Народно благостање

21, јануар 1933.

važi prefpostavka da se samo ona dobra proizvode za kojima se pojavljuje tražnja. U tom slučaju je impuls koji proizlazi iz proširenja proizvodnje trajan. Kod radova koji su nacionalno-

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 59

tinim kreditom pomoću poreskih bonova i mogućnošću smanjenja nadnica. U Pristalice javnih radova smatrali su Papenov program za

ekonomski produktivni ali nerentabilni prestaje taj impuls od- nedovoljan, jer on ne pruža nikakvu garanciju za povećanje mah po njihovom završetku. Na pr. po svršetku gradnje jednog | proizvodnje. Poduzetnici mogu na pr. da poreskim bonovima

puta radnici se moraju otpustiti. Zaposlenje radnika bilo je da- | plate dugove. ju Sjedinjenim američkim državama nije uspelo proširenjem kre-

kle samo privremeno. Princip rentabiliteta bolje je osiguran ako proizvodnju vrši privatna inicijativa, a ne javne vlasti,

privatni preduzetnik radi na vlastiti rizik. Papenov |

radi toga pobijao javne radove, i SVU pažnju poklonio privatnoj | inicijativi. Ova treba da se probudi smanjenjem troškova jel- |

lei e program | koji je jedino moguć preko javnih гадоуа.

Oživljenje privrede tada ne bi uspelo, kao što i dita oživeti privredu. Zbog toga potreban je veštački impuls,

Rezultat te diskusije je činjenica da Nemačka sada pokušava na dva načina da oživi privredu.

газа

НОВЧАРСТВО | а а |

— Do sada obiavljeni bilansi američkih banaka рокагији porast depozita a u aktivi povećanje pozicija državnih zajmova. Kod Bankers Trust Co porasla je bilansna suma na 762.61 mil. dolara prema 734.40 mil. 30 septembra 1931 godine. Роуепос! iznose 621.87 mil. prema 583.06 и septembru i 467.80 mil. u martu 1932. S druge strane likvidna sretstva smanjila su se ma 114.03 mil. prema 123.13 u septembru, dok su državni zajmovi porasli na 319.30 mil. prema 297.13 u septembru 1932. Kod Guaranty Trust Co porasli su ulozi na 1038.78 mil. dolara prema 1002.4 u septembru i 892.93 u martu. Državni zajmovi su naročito povećani na 527.07 mil. prema 320.46 mil. u julu 1932. Kod Chase National Bank ulozi su se popeli na 1466.04 prema 1420.22 mil. dolara u septembru. Za razliku od ostalih zavoda pozicija državnih zajmova smanjena je sa 240.90 mil. u septembru na 214.99 mil. dolara.

— U zadnjih 5 nedelja odliv zlata kod Banque de France iznosi 600, a odliv deviza oko 750 miliona franaka. Najveći deo zlata poslat je u Njujork. Ujedno su i francuske banke eksportirale veće količine zlata u Njujork. .

— Banque Renauld u Nansiju, jedna od većih francuskih provincijskih banaka sa glavnicom od 40 miliona franaka, zatvorila je šaltere.

— Najveće dve italijanske zadružne banke . .) Вапса popolare di Novara plaća za 1932 godinu dividendu od 14% kao i 1931 a Banca popolare di Milano 10% prema 12% u 1931.

— Čist dobitak Bank Polski u godini 1932 iznosi 12,2 prema 28,8 miliona zloti u 1931. Na akcije prve i druge emisije plaća se dividenda od 8%, dok je lane bila za akcije prve emisije 12%, a one druge emisije 10%.

— Banka za međunarodne obračane u Baselu produžia je kredit našaoj Narodnoj banci za 3 meseca.

— Ulozi na štednju kod svih novčanih zavoda u Engleskoj povećali su se za 7 mil. funti sterlinga i iznose ukupno 1163 mil. funti.

— Филијала Прве хрватске штедионице у Руми ликвидирала је.

— Mađarska vlada izdala je krajem prošle godine uredbu, kojom se reguliše bilansiranje onih hartija od vrednosti, koje se nalaze u službenom kursnom listu budimpeštanske berze ali stvarno ne kotiraju od 1 jula 1931 godine, i to na taj način da se bilansiraju za 30% manje nego što je iznosio poslednji berzanski kurs.

— Шпанска влада укинула је забрану додељизања девиза за плаћање чехословачког увоза, јер је постигнут споразум о модалитетима (плаћања измеђ народних банака обеју земаља.

— Повлачење улога на штедњу у Пољској заустављено је у другој половини прошле године. Крајем 1930. го-

дине износили су улози код свих новчаних завода 3039.3 мил. злоти, а крајем јуна 1931. године 2.15.6, док су крајем септембра порасли на 2.576 мил. Али је код самих новчаних завода дошло до великих померања. Код приватних банака опали су улоза за то време скоро за 50%, код филијала иностраних банака за 35%, код кредитних задруга за 25%, док су код Поштанске штедионице порасли за 30 од сто, што је последица специјалних мера које је влада предузела, о чему смо својевремено писали.

— У вези са укидањем осталих девизних ограничења аустријска Народна банка укинула је такође обавезну квоту из транзитног промета.

— Turska je produžila koncesiju Banque Ottomane, koja je isticala. krajem 1933, za 20 godina. Banka će povisiti: kredit, koji je obavezna da dade turskoj vladi od 1,5 na 3 miliona turskih lira.

ЈАВНЕ ФИНАНСИЈЕ

— Финансијски саветник румунске Народне банке (дбоен објавио је извештај о финансијском стању Румуније за последња три месеца 1932. године, у коме констатује извесно побољшање. Приходи од свих врста пореза су порасли, а од царина су већи него у исто доба 1931. године, тако, да су поред текућих расхода, извршене и отплате француског аванса за 100 мил. франака и швајцарског зајма за 50 мил. леја. Обоен даље сматра да ће нови порез на обрт и луксуз као и обустава амортизационе службе по иностраним зајмовима врло повољно деловати на већ започето оздрављење државних финансија.

— Mađarska vlada mamerava da u sledećim mesecima, kada su prihodi od poreza obično manji, emituje 20 miliona blagajničkih zapisa; sada vodi pregovore S preitstavnicima industrije i osiguravajućih društava da bi ih ovi preuzeli.

— Novi fumunski zakon o porezu na obrt predviđa i porez na hleb i brašno. Prihodi od ovog poreza upoftrebiće se za plaćanje zaostalih izvoznih premija na brašno i pšenicu (13.000 odnosno 10.000 leja po vagonu), koji je ukinut u leto 1932 godine.

— Zakon o konverziji kamata dugoročnih kredita i harbija od vrednosti u Poljskoj, o kome smo već javili, stupio je na snagu. Nominalna vrednost hartija koje su obuhvaćene ovim zakonom iznosi 1735.9 mil. zloti (10.405.4 mil. din.), od čega otpada 500 mil. zloti na gradske posede i građevine, 400 miliona na opštine a 834 miliona na poljoprivedu. Kamatna stopa iznosi 41% odnosno 5%. Zakon, zatim, sadrži ovlašćenje ministru #nansija da može uredbom izmeniti rokove otplate konvertovanih zajmova, a obaveze koje dospevaju na jedan termin, preivoriti u plaćanje u obrocima. Novi. amortizacioni rokovi koje određuje ministar finasija ne mogu biti duži od 50 godina. Sem toga predviđa se i moratorijum čije trajanje određuje ministar