Народно благостање

5 1. јануар 1933.

Страна 27

· fezi i zajmovi. Međutim emitovanje zajmovima za pokrivanje „starih i novih deficita, koje do pred 2—3 meseca nije prestav== ljalo. nikakvu teškoću, promenilo se 17 озпоуа. Sve Irancuske državne rente pale su za 5—10%. 'Nova konvertovana 41/,% ~ renta, koja |e početkom decembra pr. god. uvedena na berzi ·po 97,40%, Što je već samo po sebi pretstavljalo loš početak, - пајад se sada na 93,30%. Dok se taj reprezentativni papi” nalazi na toj visini ne može 5е misliti na povoljan zajam. A __тајат је ncizbeža ! [0 veliki. Za 1933 računa se sa sumom ___od 30 milijardi franaka. Najveći deo tog iznosa ima se upOtre_ biti za konsolidaciju letećeg duga nastalog usled gomilanja · deticita u državnom budžetu, kod samoupravnih tela, kod že_ lezničkih društava, jer on postaje svaki dan opasniji za državne _ finansije i državni kredit. A loša iskustva iz 1926 nisu zaboravijena. Ostatak bi se upotrebio za javne radove, koji su u pripremi. Sačuvati državni kredit kako bi se on mogao koristiti ie dakle glavna zadaća nove vlade. Moraju se takođe očekivati i novi :porezi i uštede u jačoj meri, ali se još ne zna u koliko će Šeronove mere biti indenftične sa onima prošle vlade.

а НЕ

При закључку редакције добили смо Уредбу о: посредовању која је органски допуна закону о заштити земљо: радника. Њих две заједно формирају правни инструмент за заштиту дужника свију привредних редова. Али постоји велика разлика у начину заштићивања. Земљорадници-дужници су добили мораторијум за обавезе преко 2000 динара, док се не донесе HOB закон. Камата им се смањује на 6%. Дужници по Уредби о поступку посредовања не добијају силом закона никакву олакшицу за дугове, већ се њом ствара могућност за споразум са повериоцима, који пак може да се односи на рок плаћања, на висину каматне стопе, на саму висину дуга (редукција дугова) и т. д.) Теоријски су дакле могућности неограничене, али практично су оне равне нули, јер ако један једини поверилац и пристане — колико ми можемо да видимо из Уредбе — од аранжмана нема ништа. А да поје-

Заштита дужника неземљорадника ит РЕНЕИ ПЕШ.

дини повериоци пристану то је потпуно искључено. Само.

укупност поверилаца води аранжману. У ствари дужник је ипак нешто добио: по чл. 9. дужник добија пуну заштиту извршења за своје дугове за 90 дана од дана отвореног поступка за равнање. Ако се при томе узму још и могућности правних сретстава, онда се може рећи да је дужник добио могућност мораторијума до 6 месеци. Дабоме да је дужницима тиме много поможено. Ефекат ових двају закона је мораторијално стање за највећи део кредитних односа у земљи. Наше банкарство је на тај начин доведено у положај да и само тражи заштиту било по члану 5, било по уредби од 27. децембра. О самој Уредби о поступку посредовања би се могло ~ много да напише. Пре свега, поступак се не може уопште отворити ако се не одреди у исто време посредник било на “ „предлог дужника или, ако га суд не прими, ех оао. Нама је ова одредба непојамна. Дужници нису малолетни да им се силом власти намеће посредник. У осталом, по чему суд "да намеће посредника када је цела уредба у корист дужника, и зашто је посредник потребан када се овде не ради ни 0 каквој стручној ствари него о једној чисто пословној 2 И нашто дужнику наметнути неспособног посредника, када ће "он сам најбоље свршити ствар По чл. 7. посредник има право на награду и ако ће то вероватно бити адвокати, то __ће трошкови бити врло велики, тако да ти трошкови могу бити узрок пропасти дужника; њих мора дужник платити и

у случају да не дође до споразума. Надајмо се да ће та.

одредба бити сретство за одвраћање од употребе ове уредбе,

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

S:

Od početka svetskog rata do sadašnje depresije američka poljoprivreda je naglo napredovala kao i ostale privredne grane. Njeno mašiniziranje najbolje pokazuje porast upotrebe traktora od 80 hiljada 1919 na 853 hiljade u godini 1920. Povećana je i obrađena površina. Ža svoj razvoj i tehničko usavršavanje, poljoprivreda sč zadužila na podlogu hipoteka za okruglo 9,5 milijardi dolara, a osim toga za obrtni kapital za okruglo 3 milijarde. Zbog velike ponude agrarnih produkata naročito žita i pamuka cene su već polovinom jula 1929 počele da padaju. Ni akcija Farmborda koja počinje u to doba nije mogla zaustaviti pad cena, koji naročito od oktobarskog kraha 1920 postaje sve jači. Sada je cena pšenici u Čikagu 42 centa. To je najniža zabeležena cena u zadnjih 70 godina. Pad cena agrarnih proizvoda u Americi najbolje nam pokazuje statistika američkog Ministarstva poljoprivrede 0 kretanju prinosa ametičke poljoprivrede u zadnje četiri godine, jer je obrađena površina samo neznatno smanjena:

U kakvom je stanju amerikanska poljoprivreda

ЕВЕРТОН ПЕНЕТА Emma

Ratarski proizvodi 1929 1930 1931 1932 u milionima dolara” Žito 1288 714 465 391 Voće 7115 567 416 397 Povrće 1123 952 736 632 Šećer 85 94 6 · 67 Pamuk 1389 151 529 391 Duvan 286 211 156 130 Ostali proizvodi 542 459 333 268 ОКкирпо 5428 3808 2764 | 0282 Stočarski produkti | u milionima dolara. Stoka 2807 2436 1688 1122 Živina i jaja 1254. 1037 812 608 Mlečni produkti 2323 2025 1617. 1180 Мипа 99 69 50 30 Ostali proizvodi 39 31 24 18 Ukupno | 6522 5598 4191. 2958 Ukupan prinos poljoprivrede 11950 9406 6955 ~ 5240 Prinos poljoprivrede opao je od 1929 do 1932. za :6710

miliona dolara odnosno 56.22%. Najače je nazadovao prmos od pamuka i žita, jer su to proizvodi čije su se cene najniže srozale. Izvesne manje promene u kulturi nisu imale uspeha.

Ovo katastrofalno opadanje prinosa ima u glavnom dve posledice: · : )

1. Američka poljoprivreda nije više u stanju da otplaćuje dugove uzete u vreme prospetiteta, nego su joj potrebni novi krediti, koje joj većinom država stavlja na raspoloženje. Ovo |e ujedno izazvalo krizu na tržištu hipoteka i krahove mnogobrojnih banaka koje su kreditirale poljoprivredu. Кита ропорпугеде bila je presudna za provincijske banke. Egzekucije za naplatu dugova smanjile su broj farmera posednika od 60% u godini 1930 na 45% u godini 1932, ali taj proces više ne napreduje.

2. Smanjenje prinosa poljoprivrede smanjilo je i пјепи kupovnu moć, a fo je imalo lošč reperkusije na ostale privredne grane. Smanjenje proizvodnih troškova ргоуедепо je do najkrajnijih granica što se tiče nadnica i novih nabavki, ali. se fiksni troškovi, u prvom redu kamate, ne mogu smanjiti bez pristanka poverilaca.

Problem poljoprivrede je najteži američki privredni problem. Akcija Farmborda propala je. Amerika ne može nikako da se oftrese velikih zaliha žita јег ! Кгај селе од 42 сета njen je izvoz paraliziran zbog kanadske i argenfinske konkurencije. | ostali pokušaji pomaganja poljoprivtede davanjem premija. za izvoz, davanjem avansa i t. d. ostali su bez uspeha većinom iz finansijskih razloga. ] za.novu vladu biće pitanje poljoprivrede

| "што“само може бити од користи по кредитне односе у земљи, пајед ргобјет. Ројјорпугеда traži povišenje cena putem рго-