Народно благостање

24, март 1934,

— Фирма Рознер подиже код Марибора нову фабрику вунене робе за мушка одела, које ће бити једно од највећих предузећа ове врсте у земљи.

— Пораст производње руске тешке индустрије у прва два месеца ове године према истом периоду 1933 год. био је следећи: угљена индустрија 6%, ливеног жељеза 7% 4 нафте 30%.

ТРГОВИНА

— Društvo za priteđivanje sajma i izložbi u Beogtadu sazvalo je za 1. april 1934 vanrednu skupšinu društva, na kojoj če se pored ostalog rešavati i o predlogu o organizovanju Prvog beogradskog sajma u jesen 1934 godine.

— Uprava Zagrebačkog Zbora će na ovogodišnjem XXI prometnom sajmu uzoraka, koji će se održati od 28 aprila do 7 maja o. og. prirediti posebnu izložbu „Naše drvo” te je preduzela sve mere da što kompletnije i reprezentativnije bude zastupliena naša drvna industrija.

НОВЧАРСТВО

— У Данској је основана специјална банка која ће се бавити финансирањем производње и прераде рибе.

— Курс лутријског зајма на бечкој берзи пао је на 423 шил. за комаде од 50 хил. Овај пад доводи се у везу са већом понудом од стране уписивача зајма, којима се пружа могућност да своје капитале пласирају по камати већој од 4%.

— Извештај румунских стручњака на конференцији са претставницима поверилаца у Паризу износи, да платна способност Румуније за дугове у овој години не може бити већа од две милијарде леја.

— Ининијативом претседника Рузвелта Сенату је поднет законски предлог, којим се овлашћује Редега! Кезегуе Board na у сваком округу оснује нарочите институте за трговачке и индустријске кредите. За оснивање ових банака влада је ставила на расположење капитал у износу од 140 мил. дол. Помоћу издавања акција предвиђа се повећање капитала на 700 мил, долара.

ЈАВНЕ ФИНАНСИЈЕ

— Ministar lHinarnsi{a nije odobrio odluku banskog veća Dunavske banovine o uvođenju banovinskog prireza od 200 din. za svaki radioaparat, jer je postojala opasnost, da bi mmnogi vlasnici napustili svoje radioaparate i jer su oni već opterećeni državnom ftaksom od 300 din. godišnje, čime bi država imala samo. štefu.

— U 1934 godini će biti zasađeno u našoj državi 862 mil. strukova duvana. Taj broj će biju podeljen po banovinama оуако: уагдагзка 620; рптогзка 80; Фитаузка 1 тогамзка po 66; drinska i zetska po. 15 mil. strukova.

— Plaćanje sltužbeničkog poreza za kućnu poslugu će se vršiti poreskim kartama, koje se mogu dobiti kod svih prodaуаса monopolskih artikala, a. stoje 52 din. Karta glasi na ime poslodavca, važi za jedno lice, a služi ko dokaz da je porez na prihod od kućne posluge plaćen.

— Bansko veće Primorske banovine je odredilo da se plaća trošarina za domaće vino 50 para po litri, za strano 2 din., za fina domaća vina 2 din., a za strana 6 din. po litri. Za rakiju domaću 5 din., a za stranu 10 din. po hl stepenu.

— Дугови општина у Пољској на дан ! марта износили су 1300 мил. злота.

— Државни приходи у Немачкој, у периоду априлјануар били су 5049, а расходи 5038 мил. мк.

— Прорачун града Љубљане за 1934 год. износи 47,934.414 дин. те је већи од оног 1933 год. за 2 милиона динара.

— Загребачка општина је увела увозну трошарину на пиво од 5 дин. по хл. по угледу на љубљанску општину.

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 203

ТРГОВИНСКА ПОЛИТИКА

— U Тира је 12 оу. т. рата ап između naše države i Albanije protokol o sporazumu za pogranični promet.

— Dopunski trgoviaski sporazum između Jugoslavije i Grčke, potpisan u Atemi 20 jula 1933, koji je istekao 20 o. m., produžen je do 20 maja o. 8.

=== А -сећочјомаска privredna komora OSnoOvana je 16 ov. m. u Beogradu, a Čehosi ovačko-jugoslovenska privredna Lolo u Pragu osnovana je pre tri godine.

__ чехословачко-мађарски компензациони уговор, који истиче крајем маја, продужен је још за годину дана. У томе року треба да се исцрпе остатак контингента и то 5000 варона горивог дрвета и 3000 ком. масних свиња.

— У Будимпешти су отпочели мађарско-румунски трговински преговори.

— Између Француске и Грчке закључен је нови трговински уговор, којим је Грчкој обезбеђен увоз у Француску 380.000 хл. вина.

— Ускоро ће отпочети трговински преговори између Југославије и Турске.

— Трговински преговори између Југославије и Аустрије отпочеће вероватно почетком идућег месеца при чему ће Аустрија настојати да постигне уравнотежење трговинског промета.

готове су корице за 1955гОод „ЛА ЉОоОдНОоОГ

РБлегостања“ Keo KM JKO љета

„АЕ ЛИЗУ Рриланса“

Цена је комаду 192. — динара,

а обе — — — — 25.— ___OD

СОЦИЈАЛНА ПОЛИТИКА

-— Ртета родаснпа Згефшпјео итеда za osiguranje radnika u Zagrebu, bilo je u januaru о. с. u našoj zemlji 484 hilj. osiguranih radnika i nameštenika, što je prema prethodnom. mesecu pad za 28.840, a prema istom mesecu 1933 god. porast za 1.780 članova. Najveće je smanjenje kod Okružnog ureda u Beogradu, zatim Skoplju, Dubrovniku i Oseku; a porast u Zagrebu, Banja Luci, Somboru i Novom Sadu. Sa dnevn. zaradom do. 8 din. bilo je 66.230 osiguranika;; od: 8 do 24 din. 210.282; od

24 do 34 din. 80.536; od 34 do, 48 din. 56.550 i preko 48 din. |

70.620 članova. Prosečna obezbeđena nadnica iznosila je 22,71 din. te je manja za 0,96 din. od. prošlogodišnje, što je usledilo i zbog smanjenog broja članova sa nadnicom preko 24 din. za 15.577, a povećanja broja u nižim razredima za 17.360 članova.

— Prema poslednjim podatcima Opšte državne statistike umrlo je u Jugoslaviji od tuberkuloze od svakih 10.000 stanovnika: 1929 god. 29.7;; 1930 god. 26.2 i 1931 god. 27.2. Najgore stoje savska: ı vrbaska banovina, gde se taj broj penje preko 30.

— рог јекага sa Suzorom likvidira se na taj način Što je Savez lekarskih komora dao mandat za pregovore Savezu lekara socijalnog osiguranja, koje је postiglo sporazum 5а тегоdavnim faktorima: Suzora po kome će se ubuduće u socijalno osiguranje primati lekari samo po službenom pravilniku kao, činovnici ili po kolektivnom ugovoru kao ugovorni lekari, a za rad lekara će veću odgovornost nositi glavni lekar.

— Због незапослености француска влада одлучила је да ограничи прилив страних радника,