Народно благостање

24 децембар 1932.

од 18. фебруара, 1981 г., по коме девизе не могу бити више употребљене неограничено ва набавку папира на страни, већ под изричним одобрењем. Увоз папира остао је и даље потпуно слободан. То је решење било предмет наше критике још у истом месецу исте године. Главна, замерка је лежала у тех“ ничкој страни извођења намераване мере. Она је очигледно потекла била из жеље да се ограничи употреба девиза, за тај циљ, али смо ми меру одмах прогласили за потпуно неефикасну и тражили смо пре свега забрану увоза, а затим истовремено попис свију облигација које се налаве у земљи ради идентифицирања и надионализације. Ми смо то предла“ тали раније него што је Немачка приступила, тој мери. Наша критика није нашла, одјека код меродавних фактора, и даље је остао увоз слободан. И он је био врло велики, управо највећи у 1981 T. — онда кад је најмање дато девиза за то.

Октобра, пр. год. ступила је на снагу девизна уредба ; али се још увек не декретира забрана увоза, палири се још увек увове. Очигледно је било да се власт устезала да приступи тој мери из разлога који ми никако не можемо да разумемо. Да је то тачно покавује нам и чињеница, да, је забрани увоза приступљено (5. новембра, 1981.) врло стидљиво на начин који апсолутно није могао имати никакво дејство, наиме : јављено је Удружењима, банака, да банке не смеју више слободно увозити те папире. Тек је 7. јула о. г. објављена забрана увоза,

Да кратко ревимирамо :

У 1929 г. већ се увелико купују наше хартије на страни и остављају тамо у депо. „Народно Блатостање“ констатује ту појаву у јулу исте год., али власт не предузима ништа, и ако онда још није било слободно упогребити девизе за тај циљ. Акт је сматран за користан и патриотски. У децембру 1929 IT. одобрава се неограничена употреба девиза, за на“ бавку тих папира, увоз и трговање на берзи. То стање потпуне слободе траје пуних 13 месеца. А потпуна слобода увоза и ограничена, употреба девиза, трајале су пуне две и по године, Значи да ЈЕ дан део папира, који је у земљи, купљен и увевен летално, један део је увевен легално а купљен нелетално, а један део купљен нелегално и увезен нелегално. Октобра месеца т. г. објављено је решење Министра, финансија, којим се иоплаћују у земљи само они купони, који су били исплаћени и у мају мебелу а 1.

Забрана, је обухватила само оне папире који су презентирани за наплату после 3. децембра, т. Г. (астављени су нарочити спискови тих хартија, чиме су они нострифицирани и национализирани. (амо се њима може тртовати на берзи. Ови остали папири сматрају се за кријумчарење и при исплати купона изједначавају се с онима, који су у иностранству. Што је урађено у октобру ов, год., требало је бити урађено у октобру 1930 г., Кад се први пут почело да говори о опасности по стабилност динара и кад смо ми први пут предложили те мере кад се већ учинила погрешка и допустио увоз и трговина тим папирима. _

ТУ. Заблуде о мотивима куповања доларских папира у земљи

Нострификација у земљи налазећих се, а на страни емитованих наших хартија од вредности је предмет на почетку поменутог, чланка „Грговин-

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 821

ног Гласника“ и „Југословенског Лојда. Али је цела, ствар потпуно рђаво схваћена, што ћемо у следећем показати :

1. Главни рефрен горњег чланка, је да су наши папири емитовани на страни послужили нашим рђавим поданицима као „канал за бегство из националне валуте, чиме су створени предуслови за поткопавање њезине вредности и да због тога они треба, да искусе заслужену казну .

Ово је тврђење апсолутно погрешно.

Пре свега највећи део тих хартија је купљен у доба, кад се у народу динар сматрао за чврст као стена, Али ни онда кад се динар поколебао, па и кад је посрнуо није то био мотив за куповину тих папира. Ко познаје и најмање та питања, тај ће знати, да, кад се изгуби вера у валуту једне земље, онда се не купују ни њезини валутни папири. Искуство од пре 200 г., а нарочито после рата, па и последњих дана, показује да држава са поколебаном валутом није у стању да плати своје обавезе у злату, јер поколебана валута значи пасиван биланс плаћања, значи оскудица злата. Чињеница, да се наши доларски папири исплаћују у динарима по златном паритету, а не са примом, последњи је доказ тог старог искуства,

Најмање ће они који су нелегално стекли девизе, то да ураде; јер кад су већ рескирали казну, купујући нелегално девизе, онда, се неће понова, враћати у папире земље у чију су валуту посумњали, већ сачувати девиве или злато. она, се; У осталом, како се пласира избетли капитал.

Други доказ да је горње тврђење апсолутно нетачно, лежи у чињеници, да наши валутни папири нису никада стајали боље но наши динарски папири; а да су они служили као средство за бегство из валуте, онда би они имали афекциону вредкост, те би њихови курсеви морали стајати вишље но курсеви динарских папира.

Једини разлог ва куповање доларских папира лежао је у познатом критериуму за пласирање капитала, а то су рентабилитет и бонитет. Изувевши неколике кратке периоде, наши су доларски папири стално били знатно јефтињи од динарских папира, истота, типа и због тога давали већу ренту. А што се тиче бонитета, он је ноторно бољи но код динарских папира. Они који су увовили те папире као посредници стално су истицали уосталом са пуно права, — да је разлика између динарских и доларских папира у томе, што су први засновани само на буџету, а служба других заснована је на, специјалним залогама обезбеђеним међународним уговорима. Доказ, да је бонитет играо решавајућу улогу за преферирање доларских папира од стране наше публике, који дејствује елементарном снагом, лежи у чињеници да је од самог почетка испостављен код нас и на страни велики диспаритет између 7%-Тног Блера и 7%-тног Селигмана, у корист последњег. Тај диспаритет дошао је као последица сазнања, да су капитали повучени на основу Блерових облигација утрошени непродуктивно, док су капитали повучени путем Селигманових облитација, пласирани продуктивно, тако да пласман даје више но што је потребно за службу тога зајма.

Накратко, увреда је за имаоце наших доларских папира тврђење да су бежали од динара,

2. Још је већа, увреда да су они то вршили не-