Народно благостање
17, децембар 1932
У кратко сви се курсеви крећу неједнако, и све се више показује тежња да се постигну курсеви од 31. децембра 1931. год., бар за оне папире који се палазе код јавне руке.
Према томе хоса би имала за циљ курсеве од 31. де-
цембра 1931. год. Они су износили:
Рента Ратне штете 250.7% Селигман (закључак) 557% Блер (само понуда) 498% Блер (само понуда) 55.50 6% Беглуци (закључак) 317 —37.50 7% Инвестициони зајам (понуда) 60Аф Атрарци (понуда) 30.Народна банка 5.800.—
М овој недељи, били су средњи дневни курсеви закљу-.
чака на појединим састанцима Београдске берзе као што
следи: -
OI 12-XII 13-XII 14 XII |5-Xl 1 7% Инвестициони зајам 4550. = 5050 20615 "91. 4% Аграрци — — — __ 6% Беглуци 33 34.125 35125 36— 3515 8% Блер. = 40.— — — 7% Блер 37.50, 5350 38 3839 38.7% Селигман — Ло | 46. ~ Рента Ратне штете 29175 22675 23150 235—- 23615 Народна банка 4250. — 4210—= — — 4350Аграрна банка 207. __23l 233— 241— 248.50 Београдска задруга 3665— —K — — Дувански лозови _- __ = (2
У берзанском извештају за прошлу недељу, написали смо, да је требало у овој години да прођу пуних 49 недеља, па да дође до рекордног обрта од 5.5 милиона; у овој педељи обрт је још већи и износи 6.771 милиона. Од тога долази највише на Ренту Ратне штете, наиме 3.9 милиона (3.2 милиона у промпт роби и 698 хиљада у терминима); У 7% Инвестиционом зајму трговано је за 228 хиљада, У 6% Беглучким обвезницама 812 хиљада, 7% Блеру за 478 хиљада, 8% Блеру за 70 хиљада, лф% Селигману за 79 хиљада. У акцијама Народне банке трговано је за 431 хиљаду, У онима Аграрне банке за 626 хиљада, Београдске задруге 77 хиљада а акцијама Заложне банке 60 хиљада.
Сасвим другу слику показују наши доларски папири на њујоршкој берзи.
7. нов. 29.нов. 6.дец. 13.дец. 7% Блер 1075 1750 1950 185 8% Блер 20. 20 20 2029 71% Селигман 258 22 25 [192
На париској берзи, наши су папири нотирали као што следи: 6. дец. 7.дец. 8.дец. 9.дец. 12. дец.
4% из 1895. год. < 29 28575 28 29 29 5% из 1902. год. = = == => >
4 и по од сто из 1906. 136— 140.— 150.—R 144—140.4 и по од сто из 1909. 135— 129.— 130— 138— 1245% из 1913. год. 30... 3050. 3050 3050. 3150 4 џи по од сто из 1911. — — — 140— 130.4 и по од сто из 1910. — — — 140-— 130.7% Стабилизац. 1931. — 2025 2025 — —
Ha девизној берзи обрти су износили ове недеље 4.3 милиона. од чега отпада 3:44 милиона на приватни клиринг са Бечом (по курсу од 8.87 mo 8.090) w 166 хиљада на извозне бонове Грчке новчаничне банке, који су ове недеље знатно попустили — наиме од 38 до 39. — на 3425; у девизи Њујорк трговано је на берзи ове недеље за 105 хиљада, Париз за 282 хиљаде, Лондон 126 хиљада и т.дД. Примодови су остали непромењени: за девизе са чијим државама немамо специјалних уговора 20 од сто изнад стабилиза-
ционог паритета, за италијански клиринг 26.50%, за немачки
НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ
Страна 815
и француски са 28.50%. У Цириху је остао курс динара непромењен на 7.— швајцарских франака. у
ZAGREBAČKA BERZA.
Devizno tržište. Prim je nepromjenjen. Od par dana i za Francusku vredi prim kao i za Njemačku dakle 28.50%. тај prim nekako najbolje odgovara kursu dinara na strani. Sve više i više izgleda da ćemo i za ostale države morati povisiti prim na visinu koja odgovara nemačkom i francuskom primu. To тад i naša izvozna trgovina.
Šiling. u privatnom klitingu 0,10. Kad se je počelo trgovati u privatnom kliringu, kurs, je iznosio 8,20 do 8,30. To jednim delom i radi toga što Austrija ide za time da sav promet koncentrira u Beču. Ona pravi sve moguće poteškoće našim bankama da tamo podržavaju račune i da preko ovih računa vrše svoje poslove..
Dolarski papiri su opet za niansu slabiji. Sedampostotni novac 38 roba 39.50. Osampostotni novac 40 roba 42,30. SEligman novac 41 roba 45.
Dionice Narodne banke u porastu. Novac 43,50 bez robe. Agratna banka zaključena po 230.
Narodna šumska roba 30. Gutman novac 50 a roba 80. Šećerana Osijek roba 182. Bečkerek u stalnom porastu. Novac 660 bez robe. Impeks novac 50 bez robe. Isis novac 20 roba 35. Trbovlje nešto slabije. Novac 135 а roba 145 bez zaključaka.“
bio |e već zaključivan po
РОБНО ТРЖИШТЕ.
Пшениџа.
Фармборд је успео да смањи своје залихе према прошлогодишњим, али су зато код фармера врло велике, јер ови у очекивању бољих цена врло мало продају. Поред мањих утовара за Европу, (Сједињене Државе Америке продале су 6.5 мил. бушела пшенице Кини у укупном износу Од 3 милиона долара. Овај посао је финансирао Е!папсе Кехопефтисноп СогрогаНол. У Канади је тржиште врло мирно. Понуде су врло мале. Русија је почела прошле недеље са живљим извозом, али се рачуна са сигурношћу да ће њен извоз ове године бити минималан. Цене су остале непромењене, и у Чикагу су нотирале 14, ов. месеца 44.50 доларских центи за бушел.
На домаћем тржишту тенденција је и даље чврста. Цене су се поправиле за један до два динара, понуда је остала слаба, али се је тражња нешто повећала нарочито за извоз. Призад је куповао шлеповску и вагонску робу за извоз у Аустрију и Чехословачку. Домаћи потрошачи су слабо куповали. Цене су биле следеће: бачка околина Нови Сад и Сомбор 152—154, средњо-бачка 153—155, горњо-бачка 154—156, бачко-потиска 155—158, бачка и сремска нова 153 до 155, јужно-банатска 148—150.
Бакар.
Међународна конференција продуцената бакра разишла се без успеха. Сада се очекује ловишење квота производња друштва Коапе Апјејоре и Наш! Кагапге које, због боље рентабилности још увек раде са зарадом, насупрот америчким продуцентима, који већ дуго раде с губитком. Сада се очекује још већа дезорганизација светског тржишта бакра. Цене су попустиле. Крњи картел снизио је своју цену на 5.15 центи по либри, чему су следили и остали продуценти. На осталим металним тржиштима нема промена.
Стока.
На домаћем тржишту стоке, тенденција је нешто лабавија за дебеле свиње, јер су цене у Прагу нешто попустиле, тако да су дебеле сремске свиње плаћане за пола динара мање — 9.50—10 динара, док су цене осталим врстама остале непромењене 7.50—8 динара.
C Италијом је посао за говеда нешто попустио, јер они траже дебелу робу, које ми немамо. Цене за говеда су код нас 4.50—5.50 динара по ! кг. живе ваге,