио је код нас од 7. о. м. од 48 на 46 до краја ове недеље (13. 0. м.) и то код необично великог обрта. Томе на супрот је Рента Ратне штете такође код врло великог обрта, какав у осталом већ дуго нисмо забележили, у снажном порасту, од 184 на 198.50 — а то је појава, која је отпочела у почетку прошле недеље, када се Штета поправила од 177 на 185.50. Значи, да је-за две недеље поскупела за пуних 21.5 поена односно за 12%, 7% Инвестициони зајам је нешто мало попустио пре-
Страна 667
ма 6. о. м., када је тргован по 51. а 1. 0. М. по 50.50. Али су 6% Беглуци такође чврсти, На појединм састанцима курсеви су били следећи:
7. окт. 10. окт. 11. окт. 12, окт. 13. окт,
7% Инвестиц. зајам — _ 50.50 — 6% Беглуци 3350 33.625 33.875 33.625 34. 7% Блер 30.— — — — 7% Селигман A. 4150. 21259. = 46Рента Ратне штете 18550 184—— 185.50 188.50 198.50 Народна банка 1000 --— _____ 3900 — _ Аграрна банка 201 _ 2020 22050 220—— 220
Обрти износе 3 милиона према 1.25 милиона последњих недеља. Ово повећање долази у првом реду од обрта у Ратној штети, на који отпада 19 милиона (прошле недеље 600 хиљада) и то 1.84 милиона у промпт роби а 60 хиљада у терминима. После овог папира највише је трговано у 1% Селигману за 695 хиљада, док је обрт у 6% Беглуцима ове недеље износио свега 105 хиљада. У 7 од сто Инвестиционом зајму нема већих послова, због чега је обрт био свега 43 хиљаде. У 7 од сто Блеру ове недеље није било обрта, односно за свега 20 хиљада. У акцијама Народне банке које су лабаве као и оне Аграрне банке, трговано је за 79 хиљада а у Аграрној банци 173 хиљада.
Обрт у девизама износи 732 хиљаде као и у свим последњим недељама. Прим на девизе, који одобрава Народна банка остао је непромењен на 15% све од 3. 0. м. а на „црној берзи“, на којој је крајем прошле недеље прим износио 27 до 30%, порастао је ове недеље на 40. до 43%, пошто се на пример долар тргује већ и са 850 динара. У Берлину нотира динар 5.89 што одговара курсу Циришке берзе од 7.23 а то је према стабилизационом паритету за 21 од сто мање.
o —— a
ZAGREBAČKA BERŽA
Novčano “tržište. Novčani zavodi u znatnoj su metri imteresirani kako će se rešiti pitanje zemljoradničkih dugova. Pre težni dio naših provincijalnih novčanih zavoda stoji i pada š” rešenjem pitanja zemljoradničkih dugova. Ako i dalje bude prevladavala demagogija, onda će znatan broj manjih i srednjih zavoda morati ići pod Uredbu. Gotovo za čitav razvitak novčanog fržišta idućih meseci zavisi će O načinu како је геšeno pitanje zemljoradničkih dugova.
Devizno tržište. Premija se i dalje drži na 15%. Međutim na stranim tržištima situacija je u poslednje vreme takva да 11 prima mogla biti i 20%. Naročito je slabija tendencija u Berlinu. Izgleda da Nemačka potražuje od nas na raznim računin!1 oko 30 miliona maraka odnosno 400 miliona dinara.
Sa velikim interesom čeka se na svršetak pregovora S Italijom. Za sada dok se može dobiti tek 10% deviza a osta!) ide pod zabranu, izvoz je u Italiju onemogućen. Time je pu= gođena u prvom redu industrija drva. I to baš onda Када јој је razvitak kurseva stavljao u izgled intenzivnije poslovanje.
Ffektno tržište. Kod dinarskih papira situacija je dosta povoljna. Kursevi čak beleže porast. Investicioni тајат 78“ kljućivan je po 53. Agrarci bez novca i robe, a begluci roba 34. MWatna šteta zaključena je po 193. Isto tako i per ultimo oktobra. Ulilimo decembra nešto. slabija. Novac 188 a roba 192 bez zaključaka. Promet u šteti nešto jači.
Kod dolarskih papira kursevi znatno popuštaju. Vesti o mogućnosti fransfer-moratorijuma učinile su da su kursevi pal: za 15%. Promet je dosta znatan jer baš s obzirom na nisXc kurseve ima i kupaca. Mnogi rezoniraju, ako 7% investicioni zajam vredi 53, onda vredi i 7% Bler 33-34. Pa sve i da dođe đo konverzije, rentabilitet će biti još uvek znatan. Bar za on koji kupe uz današnje kurseve. |
Bler 8% zaključen je po 37.50 Sedmopostotni po 33.50 45 34.75. Seligman je naprotiv pravljen po 46. Pada u oči, razl, u kursu između Seligmana i Blera. У