Народно благостање

Страна 84 | НАРОДНО

сање ових захтева напомињемо да је стари Закон о давању олакшица продужен и да се остало три факултативном давању олакшица. Фирме које прекину рад за годину дана. не могу се њиме користити.

· Данас је јасно да опадање тражње за дрветом на међународном тржишту није само чисто коњунктурелне природе, већ да се осећају јаке структурелне промене. Међу коњунктурелне чиниоце спада, опадање грађевне делатности услед опште шривредне депресије, опадање тражње за дрво за руднике, израђевине од дрвета, амбалажу и т. д. Такођем кредитне потешкоће и у индустрији и у тртовини дрвом коњунктурелне су природе. У 1982 положај држава извозница нарочито је отежан тртовинскополитичким мерама држава увовница, чему су се придружиле још и девивно-политичке мере. Француска, је увела, континтент мањи за 30% од увоза У 1931. У новембру 1982 је на захтев домаћих индустријалаца повећала парину на дрво sa 60%. Континтент је повећан за 60 хиљада кубика, али 40 хиљада иде у корист балтичких држава за Т. 38. северно дрво. Повишење царина погађа нарочито слабије врсте дрвета, као што су наша. Увоз је континтентирао и Алжир. Шпанија је блокирала потраживања наших извозника, што је нарочито у данашњим кредитним приликама од пресудног значаја. Покрет италијанских продуцената за, повишењем царина, на дрво тако је јак, да се ово може очекивати у најскорије време. У Италији, као и Шпанији блокирана су потраживања наштих извозника. Тако ће и та најважнија пијапа наше шумске индустрије доћи у питање. Мађарска је потпуно забранила увоз из наше државе. Овоје потребе подмириће у Аустрији, Чехословачкој и Румунији. Са овим двема првима закључени су већ компензациони уговори. Енглеска и Холандија куповале су код нас само незнатне количине спепијалних врста дрвета. У свим државама увознипама, настоји се заштитити домаћа радиност, а у нашој спољној тртовини те државе теже за остварењем тринпита, репитроцитета, За неке државе извознице то је доста лако постићи, док је то за наш извоз дрвета искључено колико у случају Италије, толико Француске, Шпаније и осталих земаља Средоземног мора.

Притисак који је руска роба вршила на меЂународном тржишту у току 1932 био је пресудан за цене. Руси су свој извоз повећали и појачали своје позиције. Њихов ће извоз још за један дужи период бити пресудан за међународно тржиште. Годишњи прираст рачунају на 500 милиона кубика док је прошлотолишња сеча износила тек око 250 милиона. Производни капапитет Русије повећава, се нарочито и услед побољшања транспортних услова. Они су већ и за идућу кампању продали Енглези ма 450 хиљада стандарла грађевног дрвета упркос извесних тенлентија, које су ишле за тим да се ен-

БЛАГОСТАЊЕ Бр. 6 тлеско тржиште опскрби робом из Канаде. И ако се појављују гласови да ће овај закључак смањити притисак руске робе на другим тржиштима, тостоје слаби изгледи за, то.

Међутим за нас су овде важније извесне чињенице, које сматрамо структурелним међу узроцима данашње депресије у шумској индустрији. То је у првом реду назадовање дрвета у грађевинарству. Бетон, армирани бетон и гвожђе све се више примењују и истискују дрво, јер су нарочито код великих грађевина трајнији и сигурнији, а и јевтинији. Тип модерне грађевине изискује све мање и мање дрвета: равни кровови, армиран бетон и третери место дрвених греда, линолеум и слични производи место дасака и паркета. Са сигурношћу се може рећи да употреба овог материјала у грађевинарству само се још може повећати на штету дрвета. Такође и намештај прави се сада од гвожђа, но ту нема изгледа да би могло да нашкоди употреби дрвета. Даље је и општа појава да код држава увозница, домаће врсте дрвета, па биле ове и слабије, ступају на место страног. Најбољи пример ва, то је Француска. Успе ли државама увознипама, нарочито Француској и Италији, да се царинском заштитом и привредно-политичким мерама делимично еманцитирају од иностранства у погледу снабдевања у шрвом реду меканим дрветом, то ће за натпу шумеку индустрију бити пресудно, а изгледа, да развој иде у том правцу. Мања тражња за дрве|том уопште услед сурогирања, а и повећање проивводње у државама увознипама, не оправдава оштимистичко мишљење о будућности наше шумске индустрије. "Трећа чињеница је растући годишњи прираст |дрвета услед смањења сече у свим државама извозницама односно услед отварања до сада. неприступачних предела у Русији. Растући прираст ће вршити сталан притисак на, цене.

Година 1982 била је како нам цифре извоза. показују врло лоша. Депресија је захватила нарочито земље југоисточне Европе, али и балтичке. Покушало се са међународним споразумима. Међутим ни женевска ни бечка конференција нису довеле ни ло каквих позитивних резултата, јер су сутротности у интересима разних држава, биле нетребролтве. Осим тога Русија није вољна да преузме никакве обавезе. Индустрија у свакој држави била је присиљена да тражи сама излаз из тешкоћа. Мећутим и ту су супротности између малих и великих, приватних и државних предузећа онемогуБиле свако пелисходно решење. Јелни су за огратичење, друпи пак за форсирање производње и тл, То је нарочито код нас био случај. Велики број налпих штрелузећа смањио је производњу до најтитих гранита, лрута су је потпуно обуставила. Како смо из горњег видели нема никаквих изгледа, ла би се стање наше шумске инлустрије са њеним ланашњим капацитетом скоро могло поправити.

Д-> ВОЛТЕР ДИЛ СКОТ:

ВЕШТИНА ПРИДОБИТИЧОВЕКА,

Добија се код преводиоца : Дамњана Поповића адвоката, Београд, Поенкареова 25/, ЦЕНА 350.— ДИНАРА Чек, р-н Пошт, Штедионице, Београд 54.653.

СТИЈЕ

ПСИХОЛОГИЈА ДОКАЗА MI CSI