Народно благостање

Страна 123

18 фебруар 1933.

Хартије за цигарете 5,40 40% | 035. 2920 Раз. прих. 0,54 10,54 |L 10,00 5,30 45,33! ! 40,03

(Свега 17675 17323 — 3,52 1689,12 1488,23, — 200,89

У депембру тек. буџетске године према децембру про-

тле године подбапили су приходи код дувана за 13,83 милиона динара односно 11,33%, код yoga 1,16 милиона односно 11,60% и код хартије за цигарете за 1,35 милиона односно 25% док су приходи од соли порасли за 200 хиљада односно 1%, ОД петролеја за 2,62 милиона односно 16,03%' код разних прихода за 10 милиона, те су према томе већи за округло 20 пута него у децембру прошле године. У првих девет месеци тек. буџетске године подбацили су приходи од

дувана за 213,10 милиона динара односно 16,78%, од жи-: жица за 13,50 милиона односно 14,62% и код хартије за ци- |

гарете за 21,41 милиона динара односно 36,70%. Већи су приходи код соли за 400 хиљада динара, код петролеја за 6,69 милиона односно 7,32% и код разних прихода за 40,03 милиона динара.

Упоређење буџетом предвиђених и фактички остварених прихода у децембру и девет првих месеци тек. буџетске године даје следећу слику:

| а e Оа ВЕНА еј о 52 о Дуван 14250 10911 — 33,39 1282,52 1952,97 — 229,55 Co 1802 21,1 | 360 16224 11605 |- 13,81 Петролеј 1135. 1909. | 165 10222 9812 — 4,10 Жижице 1054 . 582. _ 112 2250 110 == 16,17 Хартије за

цигарете 3:75. 205 _ 410. 7882 3009 — 41,11 Раз. прих. 208 10,54 #846 1875 4599 | 26,58

Cnera 193,24 173,23 — 20,01 1739,42 1488,22 — 251,20 Према буџетом предвиђеним приходима за месец децембар од 193,24 милиона динара остварено је 173,23 милиона. То је за 20,01 милион односно 10,3% мање. За првих

девет месеци тек. бусџтске године било је предвиђено 1739,42.

милиона, а остварено је 1488,22 милиона динара т. |. 251,20 милиона односно 14,5% мање. Приход од дувана подбацио је према предвиђању за 17,9, од петролеја за 4, од жижица за 17,1 и од хартија за цигарете за 53:0% док је приход од соли био виши од предвиђеног за 85%, а овај од разних прихода за 141,8%.

кеззкниаептинтикителтиршиктташтижа У Берлину је умро у 82 годиз! а на дан 50-годишњице своје банкарске каријере, Карл Фир стенберг, претседник управног одбора Вештег Напдејаоезе всћан једне од великих немач-

ких банака. Ми смо пре две године писали о значају Фир-

Карл Фирстенберг

|SU AAS CAO DER

стенберговом за наше финансије приликом објаве његових. мемоара. Његово име тесно је везано за историју државних, дугова Краљевине Србије ол 1886 па све до пред Светски. рат. Први фискални агент Краљевине Србије био је Фравцуз,

Бонту, који је дуго година био управник аустријског жељез-

ничког друштва и може се рећи био пола Аустријанац. У том

његовом аустро-француском својству оличена je аустро француска сарадња на финансирању и емисијама јавних ду-

насионал джесконт са француске стране и Лендер банка са

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

3105 =— 2145

гаустријске биле су два финансиска стуба иностраних фи"нансиских операција Краљевине Србије. 1885 г. приступа им Берлинско трговачко друштво под вођством Карла Фирстенберга. Изгледа да је он већ 1884 г. учествовао у једноме од најнеуспелијих српских зајмова на страни (тако званој Срг-

" ској ренти), али не као сауговорач са државом већ само као · члан Синдиката за емисију тога зајма. А већ 1886 г. напушта

он своје другове и закључује сам уговор о зајму од номиналних 12 мил. дин. на бази облигација данашње Држ. Хип.

банке,. а тадашње Управе фондова. Карл Фирстенберг јепронашао тако рећи србијанску Управу фондова, која) је до=-

тле тињала и као чисто депозитна установа (и у исто време "као управљач јавних фондова) давала хипотекарне кредите.

"довољна. У Немачкој је пак већ у то доба хипотекарна 06"везница (заложнице) постала била најомиљенији папир на "тржишту капитала. Огроман успех хипотекарних банака У Немачкој учинио је да је Фирстенберг обратио пажњу још у "самом почетку рада са Србијом на Управу фондова, И можда само због тога што је у Француској и Аустрији тај папир био редак, Фирстенберг је сам преузео тај посао. Мало доцније 1888 г., појављује се јон поново као члан истог Синдиkara за закључење новог србијанског зајма, т. зв. Обртне

ренте. Фирстенберг је учествовао даље у зајму за откуп мо-

нопола соли од 6 мил, дин. (1890 г.), затим у зајму за консолидовање државних дугова и ванредне државне потребе у износу од 44 МИЛ. ДИН. (1893 г.) и слетствено појављује се као трећи члан Синдиката при преговорима и закључењу тзв. Карлсбадског аранжмана.

Фирстенберг је увео српске државне папире на неман ко тржиште капитала. Знатан део тих папира прешао је вре“ меном у Француску, али је ипак приличан сток остао у Немачкој све до Светскога рата. У великом зајму од 150 милиона фр. од 1909 г., после анексионе кризе, учествује Фирстенберг са 1/4 (37,5 мил. фр.) од чега је такође највећи део остао у Немачкој. Фигурирајући читавих 25 година као претставник српског државног кредита на немачком тржишту капитала, он је постаои у Србији врло популарна личност. Послови са Србијом пролазили су кроз велике перипетије, Било је тешких момената, када су преседале банкарима велике зараде реализиране на српским пословима. Јер Синдикат није имао за дужност само да периодично емитује српске државне облигације, већ и да између појединих зајмова кредитира Министарство финансија по текућем рачуну. „Кад је основана Самостална монополска управа на основу Карлсбадког аранжмана са задатком да управља самостално _од српске владе заложеним приходима за консолидовани за"јам, Фирстенберг је делегирао као свог претставника једног интересантног и необично мудрог алзашког Јеврејина К. Ди|ренбергера који се био тако аклиматизирао у Београду да "je третиран као домородац. Преко њега је Фирстенберг био "стално одлично обавештен о економским и финансиским приликама Краљевине Србије. (0 раду Диренбергеровом може уда се напише дебела књига и штета би била ако би умрли савременици а да се материјал не искористи, јер он је У главноме усмен.

Фирстенберг је био један од најдуховитијих људи У Немачкој. Његова духовитост је била тако позната и приз"ната, да је сваки успео виц на берлинској берзи везан за ње-

ду“ гово име. Кад би сви вицеви који се колпортирају као Фир-: гова Краљевине Србије. Генерална Унија а доцније Контоар.

" стенбергови били одиста његови, онда би он био најпродук=

Д-р ВОЛТЕР ДИЛ СКОТ:

ВЕШТИНА ПРИПОБИТИ ЧОВЕКА,

"тивнији хумористички аутор у историји света.

| Добија се код преводиоца : Дамњана Поповића адвоката, Београд, Поенкарвова 25/11 i ЊЕНА 50.— ДИНАРА Чек, р-н Пошт, Штедионице, Београд 54.653,

ПСИХОЛОГИЈА ДОКАЗА МИ СУГЕСТИЈЕ _

Наравно у врло уском обиму, пошто су та средства била не-.