Народно благостање

Страна 826

искључиво постулат националности у позоришту, као што то траже немачки национал-социјалисти, онда би се позори-

ште свело на претставе бесплатне и са сниженим ценама,

што би наравски довело у питање и саму институцију позоришта, јер је финансијско питање основно за. његово одржање. Особине националности, у првом реду патриотизам, немају никакве везе са забавом, коју публика тражи, и о којој се мора водити рачуна. Грађани врше своју националну дужност на бојишту, плаћањем пореза и многобројним другим жртвама у интересу општности. Али са позориштем то нема никакве везе. Оно није и не може бити, као што то показује развој позоришта у свим земљама, изнад нормалног човечијег прохтева да се забави, да се смеје, или ако хоћете, да плаче. Позориште је створено да забави људски дух, да га развесели или ражалости, да у њему нађе неки детаљ из друштвене стварности, карикиран или не, свеједно, да му створи сензацију и изазове неку емоцију за чим нервни систем осећа потребу после дневног рада. Дакле, основно је то да човек у позоришту тражи неко задовољство. Оно је међутим врло различно. Следствено. различни су и захтеви које публика поставља позоришту. Његов задатак није дакле ништа друго него служба тим жељама и прохтевима публике. Оно мора да иде у главном за њеним укусом, што наравски не искључује васпитање публике уметнички за разумевање тежих уметничких дела, у првом реду опере, коју ниједан човек, који није специјално уметнички васпитан не може да разуме, па према томе ни да осети лепоту и задовољство у њој. Ову уметничко-васпитну улогу позришта, за коју у осталом иде и један део државне субвенције ми не поричемо, али то је нешто сасвим друго него школа, која треба да делује морално и национално. Опера не пуни кућу, што је врло важно финансијски, и што је карактеристично за схватање и жеље публике, и зато је и други постулат г, П. Крстића, против оперете и забаве у позоришту уопште, а само за оперу, за високу музику, нереалан.

Опера је са гледишта уметничког аристократска а оперета демократска и данас неће свет — аристократију у уметности. Програм, израђен по речима г. Крстића довео би до финансијске катастрофе позоришта. Посећивање позоришта још увек није облигаторно него факултативно, и публика не жели да плаћа скупе улазнице за представе које је не интересују, не забављају и које не разуме.

Дакле, позориште мора да буде забава, која одговара средини у којој оно делује. Али то не значи, што се врло често превиђа од стране поборника позоришне поуке, да се тиме умањује значење позоришне уметности. Напротив, већ сама глума је уметност, која се не може никада уклонити са позорнице. Свеједно је, да ли се игра „Фауст“ или „Скамполо", глумац мора бити уметник, ако хоће да изрази оно осећање и стање у којем се налазе лица која живе и говоре у комаду. Што су глумци бољи, задовољство публике је веће, кућа пунија и финансијски ефекат повољнији. Позориште па овај начин испуњава своју национално-репрезентативну улогу, даје забаву која одговара миљеу и жељама публике и постизава максималне приходе који су потребни за његово одржавање,

Али о једној другој ствари, о једном специјалном проблему није се водила дискусија нити је о њему управа водила довољно рачуна. Наиме о томе да комад одговара свим захтевима драмске и сценске уметности, и да одговара уметничким снагама које јој стоје на расположењу. Рекли смо да је оперета демократска уметност и да је најпогоднија да забави публику. Али само онда ако одговара горе постављевим условима. Најбољи пример уметнички рђаво спремљене оперете је приказивање „Слепог Миша“. Оперета је компонована од три елемента; драмске радње, музике и ба-

__НБАРОДНАО БЛАГОСТАЊЕ _______Бр. 52

лета. У неким је битнија драмска радња, у некима музика, у неким балет. Код „Слепог миша" је радња главно, то је заправо лакрдија с певањем и балетом. И зато је било потребно да комад носе у првом реду глумци, и то добри комичари, а не оперски певачи, који нису уопште глумци, и којима је сваки гест или реч, која иначе изазива буру смеха, били извештачени, и остављале гледаоцима хладне. Дизање сукњице гђице Нури-Хаџић и показивање колена је тако неприродно, тако далеко њеној гести уопште, да тиме испада из оквира и атмосфере саме оперете и тако, оставља — да учинимо концесију и г. Крстићу — и утисак фриволности. Муцање г. Шумског, за које је један музички критичар рекао да је била најбоља глумачка креација, било је управо јадно. Г. Шумски не зна, а с њим и режисер, да муцање није у животу смешно него,жалосно, и да на позорници има смисла само онда ако се тиме даје други, комичан смисао речи која се муцањем прекида и понавља, као што је случај у ориги-

налу, и у познатом комаду „Панзион Шелер", где главни ју-

нак муцањем постизава највеће ефекте. Пијанство г. Васића, који је иначе добар глумац, било је тако, да нико није разу-

мео речи које је изговарао. Валцер — бечки валцер — глав-

ног јунака г. Поповића, био је негација сваке грације, што је, међутим његова главна карактеристика. Претстава „Слепог Миша" била је рђаво изведена, јер су за њу важнији глумци него певачи. Да су главне улоге имали такви амузикални људи као што су поч. Чича Илија, Сава Тодоровић или Веља Миљковић, онда би сигурно оперета, и поред слабе песме, имала већи успех. Оперета тражи специјалне способности, скала њене вредности је врло велика, и начин њеног забављања публике обиман. Има оперета које спадају само у мјузик-холове и кабаре, што не значи никако њихово декласирање, него само класифицирање, и оних, који траже велику по-

зорницу и добре глумце, другу режију. О овим различним квалитетима оперете и о сопственим уметничким снагама којима располаже управа мора да води рачуна у својој по-

„зоришној политици,

_-_-____ Danas postoji u Italiji 15 državStrukturelne promene ti itali- nih i poludržavnih kreditnih injanskom bankarstvi stituta sa raznim zadaćama. To su sledeći: Banco di Napoli, Banco di Sicilia, Banca naz. del Lavoro, Instituto di S. Paolo di Torino, Instituto Mobiliare Italiano, Consorzio per sovvenzioni su volari industriali, Instituto di liguidazioni, Instituto naz. per i cambi con estero, listituto naz. di credito per il lavoro italiano al” estero, Consorzio di credito per le opere pubbliche, Instituto di credito per le imprese di pubblica utilita, Consorzio naz. per il credito agrario di miglioramento, Institituto di credito navale, Ente naz. per le piccolo таиз те 1 Instituto di previdenza e credito delle Comunicazioni sa glavnicom od 2379 i rezervama od 1294 miliona lira. Država sudeluje kod svih banaka direktno ili posredno preko Cassa Deposite e Prestiti, koja upravlja sredstvima poštanskih štedionica, Najvažniji izvor sredstava ovih instituta sastoji se iz тајтоа па озпоуц обПзасја ха Које сагапћије 4гХауа. Рок su privatne banke за чаушсот od 4418 miliona lira imale u орcaju 5622 miliona lira obligacija ovi instituti izdali su ih za 4358 miliona. Njihove emisije naročito u zadnjoj godini rastu mnogo jače nego emisije privatnih banaka, jer su i njihove intervencije veće i češće i iziskuju sve više sredstava. Ovi instituti u izvesnim delovima Italije (na jugu) potpuno zamenjuju privatne banke a i u ostalim delovima zemlje njihova je delatnost u izvesnim роslovima, na pr. podeli kredita, ravna onoj privatnih banaka. I ako je veliki deo poludržavnih kreditnih instituta osnovan za vanredne kreditne potrebe stvorene opštom privrednom depresijom i proces sanacije već u velikoj meri proveden, nema nikakvih znakova koji bi dali zaključiti, da se država povlači ili se name= rava povući iz svog sadašnjeg položaja u bankarstvu,

| |