Народно благостање

Страна 36

'vidi minaret i turski les, to nije važno. Glavno je, da је došao u zemlju.

Jugoslavija (s Italijom) važi kao plaža Srednje Evrope. Kad se sastanu pet srednjo-evropljanina najmanje jedan od njih je proveo izvesno vreme na dalmatinskoj obali. To kao i sopstvena reklama organa Za reКати turizma stvorili su kod nas pretstavu o tome да je turizam u Jugoslaviji bogat izvor zlata.

Šta kaže o tome statistika?

Ili Aktiva našeg turizma tu 1931. godini

Kako je kod nas svaki stranac primoran da se priizvi vlastima, to te prijave mogu poslužiti kao statistika o broju stranaca koji dolaze u našu zemlju. Ali kako se jedan stranac više puta prijavljuje to ie utvrđivanje broja stranaca po tim podacima vrlo komplikovan posao. Mnogo je sigurnija podloga za izračunavanie ekonom · skor značaja poseta stranaca broj provedenih noći. U 1031. cod. stranci sui kod nas proveli 1.062.000 noći.

Како |e razna kupovna snaga stranaca prema tome u

kom ciliu dolaze, to naša statistika turizma deli sve strance u četiri grupe, prema cilju njihovoga putovanja i to: primorje, varoši, letovališta i banje.

Na primoriu su stranci proveli 517.000 noći (na-

ravno svaka noć ovde pretstavlia 24 časa). Među stran-,

cima na primoriju nalazi se u većini tako zvani srednli stalež ljudi slabije kuoovne snage. To mora da se ima u vidu pri proceni niihovih izdataka na stan i hram. Većina tih stranaca živi u pansionima, sa cenom od 80 —100 dinara: na dan. Ali, iedan deo živi u hotelima koji su mnogo skuplii, te se može uzeti da sttanac troši DfOsečno na stan i hranu 150 dinara dnevno, što čini na 517.000 noći 77,5 miliona dinara. |

Na putu ioraiu veliku ulocu i drugi troškovi, kao što su na pr. izleti u mesta gde ima istoriiskih, umetničkih i prirodnih znamenitosti: kunovina nacionalnih specijaliteta za uspomenu ili za poklon.itd. Kod našee turizma ovi su izdaci minimalni, jer је оп 105 пеотсапzovan. Za izradu dobrih puteva, ustanovlienie anfobuskih i automobilskih liniia i podizanie hofela udalienih od clavnijiih centara, pofrebni su ooromni kanitali. Mi Đrorlaiemo strancima samo prirodne i istoriiske lepote ! Киriozitete, u koliko su oni ıı blizini glavnih mesta. [05 manii su troškovi stranaca na kunovinu zemaliskih spDeciialiteta. koii se mocu lako попећ, ха изротепи 1 поklon jer ih u onšfe nemamo (sem nešto malo kuiundžijskih izrada u Bosni). Prema fome može se uzeti da stranci ne pofroše više od 5. miliona dinara na izlete 1 kupovine nacionalnih specijaliteta.

Izlazi prema tome da su stranci potrošili u 1931 god. na našem primoriu 82%5 miliona dinnra.

U oradovima ie zabeleženo 375.000 noći. To su DOoсоул! Лист koii odsedaiu u orvimr hotelima, tako da se može uzefi da stan i hrana, koštaiu 220 dinara dnevno. To sve skuna daie ukuonu sumu od 83 miliona dinara. 1 ovi stranci ne potroše više od 5 miliona dinara 20dišnie na razne sporedne izdafke tako da celokmnna suma utrošaka stranaca u gradovima iznosi 88 miliona dinara. ·

Letovališta su im"\la 121.705 noći. Kako su to obično brdski predeli, sa delimično vrlo · primitivnim uslovima za život, to se može uzeti da dnevni ufrošak stranca iznosi 140 dinara, što čini 17 miliona za celi godinu. Ako se tome doda stima od 2 miilona sporednih troškova dobiie se ukupna suma od 10 miliona dinara.

Naše banje vrlo malo posećuiu stranci. U 1931 g. zabeleženo je 48.400 noćivanja stranaca. Ako uzmemo

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Бр. 3

да је dnevni trošak 150 dinara dobijamo sumu od 7,65 miliona dinara, to zajedno sa 440.000 sporednih troškova daje sumu od 8 miliona.

Mao što vidimo ukupni froškovi steanaca za 1931. e. a za 1,062.000 iznose 197,5 miliona dinara.

Turizam je zaštitnik saobraćaja. On daje saobraćajnim sredstvima veliki prihod. Obično se uzima da kod vrlo imućnih putnika troškovi prevoza iznose једпи реtinu ukupnih troškova učinjenih na = "и; kod vrlo siromašnih {ednu polovinu, a kod onih srednjeg stanja iednu trećinu. Mi smatramo da sti svi putnici kod nas potrošili na železnice i brodove 65 miliona dinara u 103: >. Izlazi da su stranci u 10931 g. ostavili svega 262,5 milona dinara.

Čist turizam daje u stvari mnogo manje, jer od Ove sume freba oduzeti putovanja iz poslovnih razloga, neturistička, koja su u glavnom upućena na gradove. Kako su ta putovanja donela 118 miliona dinara, to izlazi da ie čist turizam dao svesa 144,5 miliona dinafa. Šta je to orema sumi od 7 miliiardi dinara koliko iznosi naša pasiva u bilansu plaćanja u 1931 g.?

Naravno to ne znači da nam je turizam nepotreban. Naprotiv, on |e nezamenljivi izvor prihoda za izvesne naše vrlo siromašne krajeve. Kad kažemo nezamenijivi, mi sa strahom pomišliamo da će se on jednoga dana izgubiti, ako ne naiđe brzo obrt u svetskoj privrednoj situaciji. U ostalom, u 1932 о. prihod od turizma ie minoeo manii. jer su razna devizna ograničenja počela polovinom 1931 ge. (u Nemačkoj jula meseca, u većini ostalih zemalja tek u oktobru).

IV Pasiva našeg turizma u 1931 g.

Mi se, kao što rekosmo, ubraiamo. u furistički aktivne zemlie, pored Francuske, Italiie i Švaicarske. Međutim, kad se ima u vidu da je u 1931 а. svaka od ovih država na ime turizma uzela nekoliko miliiardi dinara, onda vidimo koliko ie to naše stavlianie pored ovih država eufemističko. Izeleda čak da је naša turistička, aktivnost jedna tvorevina mašte.

TI naši liudi idu u mnostr4Anstvo radi orovoda. lečenia i drucih notreba. U dobri čas! Od toca možemo imati samo koristi. Ali tai naš pasivni turizam odvlači zlato, kao šio. ca aktivni donosi. Prirodno ie da se zapitamo, koja je od ovih dvaim stavki veća. aktivna ili pasivna; da li nama stranci više dain no mi niima, ili ie obrnnfo slučai. Liudima. koii se zadovoliavaiu parolama, može ovo pitanie da izoleda u naimaniu rule neobično. Masa sveta živi u uvereniu, da smo mi turistički visoko aktivni.

Da vidimo cifre.

U 1031 e zaheležen ie vrlo veliki broi outnika Tuooslovena u inostranstvu, Za pufovania radi provodnie izdano ie u 1031 o. 33.753 pasoša. S ovim, na: ĐrVi DOотед, атасосешт рода от пе тоХето тпосо да птаdimo. jet se ne zna koliko ie svaki putnik proveo dama na strani. Ne ostaie nam druco do da procenimo koliko ie eednom putnikit potrebno za takav put u inosfranstvo tadi provodnie. Naravno da je ovde teško naći iednii nrosečni cifru: iznos zavisi i od države u koiu se pufuie од Кипроупе спасе putnika. Mi ćemo nzefi da ie m 1051 «. bilo 9.000 putnika za Francusku, 20000 za Srednitn Evronu a ostatak od 5.753 u nenosrednu blizinu naše ctanice. Put u Franciuskw i naiskromniji s odeovaraitćim bavlieniem famo košta 8.000 dinara. Na 8.000 putnika, čini 64 miliona dinara. |

·Priličan jie broji naših mufnika m sfrone banie. Tai Urgavz moon сећа da Допиеје samo imučniii. Kad našim banjama ostavljaju stranci 8 miliona dinara godišnje,

1