Народно благостање

Страна 90 bi НАРОННО БЛАПОСЉАЊНЕ | _Бр. 6

kriva domaću potrošnju. Nemački celokupan izvoz tih artikala iranaka, odnosno 20,25%. predviđenih rashoda. Mogućnost pou prošloj godini u prkos slabljenju kupovne snage stanovništva krića delicita zavisi o sastavu budžeta rashoda i mogućnosti iziznosio je 58 miliona maraka, kukuruza, 125 miuiona voća, 127. vođenja novih poreza. U koliko su rashodi elastičniji lakše je

miliona jaja, 31 miliona maraka drva i celuloze. Prema tome provoditi uštede i obratno. Uvođenje movih poreza zavisi od po-

naši interesi nisu u suprotnosti sa nemačkim. Postoje dakle ob- litičkih prilika i opšteg ekonomskog položaja.

jektivne mogućnosti da nam Nemačka dade trgovinsko-političKe koncesije. Lako je moguće da nova nemačka vlada uvede Širi sistem kontingenata, kao što je i prošla vlada neko vreme nameravala. U tom slučaju mogla bi nam Nemačka osigurati izvesan udeo u svom uvozu. Kontingenti sa miskim carinama, naročito za jaja, bili bi za nas vrlo povoljni.

Nama su koncesije za ove proizvode bezuslovno pofrebne. Ako Nemačka u tom pogledu ne pokaže dovoljno razumevanja pregovori će naići na velike feškoće. Nije isključeno da nastupi bezugovorno stanje. Međutim fakvo stanje nije danas ništa strašnoga, jer i kod trgovinskih ugovora trgovinski promet često nije ništa povoljniji.

Naša sudbina nije danas vezana za nikakav ugovor. Kad smo doživeli da je naš izvoz u roku od 3 godine pao od 8 na 3 milijarde dinara, onda se eventualan dalji pad izvoza posmatra dosta ravnodušno. Možda će onda kod nas autarkija postati sudbina kao što je fo rekao bivši nemački ministar narodne ishrane Braun.

Postoji specijalan razlog za Nemačku da favorizira naš izvoz. On leži u китпоп. Метаска više uvozi u Jugoslaviju nego

LO i 0 S : ; i | | Što izvozi iz nje. Kliring, po prirodi svojoj, treba da se Pzravna inače bi Nemačka imala u toku vremena da kreditira velike iznose ,

Prediog budžeta rashoda za 1933 godinu izgleda ovako:

" Služba dugova 10600 mil. fr,

Penzije i invalidnine 12200. Plate 122 |, Opšti rashodi ministarstava „1200 ,, „ Subvencije TOO)! Socijalni rashodi 300) Javni redovni radovi 3100 » Vojni rashodi #000 Razno 1100. 5 о

52000 mil. ir.

Kako se iz ovog vidi oko 60% rashoda je neelastično. Prihodi u 1032 se sastoje iz 20,1% od dohodarine i 45,8% iz” taxes de consommafion 1. |. takovih prihoda koji variraju sa konjukturom. _

Deficit u irancuskom budžetu je pretežno prouzrokovan rasipničkom finansiskom politikom zadnjih godina, a manjim delom podbacivanjem prihoda. U zadnje 3 godine deficit iznosi okruglo 17 milijardi. Deficit se punim pravom može sma-

Jugoslaviji. To se može postići ili smanjenjem nemačkog izvoza ttati kronične prirode.

u Jugoslaviju ili povećanjem jugoslovenskog u Nemačku. Kako

G. Šeronov program dina 11 glavne karakteristike: 1. za-

prvo Nemcima nije poželino ostaje jedino povećanje PAR DOM jedinstvo budžeta, 2. uspostavlja potpunu ravnotežu i 3.

venskog izvoza.

isključuje zajam za pokriće deficita. Bivši projekt g. Žermen

| Martena izdvajao je |edan eo rashoda za ratničke penzije iz

Nesocijalistički jinans. program iranciuskih socijalista

nastojanjima da se ovaj put, uvuku u vladu i socijalisti to nije uspelo. Doduše oni će vladi | pomagati do jedne izvesne granice, zbog čega se vladi g. Dalad- | jea proriče kratak vek. Za uravnoteženje budžeta postoje sada! dva osnovna plana. Plan g. Šerona i onaj finansiskoz odbora. |

Pre nego razložimo oba plana želimo izneti današnja, stvarno stanje francuskih primanja. Državni rashodi razvijali su ' se od 1926 ovako: j

1026 37338 mil. fr. 1027 39541 |,

1928 ПАОЛА 0 1929 45300

1930/31 50308 „

1931/32 5260 „0

1932 (12/,,) 55185

1933 predlog 52000 5

Samo za vreme od 1929 do sada, uzmu li se u obzir rashodi koji sui u međuvremenu preneseni na amortizacionu kasu povećani su za 9 milijardi franaka. Za isti taj period rasterećeni su prema izveštaju eksperata razni porezi za 5023 miliona. Privredna depresija je takođe loše uticala na razvoj poreskih prihoda. U periodu april—decembar 1932 iznose poreski prihodi 28,5 milijardi franaka prema 33,9 milijardi u odgovarajućem pej}iodu 1931 god. To je podbacivanje od 5,4 milijarde franaka. Od toga otpada 3,1 milijartda na dohodarinu, a 1,G milijarda franaka ma taxes de consommation.

Odbor eksperata procenio je rashode na 52.038 miliona franaka, a prihode prema rezultatima iz 1932 na 41.407 mil. fra-

Radikalsocijalista g. Daladje sastavio je vladu u Francuskoj. To ı je treća vlada građanske levice u roku od 8 meseci. Uprkos svim

naka. To znači predviđa se deficit od 10 milijardi 541 miliona

opšteg budžeta i preneo ih na projektovanu Penzionu kasu. Ova bi te rashode рокпуаја zajmovima, a u opštem budžetu bi se predviđalo ukamaćenje i amortizacija. Prenete su bile i izvesne redovne investicije na zajam za privrednu obnovu zemце (а. Зегопоу plan smatra te rashode redovnim i pokriva ih redovnim prihodima.

Na osnovu podataka odbora stručnjaka smatrao je 2. Šeron, da je najviša tačka privredne depresije u Francuskoj prebrođena i da je intergralna ravnoteža budžeta bezuslovno :DOtnebna za daljnje oživljenje privrede. Obzirom na uzroke deficita predložio je njegovo pokriće na klasičan način t.|. smanjenjem rashoda u iznosu od 5326 miliona franaka i povećanjem prihoda za 5453 miliona.

Uštede su sledeće: privremeno se smanjuju plate iznad 12 hiljada капака za 5% do 10%. Ušteda je 122 miliona franaka. Smanjuju se civilne penzije, revidiraju se izvesne i smanjuju sve ratničke penzije. Ušteda 2032 miliona. Odlažu se javni radovi n iznosu od 974 miliona, smanjuju rashodi narodne odbrane za 538 miliona, ukidaju se subvencije u iznosu od 76 miliona, kod socijalnih i ostalih rashoda provedene uštede iznose 586 miliona franaka. Osim tih ušteda u budžetu za 1933 vlada |e radila na planu reorganizacije državne administracije, koja bi tek kasnije omogućila veće uštede. Smanjivanjem plata i ratničkih penzija bivša vlada bila je došla u konilikt sa činovničkim sindikatima i organizacijom ratnika. O značaju toga pisaćemo drugom prilikom. Obzirom na gore spomenute neelastičnosti rashoda bilo je vrlo teško provesti ove uštede.

Novi porezi u iznosu od 5 milijardi 453 miliona sastoje se iz: Povećanja neposrednih poreza izuzevši službenički, za 5%; pooštrenje kontrole uterivanja poreza, uvođenje dopunskog poreza na porez na poslovni promet, dopunskog poreza na porez na nasleđe, ukidanje izvesnih poreskih i taksenih olakšica. Uvođenja posebnog poreza na uvozne licence, posebnooe poreza na {ransporte automobilima. Povećanja carine na Кати. Роуе-