Народно благостање

Страна 688

Успех је био на први поглед колосалан“ шријављено је 350 милисна, пенте, али кад се та сума анализирала, нашло се да, је ту било равних пропалих потраживања у иностранству, трајна учешћа у по-

дувећима на страни и т. д. тако да се са великом муком од свега тота могло да уновчи само 20

лиона, пенте.

Онако мали прилив од извоза — мното мањи но што је бео извоз — био је јасан доказ да, је један део пзвозних девиза ишао у кријумчарење. И одиста већ у другој половини 1931. г. појављује се У Мађе зрској црна, берза, која се одржава до данас. Како је Народна банка све мање могла задовољавати увознике, то се све већи део увозника обраћао прној берви 22 набавку девиза, у толико је више скакала ажија на прној берзи. Како је права, берза „била затворена 14. јула, то је девизне курсеве одређивала свакодневно Народна банка. Међутим ти су се курсеви стварно кретали између златних тачака. Мађарска Народна банка није никако хтела да, привна, да постоји ма каква, депресијапија пенга, није хтела да зна ништа за црну берзу, сматрајући да онај који на њој тргује, има да искуси последице закона, (наравно ако га ухвате, а то се банке није тицало) — а она је куповала и продавала пенге стално по златном паритету. Она је остала при фикцији да је папирни пенте раван златном пенте.

Биланс плаћања Мађарске све се више упрошпава. Ове су се више и више губиле разноврсне међународне трансакције и на крају крајева у билансу плаћања остале су две главне групе послова: спољна трговина (увоз и извоз) и међународно кретање капитала, које је сад наравно добило потпуно пасивни правац. Увов је још у 1981. г био опао за 60 од сто; исто тако опао је и извоз по већ познатим економским законима. Али су се увов и извоз прилично избалансирали. Пребијањем увоза, за извоз остала, је још једна једина важна повиција у билансу плаћања, у пасиви, она, обавеза; на страни. Као што смо у почетку натласили, Мађарска се знатно задужила у иностранству. Држава је имала, крајем 1931. г. консолидованих дугова, на страни 1870 милпона пенге (13,700.000.000) и летећих дутова 488 милиона (4,330.000.000). Комунални и други самоуправни зајмови на страни износили су 500.000.000 пенте (5 милијарде дин.) тако да су само јавноправни дугови у Мађарској иностранству ивносили 2.8 милијарде пенте (28 милијарде). У то долази огромна цифра приватних задужења иностранству, банака и индустрије, задужења чији нам је износ непознат. Очигледно је било да су суме потребне за тачно одговарање обавеза иностранству биле отромне, нарочито кад се има у виду да су врло велике биле краткорочне. За Мађарску „владу било је јасно да је немотућно наћи контраповипију у активи да би се могло вршити плаћање у страној валути. Она је чинила у току 1981. г. огромне напоре за закључење зајма на страни, али је све то било незнатно : један приватни банкарски зајам од 15,000.000 птвајптарских франака, један зајам од 5.000.000 фунти стерлинта, и најзад 3,000.000 пенте 13-то месечних бонова пласираних на, страни. Најмање 4 ло 500.000.000 тенте односно 4 до 5 милијарде динара, било је потребно у девизама да би се тачно одговарало обавевама. То је било материјалио немотућно, Због тога мађарска, влада се одлучује да суспендује плаћање иностранству како при-

НАРОДНО ВЛАГОСТАЊЕ

__Бр: 44 ватно тако јавноправно. За приватне обавезе није се увес мораторијум, али је додељивање девиза за тај циљ било тако штедљиво да, се може рећи да је девизна политика успоставила, дефакто мораторијум за приватне обавезе. Истовремено су поједине

1– | групе дужника отпочеле преговоре са својим пове|риоцима. на страни ради добијања пролонтадије и

мноте су од њих биле потпуно успеле тако да се многе мађарске приватне обавезе у иностранству налазе под пролонгацијом уз пристанак поверилапа.

Много је шкакљивије било питање јавних дутова. Али ни ту није било другог излаза, У децемору прошле године Мађарска, је обуставила, службу свих јавних дугова у страној валути, Она се још много раније обратила била Друштву народа. за, помоћ било путем новога зајма, било посредовањем код њезиних поверилаца. Већ у октобру месецу проучили су експерти Друштва народа финансиско стање Мађарске и њезин биланс плаћања и констатовали да он искључује могућност одтоварања обавезама у страној валути. То је дало куражи мађарској влади да, једнострано уведе мораторијум трансфера и да тек онда покуша да преговара са својим повериоцима, у чему ни до данас није имала, много успеха.

У новинама, се обично каже да су зајмови издани под гаранцијом Друштва, Народа остали ван мораторијума трансфера Међутим то није тачно. Истина да су купони тих зајмова до данас исплаћени, али то је због тога што је мађарска лржаљва, имала код дотичних банака велике резерве и што је она при увођењу мораторијума трансфера упутила финансиске агенте да из тих сума исплате наступајуће купоне.

Народна банка, још увек не признаје депресијацију пента и купује га и продаје по златном паритету, ипак се зато мирно може рећи да се 50 од сто целокупне спољне трговине служи прном бервом. Али је карактеристично да девизни курсеви на ирној берзи — односно на слободном тржишту, показутм готово кроз џелу 1932. г. невеповатну стабилност, Данас се у финансиском свету сматра ла је пенте потпуно стабиливиран.

Интересантно је да се. ефективни пенги у иностранству не могу у опште добити, јер се кријумчарење пенга ван границе готово изгубило. Изглељла да се бетство из пенга, које. је средином 1931. т. било узело отромне размере (због чега су девивни курсеви ишли преко 40 од сто) потпуно изгубило. На прној берви се у главном обављају послови за рачун увозника, и извовника, Управо има још једна. тражења за девизама, која на, прној берзи игра врло велику улогу: тражња за левивама ради репатрирања мађарских јавних облитапија гласећих на страну валуту. Крајем 1931. г. пали су курсеви ма= ћарских хартија од врелности гласећих на стране валуте и котираних у иностранству на ниво од 20 до 40 од сто. Међу њима је нарочито 7,5%-тни зајам Лруштва. Нарола. 7%-тни зајмови равних мађарских градова, 75%-тне заложнице хипотекарних завода, и т. л. Овако ниски курсеви ивазвали су силан покрет у Мађаоској за куповањем тих папира, јер је тазлика измећу курсева на њујоршкој и лонлонској берзи с једне и оних у Пешти с друге (у слоболном промету. пошто берзе није било) ишла до 50%. На, пр. Рента од ватма Друштва Нарђола ишла је ло 27 од сто. Штотод је било слободног капитала