Народно благостање
11. март 1933,
da taj naš zadatak vršimo onako isto kako smo to vršili u julu mesecu 1931 godine. Kako sudbina amerikanske valute mnogo neposrednije tangira nas u Jugoslaviji nego sudbina *amerikanskog bankarstva, to ćemo u našem obaveštavanju održavati iu proporciju. с
Po našem mišljenju ogromna omaška: evropske štampe u pisanju o admerikanskoj krizi leži u činjenici da nije uočila i istakla bitnu razliku u uzrocima krize dolara od onih krize svih ostalih valuta. Kod sviju valuta koje su se pokolebale od 1931 god. uzrok leži u ogromnoj pasivnmosti bilansa plaćanja. Код атенкапзкос dolara to nije slučaj. Amerikanski bilans plaća nja {je aktivan. Strah o stabilnost dolara nije došao usled toga što je Amerika ogromne kratkoročne obaveze, jer su ove kod nje manje nego kratkoročna potraživanja. Na početku straha o stabilnost dolara me leži ni bilans plaćanja mi pitanje metalnog pokrića. Strah za dolar ima dva uzroka, jedan statijeg datuma, a drugi novijeg. Prvi leži u politici pretsednika Huvera davanjem preobilnih novih kredita preko insitucije R. F. C.; u snažnom pokretu prezadužene američke poljoprivrede za inilaciju i u sve većem broju senatora pristalica inflacije. Mi smo više puta pisali da samo Amerikanci mogu da pokvare dolar. Drugsi bliži uzrok leži u akufnoj bankarskoj krizi. Nepoverenje prema bankama, o čemu ćemo docnije govoriti, imalo je za posledicu povlačenje uložaka i istovremeno delimičnu zamenu istih zlato kod Federalnih rezervnih banaka. Računa se da je polovina čitavoz oplicaja i uz to jedna velika neodređena suma zlata fezaurirana. Od strane evropske štampe krupnim siovima zabeležen je odliv zlata iz Federalnih banaka od 595 mil. dolara u zadnje fri nedelje a vrlo je malo otišio u imostranstvo. Čim bi, se sredile prilike to bi zlato nagrnulo ponovno na Federalne | banke. Ono je što je prvo uzdrmalo dolar u Evropi to je obu-. stava zamenljivosti novčanica za zlato i zabrana izvoza zlata i stebra. To je učjnjeno. u interesu dolara i mnogo bi bolje bilo da je učinjeno pre 4 nedelje. |
72.
I mi smo isticali u prošlom broju obilno pokriće novčani– čnog oplicaja zlatom i relativno velike stokove zlata kod nov-, čaničnih banaka. I posle ukidanja zamenljivosti novčanica za zlato to ostaje kao bogata masa za manevrisanje u cilju zaštite dolara. Dolar je još uvek dakle po pokriću u krugu 62 | tiri majbolje fundirane valute ш' зуећи. ; |
Rezime: kod današnjeg stanja opticaja i porkića i bilansa plaćanja dolar treba da je apsolutno stabilan.
Ali običnom se čoveku ne može zameriti ako računa i sa inflatornim napadima. Evropske države imaju pasivne bilanše plaćanja ali i mnogo veći strah od inilacije. U Evropi nema nijednog primera drastične inflacije. Savremena amerikanska generacija ne zna kako izgleda inflacija, a to je jedno moćno pomoćno oruđe za inflaci|u.
Pretsednik Huver bio je rešen da i pod cenu inilacije spasava zemlju od krize a specijalno bankarstvo. Ali kao da зада drugi vetar veje u Beloj kući. Jedno |e nesumnjivo, naime da se i sam Huver u tragičnom momentu rešio za morato= rtum umesto za inflaciju. Ali {e moratorium mera pribiranja, koja kratko vreme {raje (ovaj treba da traje svega nedelju dana — ako se ne produži). A šta će biti posle?
Za sada se ne pominje inflaci|a kao sredstvo za mobilizaciju bankarskih depozita kad se ukine moratorijum. Pretsednik Ruzvelt je rešen da omogući stvaranje surogafa platežnih sredstava. Prvo se mislilo na certifikate obračunskih za-
НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ
Страна 175
voda, sad se pak govori O „raspiskama”, obveznicama koje bi izdavale pojedine banke ili pojedine velike opštine. Svakako ц Americi je nastala strahovita kontrakcija platežnih sredstava usled samog moratorijuma. Ali i posle moratorijuma ostaće 10 stanje zbog tezauriranja. Novac se gubi iz opticaja. Zbog toga se oseća ogromna potreba za platežnim sredstvima. Zbog toga se pomišlja na parcelaciju emisionog posla, pošto je Amerika i
'bankarski prilično parcelisana. Kod ovoga nameravanog izdava~
nja novčanih surogata nameće se Drvo pitanje: da li će se tim surogatima dati karakter zakonskog plaćevnog sredstva ili ne. i stvari ne da se zamisliti novac bez tog kvaliteta, a to ie сада j}nilacija. Samo pri tome ispostaviće se veliki disažio: u kOtist dolaiske novčanice. Po Grešemovom zakonu ceo će se ргоmet vršiti tim certifikatima, a. dolar će biti tezauriran. To je spas dolara i haos u narodnoj privredi. Istina, Amerikanci misle da to kratko vreme traje, ali se u tome varaju. Ako bi se povratilc poverenje i povratio se fezaurirani novac bankama onda b: Đanke tim novcem povukle svoje сет каје. То bi bio sjajn: izlazak iz krize, ali je malo verovatan — usled latentne insolveninosti velikoz broja banaka.
Amerika |e sa neverovatnom resolutnošću suzbijala bankarsku krizu u prvoj periodi pre godinu dana davajući obilne kredite. Ali je pri tome učinila veliku grešku što nije razlikovala banke po solventnosti, već je naprotiv kreditirala banke prema njihovim potrebama za kapitalom. Time je sprečila likvidaciju bolesnih banaka čime je pak otežan izlazak iz današnje krize. Bolesne se banke moraju likvidirati iz, depozitnog sistema. Međutim pretsednik do danas nije ništa uradio u tome pravcu. Čim se budu pojavile banke čija je solventnost nesumijiva, kapital će se vratiti. :
O bankarskoj 'krizi pisačemo u idućem broju, |er nam ргоstor ne dopušta. Ovde ćemo samo da konstatuiemo da je dc 9 tek. m. na snazi opšti i za sve banke obavezni motatorijum.
. Uredbom su pripušteni sledeći izuzeci: 1. sefovi su potpuno slo-
bodni; 2. banke su dužne menjati jedne komade novca za druče; 3. banke moraju da vrše sve uplate i isplate po svima pri
vatnim fransakcijama, kojima se obezbeđuje pravilno snabde-
vanje zemlje sa hranom; 4. isplata sviju uplata izvršenih posizž moratorijuma; 5. novi depoziti se prima|u i moraju Ssč držati
· likvidno kod Federalnih rezervnih banaka.
Ove stipulacije moratorijuma izvadili smo iz amerikan-
skih listova, koji izlaze u Evropi. Međutim, u drugim evropskini
listovima se govori i o obavezi isplaćivanja suma potrebnih 7a nadnice. Nikakve obaveze ne postoje za isplatu suma za plaćanje javnih dažbina. Pretsednik ima široko ovlašćenje za reorganizaciju pojedinih banaka. On može odobriti pojedinim bankama, ustanovama i opštinama izdavanje novčanih surogata.
Treba vrlo kritički primiti telegrafske vesti iz Amerkvc. Prema jutrošnjim vestima Ruzvelt je napustio fantastične planove o novčanim surogatima i pristupio pomaganju zdravih banaka i raskravljenju novčaničnog opticaja puteni povećanja opticaja novčanica Federalnih rezervnih banaka. To je gledište zastupao naš urednik na konferenciji priređenoj od 2. Dr. Mohorića, bivšeg Ministra trgovine i industrije, povodom predloga raznih privainih obligacija i skripta umesto novca.
Opticaj novčanica u Americi nije veliki: oko 3,5 miliiarde dolara. On se može znatno povećati, pa da zlatno: pokriće ostane još uvek na zavidnoj visini. Ne leži problem dolara tu мес
_kod državnih finansija i kod banaka.
ТРГОВАЧКО ОБАВЕШТАЈНИ ЗАВОД А. Д. | | ПРЕЂЕ 2
R. G.DUN г со. :
· кнез Мижејлова 39.
штити тнтитивини нити ијијититијијитији ти мјЕ вија ита уијиатијатитн аи ијитн титан) ајијитијататитити аи тејитатагли и нтијији нит ијитатији и нтији ле и тиититити итији ви и лијија нити ијијијкји најма ијејајн m|E|W|W HW W-W_ BM ва
НАЈВЕЋА ИЗВЕШТАЈНА ОРГАНИЗАЦИЈА.
БЕОГРАД ЗАГРЕБ
Берислевићева 2:
иининчине
= i ; - па ЛЕ пивипвиивинпннинппипнининприпопнвиници—иписиввеиввшовононосбооввваннивиинпнининнивишвоввинао вв иввнонавнца
у