Народно благостање

5, новембар 1932

prebačene na zajam Za privrednu rekonstrukciju zemlje, pretstavljaju pokriće redovnih rashoda zajmom.

Vlada će doći u vilo tešku situaciju, ako parlamenat ne izglasa budžet do kraja decembra, jer će morati preduzeti #nansiranje dvanaestinama, što će tim teže biti što državna blagajna neće imati odobrenje za izdavanje blagajničkih zapisa. Osim toga, to bi bio izvor novih detlicita.

Finansijska politika vlade, koja dolazi kod pokrića deficita do izražaja, nema izraziti karakter — Ona је, како rekosmo, kompromisna. No vladi se u tome najviše zamerava f:nanijska hipokrizija.

1 ako je dejstvo privredne krize i u Francuskoj u punom jeku i nacionalni dohodak i poreska snaga slabe, ipak su poreske rezerve još tako jake, da je potpuno neopravdano mišljenje jednog velikog dela francuskog parlamenta, da je ротезко opterećenje dostiglo maksimum. A ne sme se zaboraviti ni Činjenica, da se francuski kapitalisti guše и поуси. Mogućnost plasmana državnih obligacija kriza je povećala, jer se kapital otuđio od tržišta akcija i privatnih obligacija zbog nedovoljnč sigurnosti i traži državnu obligaciju. Dakle, novim zajmovima ili bacanjem na tržište jednog dela stoka obligacija koje se nalaze kod Caisse des Dćpots et Consignatiun, koji prelazi 60 milijardi franaka, mogao bi se ponovno dovesti u cirkulaciju Veliki deo tezauriranog novca, koji čeka ma siguran plasman. Rad: foga često se zagovaraju veliki javni radovi. Mobiliziranje th sterilnih kapitala jedan je od glavnih uslova ponovnog oživljenja privrede. Velike poreske rezerve i obilno tržište kapitala daju francuskoj vladi široke mogućnosti za pokriće deficita. No istina je, da će politički oportunitet igrati presudnu ulogu i da се vlada, uprkos budućeg velikog opterećenja tržišta kapitala, pokriti veliki deo deficita zajmovima, a ne novim porezima.

Kretanje prihoda u 1932 godini nagoveštava pad istih u idućoj godini, a o tome pri izradi budžeta nije vođeno dovoljno računa.

Z=cKZZZmZZ=C EK НЕЕН

Пре неколико месеци варшавски дописник „Берлинер "Гагеблата" јавио је као куриозум да је у једном пољском граду продат добар теретни коњ за неколико злоти. И ако је то наравно осамљен случај, и несумњиво последица ванредно тешког стања односног продавца, ипак је овај случај карастеристичан за тенденцију развоја цена пољопривредних производа У Пољској. Према индексним бројевима, ако узмемо 1927—100, цене пољопривредних производа пале су у августу 1932 године на 48,5. За поједине пољопривредне производе, индекс цена био је следећи: житарице 49.5, стока 45,4, млечни производи 41.6. Међутим, индустријски производи су пали у много мањој мери, и то на 697. Али баш цене оних производа, који су неопходни за пољопривреду нису уопште пале или врло мало. Главни разлог су картели, који су водили политику одржања високих цена. Индекс цена за картелисане производе износио је у јулу 103.2. Код петролеума пораст је износио 6%, код шећера 8.3%, код суперфосфата, по оснивању картела у лето ове године 40%, док су цене азоту, у односу према пољопривредним производима незнатно пале. Исто тако

Задужење и раздужење пољопривреде У Пољској

"НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 711

су непромењене цене монополских артикала соли, жижица, дувана и шпиртуса. Међутим, стање се је у јесен још погоршало. Цене свих житарица су пале. Држава и Пољска банка |пису могле да ставе сретства на располагање за подупирање |пена као прошле године. У појединим крајевима дошло је до опште инсолвентности пољопривредника.

Али ни у Пољској, као у осталом ни У ма, где је покренуто питање раздужења, нема тачних статистичких података о томе, колико је стварно задужење. Према подацима које је сакупило Министарство пољопривреде укупно задужење износи 3.9 милијарди злоти или 23:4 милијарди динара, од тога је дугорочно 24 милијарде, а краткорочно 1.5 милијарди. Годишња каматна служба износи око 600 мил. злоти или 3.6 милијарде динара. Нарочито је у тешком стању велики посед. Све већи број пољопривредника морао је да се користи разним уредбама о олакшању сељачких дугова, којих у Пољској има читав низ, а донесене су, изгледа, према конкретној ситуанији, као палијатив, увек У очекивању обрта у коњунктури. Док је у осталим аграрним земљама где се је приступило мерама за раздужење у главном решено то питање генерално и законом који је обухватао све случајеве, дотле је Пољска појединим уредбама, о којима смо редовно обавештавали, настојала да пружи олакшице пољопривреди. Прво је дошла забрана егзекутивних продаја сељачких сретстава за производњу, затим пролонгација кредита за годину дана код државне Аграрне банке и одобрење да се може порез плаћати у натури. Међутим, то није било доста. Четири нове уредбе требале су да реше питање дефинитивно. Оне су поделиле дужнике у три категорије: велепоседнике, средње и ситне сељаке. Ми смо у „Народном Благостању“ у броју од 6. августа, када смо о њима писали нагласили, да су ове мере оригиналне и нове по начину како треба да се спроведу, али да је њихов ефекат идентичан ономе у другим земљама. Није требало дуго чекати. Велики низ банака доспео је у тешкоће. Познањска банка, која је кредитирала велики посед морала је затворити шалтере. У старој Пољској требало је се егзекутивно прода 3000 сељачких добара, које је кредитирала Варшавска кредитна банка. До тога наравно није могло доћи. Како је банка имала у своме портфељу 15% акција Уједињене хипотекарне банке, држава је ове купила, и на тај начин је повећала број државних банака и сељачких дугова који се налазе у рукама државе, јер поред Државне аграрне банке и Земаљска привредна банка кредитирала, је пољопривреду. Држава је постала један од главних поверимаца пољопривреде. И то овом трансакцијом баш оног дела пољопривреде где су кредити потпуно замрзли. Нема сумње да ће се из дана у дан повећавати број оних пољопривредника који ће тражити поравнања. Прве последице смо BHдели код примера горњих банака. Једна је пропала а код друге је држава откупила 75% туђих акција и омогућила је ликвидност. Питање је само да ли ће држава моћи дуже да на овај начин уклања последице раздужења. Срећа је само да оно није генерално, и да код поравнања постоји арбитража судова и специјалних административних уреда на селу, али је зато, опет, могућност корупције и бирократизирања поступка огромна.

другим земља-

а

па

авва

ОБАВЕШЛТАЈНА СЛУ:

НОВЧАРСТВО

— Румунска банка Марморошолсли преговара с 192ном француско-швајцарском банкарском групом о зајму У износу од 40 мил. швајцарских франака, Инострана група добила би три места у управи банке,

БА

__ Пољска влада израдила је пројекат о помагању Санака, које су доспеле у потешкоће и то или давањем зајмова или преузимањем једног дела главнице од стране државе Рли давањем државне гаранције.

— У држави Невада у Сједињеним Државама Америке