Народно благостање

5, новембар 1932

—- Француски миннстар пољопривреде Гардеј поднео је парламенту предлог закона о обавезној пријави стокова жита.

КОЊУНКТУРА

— Број незапослених у Француској износио је у првој половини октобра према службеним подацима 255.218 према 263.976 половином септембра, и 40.872 у исто доба прошле године.

— 10 ргобјот бгоји doneli smo projekat francuske vlade o saniranju Compagn:e Genćrale Transatlantique. Međutim, pored velikih finansijskih žrtava vlada će i posle sanacije morati subvencionirati društvo. Za sledeću godinu predviđa se subvencija u iznosu Od 150 mil franaka, a za dalje godine 50 mil. franaka.

из пословног СВЕТА

Из пословног света.

8. новембар: Картро предузеће Тростли, д. д. у ликвидацији, Загреб (ванредна).

15. новембар: „југохолдинг“, а. д. за све врсте трговачких послова, Београд (оснивачка).

23. новембар: „Криваја“ шумска индустрија д-д., Београд (ванредна).

28. новембар: Ван Беркелов патент машине за резање и ваге Д. Д-, Загреб (редовна).

11. децембра: Сомборска фабрика коже /LM., (редовна).

Трговачки регистар.

„Возја Еопзјег" друштво за осигурање и реосигурање у Београду, филијална дирекција у Загребу, упис новоизабраног равнатеља г. Ернеста Шварца. — Прва југословенска ткаоница свилене робе, дд. У (Осеку, упис промене чл. 16., 1823. 24. 31. 35. и 30. друштвених правила. — Ђевђелијска банка, Ђевђелија, упис измене чл. 14 и 18 својих правила. — Југословенско Хофхер-Шрани-Клајтон-Шутлеворт, а. д. из Београда, упис ново изабраног пословође г. Марка Хаџи -Шрајбера. — Градска штедионица, Вршац, упис новоизабраног пословног управитеља г. Светислава Кешанског.

Сомбор

__ Сенћанско индустријско подузеће, дд. из Сенте, упис но-'

воизабраног прокуристе г. Ђуре Петровића. Чаковачка

међумурска штедионица дд., Чаковец, упис новоизабраних | i: : i трговине и индустрије опао је број

чланова равнатељства гл. Алберта Мејдера и Антуна Бродњака. — „Металохемика“ а. д. за хемијске и металургијске производе, Београд, упис промене чл. 11 друштвених правила, и упис новоизабраних чланова управног одбора гг. Александра Сарнафка и Драгутина Рајића.

Лицитације.

Завод „Обилићево“, Крушевац, 7 новебра, за набавку 300.000 кг. алкохола. Дирекција државних железника, Београд, 26 новембра, за набавку 635000 кг. локомотивског вагонског угља зимског. — Технички одељак, Скопље, 12 новембра, за набавку каменог материјала за израду пута Скопље _Качаник Урошевац (303.336). — Државна болница за душевне болести у Топоници, код Ниша, 28 новембра за набавку намештаја и кујнских потреба. — Дирекција поште и телеграфа, Љубљана, 14 новембра, за набавку 45.000 алуминијских цеви. — Технички одељак, Нови Сад, 9 новембра, за набавку 2000 мз туцаника (368.000). — Казнени завод, Пожаревац, 12 новембра, за набавку 90.000 кг. брашна и 30.000 кг. кромпира. — Општа државна болница, Београд, 15 новебра, за набавку разних лекова и хидрофилне газе. (270.000). — Технички одељак, Параћин, 7 новембра, за осигурање обале р. Мораве (457.304.07). — Министарство војске и морнарице, Београд, 11 новембра, за набавку разних врста кожа. — Војно-технички завод, Крагујевац, 19 новембра, за набавку разних месинганих потреба, — Диви-

НАРОДНО БЛА ГОСТАЊЕ

Страна 713 _

зијска област, Београд, 12 новембра, за набавку не. — Средишњи уред за осигурање радника, новембра, за набавку завојног материјала.

људске храЗагреб, 10

Закови и уредбе.

Уредба о принадлежностима У натури Шумарског стручног особља код управе државних шума. — Уредба о полагању заклетве службеника грађанског реда на служби у војсци и морнарици. — Уредба о установљењу претстојништва градске полиције у Сењу и Госпићу. — Уредба о величини награде дневничара Поштанске штедионице. — Уредба о вршењу послова, делокругу рада, о положају комесара Министарства трговине и индустрије и помоћног особља комесаријата у вези овлашћења 5 419 закона о радњама. Уредба о промету и контроли отрова. — Уредба о самосталној Управи државних монопола Краљевине Југославије.

Bibliografija: Trgovski Tovariš, Ljubljana, god. 29. br. 10. — Zadiužni vestnik, Ljubliana, god. TI br. 10. — Commerce Reports, ==

septembar, br. 39, 1 i 8 septembar, br. 40 i 41. — Beogradske opštinske novine br. 10, 1932 godine.

G. Đr. Dušan Uzelac, viši inspektor Narodne banke, izdao ie vrlo aktuelnu knjigu: Kliring u teoriji i praksi, na koju ćemo se |oš osvrnuti.

PA3HO

— Бивши државни секретар у немачком министарству привреде Др. Тренделенбург, који је дуго година водио трговинску политику Немачке, и који је пре кратког времена отступио јер се није слагао с политиком контингентирања, именован је за заменика генералног секретара Друштва народа.

— Радничка комора у Загребу одржала је 31. октобра скупштину, на којој је расправљано 0 финансиским питањима. Решено је да коморски прирез буде 0,3 од сто. Прорачун буџета износи 2,652.800 дин.

_ У Ротердаму ће се од 30. новембра до 7. децембра о. г. одржати југословенска изложба воћа и земаљских производа. —- Зграда Окружног уреда за осигурање радника у Београду довршена је и коштала је око 20 мил. динара.

— Према подацима Одељења за туризам Министарства страних посетилаца према прошлој години и то: У Београду за 14 од сто, У Дравској бановини за 12 и по од сто, у Савској за 16 од сто, док је у Врбаској бановини порастао за 4 од стом југословена и странаца. У Приморској бановини број домаћих туриста порастао је за 36 од сто, а странаца опао за 7 од сто; у дринској бановини је посета скоро иста, а у свим осталим бановинама је опала за 12 од сто. Број ноћивања такође је мањи за 12 од сто. Посета појединим бановинама била је у: Дравској 43.500 странаца и 50 хиљада јЈугословена: Савској 59.170 странаца и 69 хиљада ј|угословена; Приморској 23.800 и 41.450; Врбаској 1.840 и 10.120: Дринској 11.090 и 23.850; Зетској 26.170 и 35.630; Дунавско! 10.460 и 10.990; Моравској 2240 и 41.650; Београду 14.240 и 27.260. Број ноћивања износи 2.995.100.

Приморје је посетило 70.880 странаца и 72.300 Тугословена са 933 хиљада ноћивања; планинска и језерска летовалишта 33.020 Југословена и 15.400 странана са 372.000 ноћивања: лековите бање 3.360 странаца и 92.500 Тугословена са 1192.350 ноћивања; градове и остала туристичка места 150.500 Тугословена и 118.730 странаца са 481.150 ноћивања.

Странци су оставили на Примору око 116 мил. динара; у планинским летовалиштима око 20 мил.; у граповима 75 мил. бањама 8 и по мил.; жељезничком и паробродарском саобраћају 27 мил. и у гостионичарском и хотелском промету преко 140 мил. динара. Свега 376,5 мил. дин.