Народно благостање

12. новембар !932

резервише преференцијале у доминионима за своју индустрију. још је неоснованија радост у Европи поводом победе Рузвелта. Каже се да он познаје Европу и да је њезин пријатељ. Међутим нико није тако познавао Европу као Хувер, нити је ико учинио толико за европско становништво као Хувер у својству претседника фонда за помоћ Европљанима. Хуверу се пребацује с једне стране да је у смислу тради-

ција републиканске странке изоловао Америку од Европе, а

с друге се сматра за највећег насилника, јер је Европи натурио мораторијум за ратне дугове и вршио притисак у циљу разоружања. Рузвелтово европофилство изгледа да ће се свршити на томе, да ће Америка узети учешћа у Сталном међународном суду у Хагу и да he дати обећање да ће једнога дана приступити Друштву народа. једини начин на који би Америка могла политички да помогне Европи то је да пристане на потпис пакта сигурности, који већ 12 година тражи Француска. А Рузвелт то сигурно неће учинити, нити то хоће американски народ.

Али је за нас у Европи много важније данас питање привредне политике Америке. Европљани се одају најфантастичнијим илузијама. Сања се о неком спуштању царина, али Рузвелт неће имати снаге да ту меру изведе преко глава моћне американске индустрије. Рузвелт се даље декларира као аграрац: на првом месту у његовом програму стоје тачке које се односе на подизање пољопривреде: царинска заштита за пољопривреду (то је фамозна либерална политика!) и форсирање извоза аграрних производа! Хувер је међутим учинио највећу услугу нама аграрним европским државама, повлачећи са тржишта огромне количине пшенице и памука, који би без тога отерале цене на ниво који се не памти 300 година. Највећи малер Европе баш лежи у томе што је и Северна Америка још увек аграрно суфицитарна, јер би она, као јака индустријска земља, могла да апсорбује велике вишкове сиромашних и аграрних земаља целога света. Рузвелт даље сања о ревалоризирању сребра, (што би наравно било од велике користи по американске произвођаче тога артикла), да би на тај начин омогућио извоз американских аграрних производа у Источну Азију. Треба Европа својим сретствима да повећа вредност американском и источно-азијском сребру, јер она тога артикла нема.

Што се тиче ратних дугова ми смо већ у прошлом број поменули да се Рузвелт није о њима јасно изразио као ни о спољној политици. Редуцирати их не сме из страха о популарност. А то је једина финансиска услуга коју Америка може да учини Европи.

Пропаст Европе могла би теоријски бити спречена још једино одговарајућим одлукама на светској привредној конференцији, која се спрема, јер се само путем интернационалних мера може сузбијати међународна привредна депресија. И Америка може само преко те конференције да буде од користи или штете по Европу. А нама се чини да она тамо неећ бити за колективно обарање протекционизма — једине мере која би могла да отвори пут, свакако трновит и дуг, повраћају ка благостању.

Са Отавске конференције биле су до сада познате само основне линије и главни уступци које је Енглеска дала доминионима. Били су до сада у тајности повлашћења доминиона Енглеској. Ова, и остале обавезе које је Енглеска преузела према доминиснима сада су објављени. Канада је од 800 позиција своје царинске тарифе изменила 2009 у корист Енглеске, и то код

Отава и светска привредна конференција

Пана KETI OZIEIIITETE=r0

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 721

719 потпуно укинула царине, код 53 снизила и код 83 повећала царину за све друге државе сем за Енглеску за — 20 од сто. Корист за Енглеску је мања него што изгледа, јер од оних артикала, који су ослобођени царина, неке не из вози, а неке уопште не производи. Укупни извоз Енглеске у Канаду у овим артиклима износи у последњој години само 8.3 мил. канадских долара, од укупног извоза у Кагаду од 40 мил. долара. Од индустрија које су очекивале много од конференције у Отави, памучна је потпуно разочарана, јер су канадске царине упркос преференцијала остале прохибитивне. Напротив, железна индустрија се нада да ће под преференцијалом повећати свој извоз у Канаду па рачун Сеедињених Држава Америке.

Аустралија се обвезала да ће досадање преференцијале од 10—12 повисити на 17 и по од сто. Са неким мањим изнимкама, то ће се постићи повишењем царина за друге државе. Ове промене обухватају 440 позиција аустралиске царинске тарифе. У Новом Зеланду половина енглеског увоза била је ослобођена царина, а друга половина уживала је преференцијал од 20 од сто. Сада је дошло до повепаних преференцијала за читав низ текстилних производа. И они су остварени повишењем царина за друге државе. Jyжна Африка се одрекла у споразуму са Немачком, клаузуле у трговинском уговору измеђ обе земље, према којој су све будуће преференцијалне царине дане Енглеској морале вредети и за Немачку. Овде је исто тако остварен један од основних принципа Отавске конференције, да се државама ван империје могу одобрити преференциалне царине само ако су све империјалне државе с тим споразумне. Затим је повишен преференцијал за читав низ артикала који чине 14 од сто од укупног енглеског увоза; то је урађено на исти начин као и у другим земљама, повишењем царина за друге земље. Индија је до сада имала само за неке металне артикле преференцијлне царине. Сда ће увести 7 и по од сто преференцијал за енглеске аутомобиле и 10 од сто за велики број артикала, за који су до сада важиле само финансијске царине, што ће се вероватно спровести на исти начин као и код осталих, наиме повишењем царина за друге земље. За уговор с Индијом предвиђен је б-месечни отказни рок. Остали уговори не могу се отказати пре 5 година. -

Истовремено је објавила Енглеска и контингенте за увоз меса и свиња. Увоз свежег меса контингентира се на бази најнижег нивоа увоза ове године. Дакле, Аргентина се не може надати оживљењу свога извоза меса у Енглеску. Код меса у леду увозни контингент редуцира се на 65% садањег увоза, при чему Аустралија и Нови Зеланд добијају преференцијал, тако да ће одржати свој увоз и у контингенту на штету других земаља. Исто тако ће се одредити и контингент за увоз свиња; Канада је ослобођена царина за увоз 1.3 мил. квинтала шунке годишње, што нарочито погађа Данску и Пољску.

Ми смо већ истакли да је Енглеска у Отави дефинитивно напустила слободну трговину и прешла протекционизму. То потврђују објављени уговори. Чак се не може говорити ни о слободној трговини у границама империје, што су многи очекивали на основу изјава енглеске делегације. Напротив, преференцијали које су доминиони дали Енглеској нису остварени у већини случајева снижењем царина, него њиховим повишењем за све остале земље. Очекивања ногих економиста, да ће светска трговина имати користи од Отавске конференције, јер ће оживљење трговине доминиона с Енглеском ојачати куповну снагу империје и за робу у другим земљама, није се обистинило. Империјална трговина неће оживети, јер су, на једној страни досадање царине доминиона за енглеску робу остале у већини случајева исте, и на другој, Енглеска је додуше дала доминионима нове преференцијале, али ови претстављају у много случа-