Народно благостање
5, новембар 1932.
Приликом исплате купона ових обвезница које се налазе у нашој земљи постоје још и. друге тешкоће, пошто се тражи од доносиоца — у овоме случају најчешће банака, — да преузму гаранцију, да потичу купони од папира који се од раније налазе у нашој земљи, да би се на тај начин спречио шверц купона из иностранства. Купони су као и новчанице фунгибилна добра, и тешко је установити њихово порекло. Пошто је већ одавно забрањен увоз наших доларских папира, то би се кријумчарење купона доларских најлакше могло спречити једним брзим пописом свих папира који се налазе у нашој земљи, чиме би се ранија демаркациона линија установљена између наних доларских хартија у земљи и оних у иностранству ефикасно могла подвући..
Још се не зна какве ће природе бити динари који се полажу код Народне банке за рачун иностраних ималаца наших доларских облигација. Али чињеница да се тражи дискриминација између домаћих и страних даје маха претпоставци, да ће сви бити на строго везаном рачуну.
На београдској девизној берзи износио је обрт у девизама 732 хиљаде, као и прошле недеље, од чега у девизи Лондон 220 хиљада, Париз 140 хиљада, Цирих 182 хиљаде, Њујорк 166 хиљаде и т.д. а у клириншком промету са Немачком обрт је износио 2.566 милиона динара. Курс нашег динара у иностранству се у току ове недеље знатно поправио, те је порастао од 6.70 колико је изнбсио скоро десет дана на 7 и 7.20, да би онда опет мало попусти на 7.10 на дан 3. о. м. Код нас имају девизе сада пет курсева и то:
а) званични стабилизациони, за долар на пр. 56.71
6) онај Народне банке који додаје берзанском курсу
и прим, сада од 20% в) онај иностранства, који на пр. на паритету динарског курса у Цириху од 7.10 износи 23% преко стабилизационог курса; · г) курс италијанског клиринга који је ступио на снагу д. м. по коме се стабилизационом паритету курса лире додаје још и прим од 25 од сто (овај прим може се дневно мењати), и
+
i.
д) курсеви наше домаће прне берзе који нотирају 3. о. м. за 32 до 33% изнад стабилизационих курсева, тако да се тргује долар за 74 до 76 динара. |
ZAGREBAČKA BERZA
ev.
Novčano tržište. Osnova zakona o zemliotadničkim du= govima kako je predložena Narodnoj skupštini, bitno tangira naše novčarstvo. Prvo što je kamatnjak za zemljotadničke dugove maksimiran sa 8%. Zatim što se predviđa maksimiran:e
debetnop kamatnjaka uopšte, kao i mogućnost redukcije Zemi-,
ljoradničkih dugova. Budući da novčani zavodi pottažuju od zemljoradnika oko 2 milijarde dinara, to naravno novčani žavodi dolaze u još težu situaciju nego što je bila do sada.
Devizno {iržište. Stupio je na snagu.i talijanski kliring.
_ T(APOJIHO БЛАГОСТАЊЕ
Страна 715 -
leže na privremeno vezanim računima. Opasnost je da bi ovi diinari, kojih ima već nekoliko stotina miliona, mogli nepovoljno uticati na kurs dinara na strani i time i na prim.
те ипо tržište. Kuponi Blera honoriraju se samo u zem!ji i to kod Direkcije državnih dugova. Kurs je 56.75. Dakle zlatni paritet bez prima. Imaoci kupona su razočarani. I radi toga kurs ie pao. Sedampostotni Bler nudio. se je danas po 31.50 a da uz tai kurs nije bilo kupaca. U Njujorku se kupon ne honorira. Još nije poznato da li će se za inostranstvo položiti dinari na Vezanim ili kojim drugim računima kod Narodne banke.
Investicioni zajam novac 45 roba 50. Begluci 30.50 novac 31.50 roba, dok kod Agraraca nema ni novaca ni robe. Ratna šteta nešto čvršća. Novac 185 a roba 188. Ultimo decembra novac 180 roba 190. Državni lozovi zaključeni po 8.50 a lozovi Crvenog krsta po 9,50.
Sedampostotni Bler 30 novac 31.50 roba bez zaključaka. Narodna banka novac 3.750 a roba 4.000. Privilegovana Agrarn: banka novac 208 a roba 213.
РОБНО ТРЖИШТЕ.
Пшеница.
Светско тржиште пшенице је последњих недеља у сталној беси. Поред вел споменутих бесистичких фактора — слаба тражња главних европских увозних земаља и добра канадска жетва — последњих дана дошла је још и конкуренција Аргентине и Аустралије као и одлука канадске владе да ове године не даје више премију од 5 центи по бушелу као прошле године, што наравски сили продуценте да из"носе више на тржиште јер им је потребан новац. Које O вело нарочито до јаког пада цена у Винипегу. У Чикагу су цене постигле најниже стање од почетка ове депресије 43:/. доларских центи за бушел.
Интересантно је, да су врло неповољне вести O жетви из Русије остале без икаквог ефекта на светско тржиште. И ако се ове године није рачунало много са совјетском пшеницом, ипак је овај факат карактеристичан по ситуацију на тржишту.
Видљиве светске залихе пшенице износе према последњим америчким проценама 13.5 мил. тони према 136 у исто доба прошле године.
Домаће тржиште пшенице показује чврсту тенденцију и ако је хоса заустављена. Ове недеље била је тражња не|што мања јер су се млинови подмирили, а трговци мање | купују ради несташице кредита. Цене су биле следеће: бачка околина Нови Сад и Сомбор 150—153.50, средња бачка 150 до 152.50, горњо-бачка 151—153, бачка потиска 154—156, "горњо-банатска 147—149, банатска пар. Вршац 143—145, бачка и сремска 150—152.50, банатска нова 145—147.50.
| Croka.
|
| A
| На тржишту стоке цене свиња нешто су скочиле, јер | је понуда попустила док је тражња јача због повећања кон| тингента за Чехословачку на 5.450 комада, и јаче тражње из
Како se prim u falijanskom kliringu mora ravnati prema kursu | Аустрије, где имамо ексконтингент од 1200 комада. Свиње dinara u Cirihu, to je on utvrđen sa 25%. A menjat će se svaki за Беч лане су у Србији до 8 динара, у Ва Воли до дап već prema kursu. Prim za ostale države iznosi samo 20%. |g.50, a aa Tipar 9.50—10 muHapa. Hicro KO поправиле су се Izvoznici će sigurno doći sa zahtevom da se i za ostale države то цене у BO и плаћано Це БА нат свиње 1.60 1 79 uvede prim jednak falijanskome. Tako malo po malo кана па А А ' |
prim vređiće i za ostale države. Odnosno рит се зе гаупан |
. __, Тржиште волова не показује никаквих промена, и ако prema kursu dinara u Cirihu. il | - |
O | _ су се цене поправиле у Бечу за 5—7 гроша. Код нас је плаSlobodnih dinara u Cirihu |e sve manje i radi toga i raste · hapo 3—43.50 динара живе ваге у Србији, док су у Војвоkurs. Međutim inostranstvo poseduje znatne količine dinara koji auu nmahaHM HM RO 4.50 динара.
пашчивннвпикоц · , " E Nipimiw|wiw|m WiHiu|w|%|S}W|plwipipjmiewia|B_D)e M|d |Mimjm mlLS Bla SiN]S|S RLSOA\MN, MNWHHNNNMNMBHNMNHNNHNNNHHMNHHMMHMGHNHHMNNWNNHNHHHMHMBHHRNBHSHSRSMRRMRBRMWHHHMP
ТРГОВАЧКО ОБАВЕШТАЈНИ ЗАВОД А. Д. :: НАЈВЕЋА ИЗВЕШТАЈНА ОРГАНИЗАЦИЈА НА СВЕТУ
ПРЕЂЕ БЕОГРАД ЗАТРЕЂ R. G. DUIJN & СО. кнез Мижајлова 39. Бериславићева 7.
wuWuMHHHBHHHEHHHHEHNH : 5 иинвишцнишвиннинииккавнизпванавзивасашивавошевинисовнаванинааванироававзаваззавиввооанивентнени