Народно благостање

ВЛАГОСТАЊЕ Страна 47

14. јануар 1933, _ НАРОДНО Русија 4% (конс. 3579, 4.10 — 9% Чехословачка 5% 1982. год. = 060 ______-_ Турска 4% 18— 27.90 — 54% Турска 5% 1914. год. 13.95 25.20 -- 80% Србија 4% (конв.) 1895. г. 61— 29.95 — 50% Србија 5% зл. 1902 год 358 — Под 1 | __ GHOZ Србија 45% 1905. год. - 329-— 135 — — 59% Србија 4.5% 1900. год. 3255 — ИО | | 54% Србија 5% зл. 1913. год. 13=— 31.— — 57% Србија 4% зл. 1910. (Управа :

фондова) 346.— 140.— — 59% Србија 4.5% зл. 1911. год. 312 — 132 — — 58% Југославија 7% стаб. 1931. r. 43.50 20.60 — 53%

Француски државни папири су нешто пали, а највећи скок показују немачки пуних 62%, затим аустријски 34%, италијански 12% и пољски 17%. И турски, који су били и сувише велики за време док су вођени преговори са повериоцима, порасли су за 80% и 54%. · Од европских држава највећи пад показује Грчка, од 62—65%, затим Југославија од 50—61%, а потом Бугарска од 30 до 37%.

Ha њујоршкој берзи наши државни папири су нотирали: | 29.-XII-31. 2. 33. -- или | 72 Блер 7% 34 — 16.50 = 51% Блер 8% 39.50 19.50 — 51% Селигман 7% 31.50 17.50 — 46%

ZAGREBAČKA BERZA.

Stari Došlovi bilo aktivni ili pasivni, u glavnome su zamrzli. Treba nači načina da se u većoi meri mogu obavljati nove #гапsakcje. Treba kod publike stvoriti uverenje da su novi ulošci potpuno likvidni. Kod publike se nalaze znatni iznosi gotovine koje b: ona rado plasirala kad bi samo !таја зоштозн да се и зуако vreme moći doći do svojih pofraživanja.

Devizno tržište. Novih momenata nema. Izvoznici u zemlie sa kojima nemamo kliringa uporno fraže da se i za {e тета

„рит“ роуа; па 28.50% Како је kod ostalih klirinca. Isto tako se traži da za valute vredi isti „prim” kao i za doznake.

'Pržište efektima. Intervencioni zajam novac 43 roba 45. АХатагс! 23 поуас 26,50 roba, Begluci zaključeni po 33.25. Ratna šteta prompt zaključena po 218 do 223. Prema tome za 10 dana pala jie za 30 poena. Ultimo februara zakliučen po 210. Međutim utorak bilo je i zaključaka po 205.

Kod Blaira imamo znatnije popuštanje kurseva. Sedđampostotni Blair kod znafnogz prometa zaključivan je po 36 do 37.50. Za nekih 10 dana kurs je popustio za 20%. Kod 8% Blaira novac 39 a roba 40.50. Seligman novac 39. Narodna banka popustila je na vesti o nižoj dividendi; novac nofira 3.500 dinara. Pab zakliučivan po 217. Prema 30 decembra kurs je popusto za. ravno 50 dinara.

Kod industrijskih poduzeća zaključivaoe su jedino akcije

2 i to po 155 dinata. Narodna šumska novac 20 roba 2. Gutman 80 roba, Drava novac 250 dinara. Šećerana roba 170. Levaonica Osijek novac 250. Veliki Bečkerek 800 novac a roba 1.100. Isis roba 30 a kod Impexa novac 50, Dubrovačka paro-

plovidba 220 novac.

1 РОБНО ТРЖИШТЕ. Шшенина,

Светско тржиште последње недеље нагло се опоравило. ГШпеничне залихе у Сједињеним државама смањене су за 21 мил. бушела а у Канади за 500.000. Сем тога, аграрно- | политички одбор парламента сагласио се са Рузвелтовим предлогом о рестрикцији производње, што је дало маха шпекулацији; исто тако повећала се је и тражња европских држава. Цене су почеле нагло да скачу. У Чикагу је из- · носила 50 доларских центи за бушел а у Винипегу 48.50 канадских доларских центи, при чему се мора узети у об-. зир да је канадски долар депресиран за 15%; диспаритет цена у Винипегу и Чикагу је и даље остао.

“ На нашем тржишту је хоса. Али она иде својим путем, и независна је од хосе на светском тржишту. Почела је раније, и много се. брже развијала. Цена је отишла на 205 динара, што није случај од 1930 године, када је цена исто |тако нагло скочила и била преко светског паритета. Тада је почео да купује Призад за извоз, много и нагло, јер се ослањао на процену конгреса привредника да имамо 30.000 вагона извоза пшенице. То се наравно показало као нетачно. Извозни вишкови су се брзо исцрпели — али произвођач је продао робу по цени која је била испод светског паритета, јер је хоса почела тек у новембру. Иста ситуација је и ове године. Не зна се да ли имамо извозних вишкова или не. Призад је до недавно куповао за извоз. Тражња је била стално већа него понуда. Сада је Призад престао да купује, али домаћа тражња је непромењено велика; у земљи влада уверење да немамо довољно пшенице, што наравно нагло подиже цене. Чим се појавила могућност да нећемо имати довољно пшенице у земљи и да ћемо морати увозити, и депресијацита динара није могла остати без утицаја на цене, што је и разумљиво. Цене су следеће: бачки Н.- Сад 200—205, бачки Сомбор. 197.50—202.50; средњо и горњо-бачки 200—205, горњо-банатска 195—200, бачки лађа Тиса 202.50—207.50.

Кукуруз.

Међутим, код кукуруза је цена непромењена, иако га имамо у много већој мери за извоз него пшенице; депресијација динара није деловала на цене ништа. Исто тако ни нешто чвршћа тенденција на светском тржишту није имала утицаја. Понуда је доста велика, а купује се у главном за домаће потребе. Цена је 52—54 динара.

Стока.

Цене свиња ове недеље показују нешто чвршћу тенденцију, иако нису постигле ниво од пре неколико недеља. Овај пораст је, поред боље. ситуације на бечком тржишту, вероватно и последица заразе свиња који влада у неким крајевима Војводине. За србијанске свиње плаћано је ове недеље до 7 динара а за сремске 3—8.50.

И цене говеда су се нешто поправиле. Товари се за Италију, Солун и Александрију, Роба за Александрију плаћа се 3.50— 4.— динара, а за Солун и Италију 4—5.—— динара, а за прима робу плаћа се и 6— динара по кг. живе мере.

jiMeuMHNHHHHHZHNHHRBHHHRHr— горизикепвиншисиваививвиллилниниквеџинививриниплтва пипваввапалкичиспиашвагнивнаппиитавинвиниавкантннви