Народно благостање

. _ Радничке најамнице, Због тога сматрамо да је _ "љим излатањима помињати однос најамница и цена: који из= · "ражава. једно: фактичко стање, “но да употребљавамо „реч

7, јануар 1933.

· ставио је то стање “на овај начин: обвезно осигурање про-. -тиву незапослености учинило је да је рад постао статичан..

· Поједини научни радници, који су изучавали ово питање помоћу статистичке анализе, дошли су до врло сличног за-

· кључка, излажући. да свако повишење · стварне најамнице "повлачи за собом одговарајућу незапосленост. ;

Г; Жак Руеф проверио је ову констатацију. —- или овај"основни закон, како веле присталице његовог објашњења — помоћу једног диаграма на коме је врло 'упадљива корелација између варијација незапослености и стварне најам-

" нице у Енглеској.) - КАРЕ O i Чувени енглески економичар Сер Џозија Стамп потврдио је ову теорију г. Руефа; по његовом прорачуну коефицијенат корелације између ове две величине је — 0,95. Овакав резултат може изгледати врло убедљив, узимајући у обзир да се коефицијенат корелације креће између ли — | и да никада не достиже те крајње вредности.

Цело ово питање, г. Руеф је врло опширно изложио. Његово тумачење усвојио је доста велики број енглеских и француских научника. Због тога се и ми морамо на њему мало задржати.

Г. Руеф налази да се радничка најамница у једноме моменту, 1923. г. стабилизовала у Енглеској. Дакле, у од-

носу најамница и цена, бројитељ је остајао исти а именитељ'

се мењао, па према томе и сам тај однос. Варијације тога односа биле су исте као и варијације незапослености. Путем дедукције долази се до тога да се број незапослених не може снизити докле се год најамнице не смање, Пад најамнице зауставиће се пак на једном извесном нивоу, зато што би у противном случају радник више волео да не ради и да прима осигурање. Г. Руеф верује у универзалност тога објашњења и тврди да је тај закон прецизнији и од самих физичких закона. Поменимо пак да је у његовом тексту изрично наглашено да не треба узети да постоји узрочна веза између варијација цена или најамница и незапослености, Међутим, "мало даље, он пада у контрадикцију наводећи да се незапосленост неће смањити у Енглеској док се не буде смањио однос најамнице и цена. На крају крајева по њему ипак испада да поред корелације постоји и узрочност. То се може запазити и по овом његовом мишљењу, да стална незапосленост не постоји у земљама где није уведен систем обавезног осигурања.

| Пошто нам није намера да полемишемо са г. Руефом, нећемо се ни упуштати у појединачну критику. То је уосталом већ учинио одлични познавалац радничких питања г. професор Роже Пикар. 2

У Побијање горње тезе

У својој критици г. Пикар прво негира универзални карактер г. Руефовог закона, због тога што је он његова осматрања ограничио на један период од свега дванаест година и само на једну земљу. Затим он не верује у тачност

његове кореладије. РГ. Пикар је доказао“ да: корелација постоји само у две трећине-елучајева: од: 1919: "до 1930, год: изе

међу незапослености и: односа најамницазиг пена ст: | на 48 тромесечја виде се одступања од постављене правилности

72 NO

; 1) CrBapHy HajaMHuuy r. Руеф схвата као количник између хтео да узме у обзир индекс најамница и индекс коштања живота зато што је његов главни циљ да изучава проблем

| економске равнотеже, што је уосталом: потпуно су складу | : „ба доктринарним правцем коме он припада. Дакле, однос. на-

јамница и цена не треба схватити као мерило куповне моћи боље у да-

„стварна најамница, пошто. би изгледало да самим тим и ми

__усвајамо гледиште г, Руефа,

_ НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ.

индекса најамница и индекса цена, Г. Руеф вели да:није:

- Страна 23

У 16 „тромесечја. Под претпоставком и да постоји потпуна корелација, треба имати у виду, вели г. Пикар, да индекс незапослености с једне и индекс радничке најамнице с друге стране произилазе од средњих вредности врло различитих серија. У прилог ове критике могу се навести већ споменута објашњења и статистички подаци, из којих се види да је незапосленост највећа у извозној индустрији. Ту констатацију. треба допунити у толико, што је баш у предузећима те индустрије радничка најамница најнижа. Г. Пикар налази да је требало цео тај проблем рашчланити, како се не би дошло до закључака, који су у супротности са самом стварношћу. Најзад он се пита да ли је г. Руефов закон у -сагласности са економским предвиђањима и са конкретним чињеницама. Непотребно је задржавати се на економским предвиђањима, пошто је г. Руефова анализа у главноме статистичка. На супрот г. Руефовој тези т. Пикар је навео. неколико аргумената на бази статистичкој. Прво, радничка најамница се може смањивати иако-постоји систем обавезног осигурања. Друго, смањење радничке најамнице не: спречава пораст. незапослености. Треће, високе радничке најамнице не сметају да се упосленост. нормално обавља, Поменимо још да је г. Руеф схватио радничку најамницу само као саставни део продукционих трошкова, док за г. Пикара то није само један математички елеменат: и радничка најамница се утврђује под утицајем психолошких сила; „a те су силе факта, која се не смеју обичном негацијом одгурнути при објашњавању стварности“. Тај се психолошки чинилац појављује при сваком уговору о најамном раду, а нарочито у колективним уговорима. Узимајући у обзир јачину радничких организација у Енглеској несумњиво је да се преко тога фактора не може прећи ћутке. При крају своје критике г. Пикар вели да се овај судбоносни закон, по коме је обавезно осигурање једини. узрок незапослености не може уврстити ни у какав научни систем.

Мада ова критика изгледа врло ·-убедљива, она ипак није успела да поколеба у мишљењу многе, економичаре, да се криза упослења пре свега може решити путем смањења радничке најамнице и укидања обавезног осигурања, Присталице те мере налазе да ово није више премија од осигурања што примају незапослени радници у Енглеској, већ права помоћ која донекле. личи на милостињу. У упорности енглеских синдиката за одржавањем високих радничких најамница, они виде главни узрок кризе и новчаног поремећаја од 1931. Постоји веровање да је блокирање најамница исто толико велика грешка као када би једно приватно предузеће делило фиктивну дивиденду. Непристрасна критика могла би се свести на чињеницу да је заиста износ продукционих трошкова у производњи Енглеске знатно већи но у производњи других земаља. Но не треба заборавити да је радничка најамница само један део продукционих трошкова и то у појединим предузећима само један мали део, као на.пр, у металургиским предузећима 20% а у текстилним. 12 до 17%. Дакле утицај висине радничке најамнице на формирање цена различит је за сваку врсту предузећа, Требало би онда озбиљно помишљати на редукцију осталих елеме|ната продукционих трошкова, који у многоме ометају јеф-

„тинију, производњу. Према. томе не може се сматрати као

потпуно тачно да су једини узроци незапослености високе радничке најамнице и обавезно осигурање. -

У осталоме, никада се нисмо могли сложити са гледиштем, по коме се објашњење појава може подвргнути једном једином закону. По тој су се методи управљали на: учници из најстаријих времена. Савремени стручњаци уз припомоћ много савршенијих инструмената за посматрање, каб Што смо видели, такође покушавају да протумаче про= менљиве појаве једним јединим правилом. Под претпостав= "Ком да се усвоји та метода могла би се истраживати коре=