Народно благостање

29. октобар 1932.

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 693

,

Пре месец дана дошао је за председника владе у Мађарској бивши министар војске јулиус Гембеш. Познат је као човек јаке руке, тако да се очекује активан рад владе. Државне финансије у Мађарској пате од истих недаћа као и у осталим државама. Државни приходи свих врсти назадују, а насупрот томе јавља се потреба за новим кредитима за сузбијање кризе; за суб«венције, потпоре незапосленим и т.дД.

Гембеш је сматрао за потребно, да најпре са једном серијом говора пробуди заспало самопоуздање и националну свест свог народа. Одмах затим нашао се пред неколико проблема финансиске и економске природе, чијем се решењу морало приступити.

Порез за сузбијање кризе у Мађарској

21. ов. мес. издана је уредба о разрезу и наплати ванредног пореза за сузбијање кризе. Опорезивање ће извршити градске управе (самоуправне јединице). Новом порезу подлеже порески обвезници, који плаћају доходарину, друштвени порез и порез на приход. Као пореска ссноваца служиће за нови порез чисти доходак односко приход из гд. 1931. према којима ће се извршити и разрез доходидиле односно друштвеног пореза и пореза на приход за годиву 1932. Ванредни порез за сузбијање кризе износи 20: од: сто доходарине односно друштвеног пореза, а 12 од сто по= реза на приход и то различито у разним градовима. Он ће се платити у три рате и то 15. децембра ов. год., 15. јануара и 15. фебруара идуће године. За њега не важе одгађања која можда за друге врсте пореза уживају поједили порески обвезници. Градови, чије финансиске потребе не изискују увођење овог пореза, могу захтевати од министарства његово неувођење.

Овај порез, којег подижу самоуправна тела “ лужиће за финансирање јавних радова у идућој зими, како би се сапослили незапослени индустриски и пољопризрадни радевци, јер су за ту сврху у државном буџету предвиђене уинималне суме. Мађарска влада је мишљења, да се јавни радски у режији самоуправа проводе са много више разумсвања, него ли директно у државној режији, што је сасвим тачно.

Порези које се разрезују само једанпут, као и свај о коме је реч, знак су слабог економског стања. То је непосредан порез, који се у овом случају подиже у облику приреза на разне врсте непосредних пореза. Основна адеја порезивања састоји се у оптерећењу појединих обвезника према његовој пореској снази. Томе захтеву финансиске теорије одговара општа доходарина. Порез би се начелно морао плаћати из чистог дохотка, дакле и по одбитку хвоте за формирање новог капитала. Економска криза је тај постулат оборила. Данас држава опорезује тамо где нађе, без обзира хоће ли порез бити плаћен из дохотка или супстанције. Код неких обвезника плаћање пореза из супстанције већ се проводи, код других ће брзо почети. На националном приходу, који је у поређењу са 1929. пао за око 40 од сто, партиципира држава са већим пореским оптерећењем него 1929. Нема државе која је од 1929. смањила порезе, а мало их је које нису повећале старе или увели нове. Врло је дакле вероватно, да ће и овај нови порез у Мађарској бити плаћен из супстанције. Хоће ли он имати жељени ефекат не може се рећи унапред, јер то зависи од општег развоја прилика. Са финансиско-политичког становишта ванредно опорезивање често се пута може препоручити. Пита се, како ће порез бити схваћен, или као жртва, која ће бити у стању да поправи финансиски положај, или као жртва у визу многих других, чији се добри резултати не виде. Осим тога мађарска влада није имала други начин да набави средства за нове потребе, Нове уштеде у буџету нису у задовољавајућој мери могуће. Кредит на страни, кад у земљи

влада мораториум трансфера за службу страних зајмова, не може се добити. Мађарско тржиште капитала, које би осигуравало унутрашњи зајам не постоји. Дакле јаче опорезивање, па било оно не знам како противно начелима финансиске теорије, био је једини политички могућ начин повећања државних прихода. Финансиска инфлација и финансирање државе летећим дуговима много су гори експерименти. Влада је такође издала наређење свим пореским властима да проведу најенергичније утеривање заосталих пореза, нарочито заостатака преко 5000 пенга, јер је прикривени порески штрајк у Мађарској узео велике размере.

Копсет 1931 godine počela ja Austrija energično smanjivati državne izdatke. Budžet fe godine smanjen je od 2300 na 1900 miliona šilinga (15,2 milijarde dinara). Međutim dalje smanjene rashoda nije nastavljeno. Naтад budžet za 1032 predvideo je 1964 miliona, a sada izrađen: budžet za 1933 godinu 1974 miliona šilinga il: 15 mihjardi 792 miliona dinara. Jedan od najboljih finansijskih stručnjaka u Austriji, l)x. Lebel, sinatra da je, gornja granica državnih rashoda 1,00 miliona šilinga ili 13.6 milijardi dinara.

Interesantno je, da novi budžet predviđa veće izdatke nego prošlogodišnji: za 10 miliona šilinga iako privredno stanje zemlje ne pokazuje nikakve znakove poboljšanja, a i stručno procenjeno ostvarenje prihoda u ovoj budžetskoj godini neće izneti više od 1850 miliona, dakle za 124 miliona šimga manje nego što se predviđa novim budžetom.

Novi budžet predviđa ličiie izdatke od 700.5, i stvarne O: 1273,5 miliona šilinea. Prihodi od monopola i državnih preduzeća, a takođe i rashodi za socijalno osiguranje predviđeni su neto.

Austrijski budžet pokazije uticaj krize. lako je vlada obećavala izvesne poreske redulkc:je do toga nije došlo. istina predviđeni prihodi od carina manji su za 24, a prihodi od neposrednih poreza za 32 miliona šilinga od predviđenih prihoda u prošlo: godini, ali prirez za suzbijanje kiize, na porez na poslovni obrt predviđa višak od 86 miliona šilinga u poređenju sa budžetom: za 1032. Dakle ukupno poresko opterećenje u ovoj godini povišeno je za oko 35 na 883 miliona šilinga. Takođe i топороћ predviđeni su u istoj vismi kao i prošle godine. Као Код poreza, take i kod monopola mogu se ova predviđanja nazvati suviše optimistična, jer je opadanje potrošnje monopolskih ar tikala sigurno, a takođe i.nazadak poslovnog obrta kao osnovice za porez na poslovni obrt. Takođe ı kod drugih vrsti neposrednih i posrednih poreza nije se nadati, da će imati опај Нпапsijski efekat, koji se predviđa.

ipak bi se za budžet državne uprave u glavnom lako moglo osigurati finansiranje, kad ne bi postojali 'deficiti državnih preduzeća. Oni već duži niz godina pretstavljaju najteži problem finan sijske politike u državama gde su ona razvijena. U Austriji predviđa novi budžet subvencije državnim preduzećima u visini od 100,+ miliona šilinga ili 800 miliona dinara. Od toga. otpada 809 miliona šilinga na savezne železnice. Poznato je, da je Društvo naroda bilo poverilo ispitivanje situacije austrijskih železnica Dr. егојди, direktoru švajcarskih železnica i aa je on zahtevao ra'· cionalizaciju saobraćajne službe i prilagođenje novim prilikama, što do sada nije provedeno. ;

Novi budžet predviđa 211,5 miliona za službu državnih zajmova ft. |. za 19 miliona više nego u prošloj godini. U tome iz nosu predviđena je i služba novog lozanskog zajma i služba za obaveze koje proizlaze iz sanacije Kreditanštalta. Za socijalno osiguranje predviđeno je 166,09 miliona šilinga t. j. za 26 mil. više nego 1932 godine.

U novom budžetu ni traga kreditima za investicije. Prema izvodima ministra finansija, veće uštede u budžetu biće moguće tek po izvršenju radikalne upravne reforme. Ona b: