Народно благостање

17, децембар 1932. | НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ Страна 811

Rezultat toga saznanja je bio i sporazum u Ženevi o finansijskoj . Dalje se kaže u tome napisu: „U (valida od) opštem skokontroli Društva Naroda, koji je od strane Rumunije potpisao . ku državnih: papira bili su izuzetni begluci...' To se tumači VEMadžaru. Ali, pre ratifikacije, i jednim delom baš zbog nje, došlo | stima koje kruže u berzanskim krugovima, a reč je 0 izdavanj“ je do promen vlade. Novi pretsednik Maniu je pre obrazovanja | novih tipova ovog papira za dalmatinski agrar u ukupnom iznovlade bio protiv uvođenja kontrole. Isto tako i veliki deo javnog su od 100 mil. din” O opštem skoku državnih papira ne može mnenja. Međutim, finansijska situacija. se stalno pogoršava, a biti govora. Do dana kad je napisan taj članak, od sedam drperspektive su isto tako vrlo tamne. Maniu menja svoje sta-! žavnih papira, koji se kotiraju na berzi, dva misu imala nikakav novište, jer mu je jasno da pomoć тога аоа 12 уапа Pristaje na skok (7%-ti investicioni i 6%-tini Begluci), a četii Su imala kontrolu ali samo pod izvesnim uslovima, naime, on fraži neke | vrlo slab. Jedino je skočila Ratna šteta i 4-tni agrarci Može se garantije, da će sa uvođenjem kontrole doći i do stvarne pomoći, | govoriti samo o uzrocima skakanja Ratne štete i 4-tnih ag-araca. koja bi se u ovom konkretnom slučaju sastojala u dvogodišnjem | Dok su do 8 decembra gotovo svi državni papiri ostali na istom moratorijumu za inostrane dugove, koji čine oko 30% ovogodi- nivou ili nešto malo otišli gore, dotle su agrarci skočili od 2. šnjeg rumunskog budžeta, ti. 5,8 milijardi leji. |, 28.50, Ratna šteta od 172.75 na 220. Zbog toga je bila veća | dužnost pisca toga napisa, da nam objasni ta| ogroman skok Našem velikom dnevniku „Vre- Hatne štete pri stagnaciji svih ostalih državnih papira. Tu prome” nije nepoznato da ima pi | blematiku priznaje i sam pisac u ovim rečima: „S obzirom da su tanja u kojim se mi sa njim ne begluci notirani u prošloj godini preko 60, mora se verovati da | slažemo; ali to nije razlog za! će i oni skočiti, jer ne postoji razlog da se razni državni papir: polemiku. Od toga pravila uči- | diferenciraju u tolikoj meri”. nićemo izuzetak ovoga puta, izuzetak koji će razumeti i samo | : uredništvo. Ono je pustilo u br. 9. o. m. jedan napis pod | U ovoj rečenici je pisac napisa dodirnuo jedan ledeni zavom „Skok Ratne štete”, na koji ćemo se vratiti u iednom op- kon tržišta kapitala. Nikad ne mogu papiri jednog istog dužnika širnom članku, pošto smo sada pretrpani materijalom. U tome , 4 istih uslova, da imaju disparitetske kurseve. Na našim berzama članku ima pre svega materijalne netačnosti. Tako se u jednoj nikad nije bilo zabeleženo otstupanje od tog zakona; uvek su se rečenici kaže da su „agrarci skočili za 20 poena, što Znači da |e kursevi državnih papira razvijali paralelno. To nam potvrđuje ukamaćenje kapitala uloženo u njih odjednom iznelo 20% |R: OI tablica, koju je objavila Narodna banka u svojim biltese uzme još i premija koja se ima u amortizaciji, ukamaćenje je | nima. Savršeni paralitet kretanja kurseva! Međutim mi тато 2avo”. Prvo pre svega agrarci nisu nikada skočili za 20 poena; , danas pojavu da Ratna šteta skoči za 28%, dok su, kao što redrugo kau kurs jednoga papira skače, onda se smanjuje ukama-– | kosmo, drugi papiri malo krenuli napred ili su ostali na 1510] бепје, treće nikada nije renta kod toga papira iznosila 24%, i tačci. Tu misteriju pisac članka ne samo da nije objasnio, već četvrto ne kaže se premija pri amortizaciji, nego se kaže šans ju je još više zamrsio. isplate al pari.

SO O LEO O Ir mr Er m mrrmUnmı pr

Više svetlosti!

— Индекс курса Ренте Ратне штете. 0-0-0-0 — Индекс курса 4% Аграраца. а — Индекс курса 7% Инвестиционог зајма.