Народно благостање

12. новембар 1932.

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 725

nara. Ali za subdinu zaduženih poljoprivrednika nije rešavajuće da li je ukupan broi 5 ili 7 milijardi. O veličini tog ukupnog tereta na poljoprivredi može dobifi prilično tačna predstava putem upoređenja u drugim zemljama. |

U Mađarskoj ukupno zaduženje poljoprivrede iznosi 20. miliiardi dinara okruglo na 8,683.000 stanovnika što daje 2380 na glavu stanovnika. Poljoprivrednog stanovništva u Mađarskoj ima 4,7 miliona ljudi što daje zaduženje na jednu glavu poljoprivrednika od 4400 din.

Uzećemo da kod nas ukupno zaduženje polioprivrede iznosi 7 milijardi dinara Što čini na glavu stanovnika (svega 14

miliona) 500 a glavu poljoprivrednog stanovništva (10,6 miliona)

što čini 666 dinara odnosno 6 puta manje nego u Mađarskoj.

Naizad još jedno poređenje. Za 1932/33 budžetsku godinu preliminirani su državni prihodi na 11,3 milijardi dinara. Kad se iome dodadu banovinski od 800 miliona dinara i opštinski od 3 mili{arde dinara dobijaju se ukupni prihodi iavnopravnih tela u tekućo, godini od 15 milijardi dinara. AkO od toga oduzmemo prihode državnih preduzeća — premda i Oni pretstavljaju u izvesnoj meri opterećenje građana odnosno produkcione troškove |

u nacionalnoj proizvodnji — onda ostaje čisto fskalno opterećenje našega naroda za tekuću budžetsku godinu od 11,5 miliiarde dinara. Polioprivredno stanovništvo Jugoslavije iznosi 80%. Ako uzmemo da njegovo učešće u javnim dažbinama na glavu varoskog i neseljačkog stanovništva, ako uzmemo dakle da Oni učestvuju samo sa 50% u nošenju državnih dažbina onda izlazi da u tekućoj budžetskoj godini poljoprivrednici imaju да plate iavnopravnim telima na ime javnih dažbina u svim oblicima 6 milijardi dinara. Znači da poljoprivredno stanovništvo plaća ma ime javnih dažbina taman toliko koliko iznose celokupni njegovi dugovi. Može li se zamisliti relativno manji iznos dugova? Hačuna se da naša poljoprivreda plaća godišnje na ime kamate za gornji iznos dugova 1 miliiardu dinara. TO ie šesti deo ukupnog godišnjeg iznosa javnih дасца poljoprivrede. Znači da ie do-

· voljno da se javne dacije smanje za šesti deo, pa da se skine

sa poljoprivrede celokupan teret kamate. Sve bi države na svetu

bile presrećne kad bi se sa ovako malim žrtvama mogao да

| olakša položai poljoprivredi.

(Sleduje poslednji članak)

веза

ДОГАЂАЈИ И ПРОБ.

Ових дана је објавило Министарство финансија податке о кретању државних расхода. и прихода у месецу сет Пи тембру и првих шест месеци буџетске 1932/33. године. Буџетом предвиђени расходи у месецу септембру (5/,,) износе 943,6 милиона динара, од чега отпада 631,3 милиона на буџет опште државне управе, а 312,3 милиона динара на онај државних предузећа. По првом стварно је утрошено 457,8 милиона или 12.5 од сто од предвиђених кредита, а по буџету државних предузећа 308,7 милиона или 98.8 од сто. Оствареним расходима требало би придодати и ангажоване кредите за разне набавке.

Стварно наплаћени општи приходи износе у септембру 496,9 милиона динар према предвиђеним од 631,2 милиона, дакле за 21,2 од сто мање. Код државних предузећа наплаћено је 293,5 милиона према 375,0 милиона предвиђених у буџету, дакле за 21.7 од сто мање. У приходима нису исказани приходи од возаринске таксе, а такође ни приходи од Државне хипотекарне банке и државних имања „Беље“ и „Тополовац'. Државна предузећа су У септембру место процењеног вишка прихода над расходима од 62,7 милиона показала мањак од 15,2 милиона динара.

полгођа текуће буџетске године

Резултат првог

По општем буџету је у месецу септембру утрошено за 173,4 милиона динара мање него што је предвиђено. У поређењу са стварно наплаћеним приходима утрошено је 39,1 милона мање.

Према месецу августу тек. год. остварени приходи су за округло 100 милиона мањи од чега отпада 524 милиона динара на општи непосредни порез а 46.9 мил. она на трошарину. |

LO ж

Ситуација нашег буџета у првих шест месеци ове буџетске године развијала се паралелно са општим привредним приликама у земљи. Расходи и приходи били су предвиђени за читаву годину у износу од 11 милијарди 323,2 милиона динара. На првих шест месеци отпада 5 милијарди 661,6

милиона динара, од чега 3,787.5 милиона на општи, а 1,874.5 милиона динара на буџет државних предузећа,

По кредитима општег буџета утрошено је у првом полгођу буџетске године 2,855,5 милиона динара. Од тога отпада на личне расходе 1,852,3 милиона, а на материјалне 1,003,2 милиона динара. Уштеда према предвиђеним расходима износи 932 милиона динара или 24.6 од сто. По буџету државних предузећа утрошено је 16524 милиона или за 221.6 милиона динара односно 12 од сто мање него што је предвиђено. Укупна уштеда. према предвиђеним грасходима Иизноси 1153,6 милиона динара. Познато је међутим, да држава своје набавке и инвестиције не плаћа одмах. У првом пол гођу остало је према званичним подацима неисплаћених рачуна за 251,2 милиона динара, који ће бити плаћени из прихода идућих месеца. Такође нису потпуно искоришћени ни кредити за службу државних зајмова. Од 719,3 милиона динара колико је било предвиђено за прво полгође утрошено. је 327,8 милиона, тако да остаје 451,5 милона. Од тог износа треба наравно одузети 100 милиона за службу ратних ДУ“ гова, која пада под Хуверов мораторијум, 62,5 милиона за службу 5%-тног зајма од 1923., која је споразумом од јула месеца одгођена и 43,9 милона динара за службу треће емисије беглучких обвезница и 6%-тних далматинских аграрних обвезница.

По позицији пензије и инвалидске потпоре било је предвиђено 436,5 милиона а утрошено је 513,8 милиона, дакле за 77.3 милиона динара више.

Међутим подбацили су и приходи што показује следећа таблица:

Предвиђено Наплаћено

у милионима динара Непосредни порези 831.5 702.0 Трошарина. 427.5 401.0 Таксе 615.0 418.0 Царине 550.0 3714 Вишкови монопола 905.5 749.6 Разни приходи 815 36.9 Вишкови државне привреде 376.5 1154

3,787,5 2,194.3 Државна привреда 1,874,0 1,652.4

5,661.5 4,446.7

То значи наплаћено је 12148 милиона динара односно 21,4 од сто мање него што је предвиђено. Како се из