Народно благостање

Страна 166 а НАРОДНО "привреди са релативно много мањим радним временом општи ниво живота могао бити много бољи. Ми смо далеко од тога' да на овом месту дискутујемо о разним врстама планске

привреде међу које спада и социјализам. За једног објектив |

ног мислиоца, а нарочито за једног доброг економисту већ је одавно јасно, да социјализам не само садржи много тачних ствари, него и да је већ врло много од његовог програма остварено у досадашњим III државама.

" Природно је да су резултати које су добили технократи приликом свог истраживања били. врло угодни социјалистима и појачали њихов покрет у Америци. Управо је то, изгледа, застрашило неке технократе м тако је дошло до размимоилажења међу њима. Умерени технократи под вод-

_ ством професора Валтера“ Рантенштраух-а напуштају пропаганду технократског привредног система и посвећују се искључиво студији примене техничких метода и њиховог дејства. Радикално крило под водством Ховард Скот-а повешће изгледа пропаганду за нови технократски привредни систем, који би се оснивао искључиво на технолошким сазнањима, а имао би чак и новчану јединицу засновану на електричној енергији уместо на злату. У тој форми је технократија само једна играчка за социјално-економску децу и средство за скраћење времена за дневну штампу, која стално вапије за економским куриозитетима. Интересантно је међутим, да и сами социјалисти одбацују фантастичне констатације технократа, и ако су они први упознали везу између техничког напретка и незапослености.

"Овој американској наклоности за игру са разним конструкцијама: има се захвалити такође и постанак једне нове науке, наиме економетрике. Њу пропагира Есопотечес 50сјефу, који је пре две године основао познати американски економиста Ервинг Фишер. Задаћа овог друштва састоји се у потпомагању оних студија, које уједињују економску теорију, емпирију и статистику и раде методама природHHX Hayka.

Без сумње примена метода природних наука у социјалној економији, нарочито математичких формула, има до извесне границе своје добре стране. јер се математичким формулама односи између појединих економских фактора даду често једноставније и убедљивије претставити него дефиницијама. Због тога и њихова употреба у социјалној еко-

„БЛАГОСТАЊЕ _

Бр, 11

„Номији није ништа ново. Али то има своје границе у потпуно | разним карактерима математике и социјалне економије. Прва познаје само апстракције, онда ради са бројевима и настоји да упозна њихов однос. Код математичких формула главно је да су дедукције логички проведене. То је једина мера њихове исправности. У социјалној економији је сасвим другачије. Она додуше ради такође са апстракцијама у теорији, да би на тај начин утврдила каузалне односе. Међутим њихови резултти су само онда од важности, ако се у главном слажу са стварношћу. Теорије социјалне економије имају издржати верификацију емпирије. Ако се премисе добију и најпажљивијим посматрањем стварности, резултати теорије никад се егзактно не покривају с емпиријом. То је због тога што привређивање не подлежи само рационалним законима, него и ирационалним утицајима као што су по-

"литички „верски, психолошки и т. Д. Све су то: квалита-=

тивни елементи, који се не могу претворити у квантитативне и представити математичким формулама.

Границе између математике и социјалне економије јасно се виде, али упркос томе труди се Есопотештс Зостећу да од социјалне економије створи чисту математику. Друштво је недавно одржало у Паризу свој други конгрес. Штампани реферати изгледају као математички уџбеник. Чланови овог друштва не задовољавају се само: тиме да из-

| весне економске каузалне односе представе формулама, него

се: старају да све привредне чињенице и њихове односе заодену математским формулама. Они узимају редовно за базу економску статику па онда помоћу математских формула изводе и наводно: будуће развиће, дакле економску динамику. Ако би се хтело: све привредне чињенице и њихове односе представити математичким формулама, морали би се сви фактори који у привреди играју неку улогу, дакле тражња, понуда, продукција, политички и верски утицаји и т. д. представити бројевима. Али како смо већ рекли неке се од ових категорија не дају квантитативно одредити а у колико се то чини пуштањем из вида чисто квалитативних елемената (или изражавањем истих квантитативним методама), онда се ту ради са премисама које не одговарају стварности. Ако се из такових шема изводе закључци за будући развој, онда је резултат конструкција у безваздушном простору. Од привреде, која је једино објект сазнања социјалне економије не види се ни трага у овим формулама. Како је у случају технократа социјална економија само технолошка, у овом је случају само математичка играчка.

ваза

ДОГАЂАЈИ И ПРОБЛ

НИ |оследњих недеља много се пише о великом одливу злата из: Француске, а од избијања нове американске. банкарске кризе нарочито из Америке. У ствари у прве три недеље месеца фебруара: смањена је "златна. резерва Федералних банака за 137: милиона долара.

Енглеска постаје прибежиштем лутајућих капитал

За то време порасли су стокови злата за туђи рачун у Њујорку за 82 милиона, Велики је део транспортован за Европу.

Банк де Франс располагала је 30. децембра 1932. год. резервом злата у износу од 83 милијарде 17 милиона франака. 24: фебруара она је пала на 81 милијарду 16 милиона, дакле равно за 2 милијарде франака. Одлив злата ишао је у правцу Енглеске. Пре плаћања децембарске рате ратног дуга Ен-

"МИ

као и исплата једног дела неконвертованих рента, које су биле остале у иностранству, смањиле су овај сток тако, да су 21 децембра износили 120,4 милиона фунти, Међутим од почетка јануара ов. год. почео је лондонски Сити да буде врло активан колико на тржишту злата, толико и на тржишту капитала у Њујорку и Паризу. Интервенциони фонд при Енглеској банци, који је у јуну пр. год. основан са дотацијом од 150 милиона фунти за регулацију курса фунте успео је упркос њеној хосистичкој тенденцији од половине децембра па на овамо да је одржи стабилном. Хоса акција златних рудника у Лондону имала је практично дејство на страни капитал, Буџетска криза у Француској као и криза долара и америчког банкарства били су спољни фактори који су реку. капитала. ориентирали према Лондону. Лондон је на

глеска банка имала је сток злата од 1441 милиона фунти.;тај начин дошао у посед великог стока француске и амеИсплата ове рате од 19,5 милиона фунти у ефективном злату, |ричке девизе, Међутим, шта се сад догађа 2 Упркос "нека-