Народно благостање

7. јануар 1933,

(С обзиром на политичку и

Трговински уговор без тр- | привредну кризу У Европи

_ говинског уговора читав свет је сложан

- у томе, сем екстремних IIOBrzina) arm Биниста, да у Европи може доћи до побољшања само под условом да се Француска и Немачка споразумеју, и да овај интегрални споразум треба да почне с трговинском политиком. Због тога је цео свет пратио с великим интересовањем трговинске преговоре између Немачке и Француске. Споразум је сада постигнут. За њега важи оно што смо рекли у наслову да је трговински уговор без трговинског уговора. Трговински уговори имају само онда смисао, ако извозницима и увозницима односних земаља осигуравају да ће се трговински промет измеђ обе земље» дуже времена вршити под непромењеним условима. Трговина може да се развија само онда ако извозници и увозници знају да се царински ставови и остали прописи не могу мењати за кратко време. Нови француско-немачки споразум садржи важну клаузулу да се постојеће царине могу мењати са четрнаестодневним отказом. Аутаркијска тенденција је тиме отворено призната.

Уговор је дакле сасвим противан француско-немачком зближењу. Осим- тога представља он велико. отежање за европску трговину. Као и стари и овај ће француско-немачки уговор значити прекретницу у читавој француској трговинској политици т. ј. враћање на принципе од пре 1927. То. ће се лакше разумети ако разложимо какво је дејство имао уговор од 1927. -

Пре закључења овог уговора водећи принцип француске трговинске политике била је царинска аутономија. Француска је задржавала право да тарифу измењује кад јој се то прохте. За основицу служила је тарифа, и састојала се из максималне тарифе, која се опште примењивала и минималне тарифе, која је представљала доњу границу царинских концесија у трговинским уговорима. Ова задња била је неприкосновена. Француски преговорачи могли су дакле да понуде или минималне или смањене максималне ставове. Али царинско-политичка аутономија није тиме била повређена, јер је уговорена минимална тарифа давала само право на моментано најниже ставове, а. уговорено смањење максималне тарифе давало је право на процентуално смањење моментано најнижих ставова. У уговору са Немачком од 17. августа 1927. Француска је напустила тај систем. Снизила је извесне минималне ставове своје тарифе и обвезала се на сталне уговорне ставове за најглавније артикле у промету са Немачком. Принцип неприкосновености минималне тарифе и царинско-политичке аутономије био је тиме напуштен. Будући да се тај уговор заснивао на клаузули највећег повлашћења његови ставови су аутоматски важили и за остале државе с којима је Француска имала уговоре са овом клаузулом. То је било за читаву европску трговину од непроцењиве важности .

Француским протекпионистима били су ови уговорни ставови трн у оку. Нарочито одкада је услед кризе и пада цена у свету страна конкуренција на француском тржишту постала опаснија. Будући да повишење царина није било могуће, покушала је Француска да се брани путем контингентирања. На пр. увоз из Немачке био је контингентиран за 43 артикла. У прво време контингенти су изгледали као погодно средство за сузбијање стране конкуренције, јер је увоз преко контингената онемогућен, док се и уз највише царине може да увози. Али контингентирање је цене у земљи

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 25

тако повисило, да је извоз био врло отежан. 'Извозници су подигли глас против тог система. А будући да су и увозџици били незадовољни са тим системом због бирократизирања трговине, влада је настојала заштитити домаће тржиште укидањем уговорних царинских ставова. |

Тај је циљ у садашњем француско-немачком уговору постигнут, нарочито путем горе споменуте клаузуле о четрнаесто-дневном отказу уговорених ставова. Обе државе пастоје да се одржи извесна равнотежа између обостраних концесија. Због тога држава, којој буде отказано, може захтевати преговоре о корекцијама. Што се тиче клаузуле највећег повлашћења она се начелно задржава, али са ограничењем, јер обе државе изузимају по 40 позиција. Код тих позиција обе државе могу трећим државама одобрити концесије, које не важе по уговорне стране овог уговора.

Интересантна је одредба која би требала да повећа француски извоз у Немачку. По немачким девизним уред“ бама добијају увозници само 50 од сто девиза извоза којег су требали у 1931. Нови уговор предвиђа, да немачки увозници француске робе вишак увоза могу платити у маркама на специјални рачун код Рајхсбанке. Ови износи употребиће се за плаћање немачког увоза у Француску.

Истовремено је закључен уговор о девизном промету за потребе туриста према којем немачки туристи који путују у Француску могу да понесу месечно 700 место. 200 марака до сада.

Od svih srednjo-evropskih zemalja, Austrija je bila prva, koja je u svetskoj privrednoj depreiji dospela u velike valutne teškoće, | koja je Već u jesen 1931 godine izgradila čitavu mrežu deviznih ograničenja za Zaštitu valute. Ali Austrija je i prva od ovih zemalja, Која је svoju valutu ponovo stabilizovala i svoje devizno zakonodavstvo skoro posve ukinula. U članku o „Šilingu” naš urednik je još pre dva meseca predvideo skoro ukidanje deviznih ograničenja, na osnovu činjenice da je Austrija vodila opreznu уаlutnu politiku i da je šiling u slobodnom prome{u već duže vremena stabilan. To se brže dogodilo, nego Što se uopšte očekivalo. Danas stojimo pred jedinstvenom pojavom u valutnoj istoriji, da zemlja sa velikim valutnim teškoćama za 11|, godinu ima ponovo stabilnu valutu i skoro slobodan promet devizama. Razlog leži u prvome redu u pametnoj i opreznoj valutnoj DOlitici Austrije, koja je vodila računa O potrebi da se uravnoteži bilans plaćanja. U tu svrhu su morale da se smanje dve najveće pasivne pozicije austrijskog bilansa plaćanja; prva je služba po inostranim zajmovima koji iznose godišnje 300—400 mil. šilinga. Zbog toga je 23 juna proklamovan moratorijum transtera za sve javne i privatne dugove. (Što se tiče pojedinosti, upućujemo na pomenuti članak našeg urednika). Druga je, ogromni раsivni saldo irgovinskog bilansa koji је prošle godine iznosio 860 mil. šilinga. On je smanjen ugovorima O kliringu Кој 51 austrijski izum. Oni su, kao. što smo nekoliko puta istakli, izvrsno sretstvo za ograničenje uvoza, jer uravnotežavajl: trgovinski bilans, i jer je Austrija sklapala ugovore O kliringu samo s onim zemljama prema kojima je bila pasivna.

Zatim je došlo štedljivo dodeljivanje deviza za UVOZ, sistem kontingentiranja, zabrana UVOZa i + а. Зме оме шеге smanjile su pasivni saldo od 860 mil. prošle godine na 533 u prvih 10 meseci ove godine. Još dva dalja momenta dobro su došla. Prvo, lozanski zajam, koji je mnogo doprineo da Se je uklonila vaiutna panika, a ako će biti primljen tek za nekoliko

Kako je Austrija po drugi sanirala svoju valuti

Ilemrpama y ПРАГУ | 52 филиајле

| У ЧЕХОСЛОВАЧКОЈ Капитал Кч. 235,000.000 |.

АНГЛО-ЧЕХОСЛОВАЧКА И ПРАШКА КРЕДИТНА БАНКА «i MI JIN MJ A JE SY БЕОГРАДУ

Телег, гдреса; АНГЛОБАНКА — Тел. 23402, 23403, 23404, 23405

У Иностранство ЛОНДОН БУКУРЕШТ

Pesepne Ku, 141,000,000 || _-7 СОФИЈА — —