Народно благостање

15 април 1933,

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 255

берзи 1.7 мил. дин., од чега долази највише на Ратну штету наиме, 798 хиљ. дин. Од тога обављено је у промпт роби ТАЛ хиљ., а 57 хиљада у терминима. Курс Ренте ратне штете показивао је кроз читаву недељу хосистичку тенденцију. У 4% Аграрцима у опште није било послова. 7% Инвестициони зајам поскупео је у току недеље до курса од 43.50, а тргован је за 86 хиљада дин. 6% Беглучке обвезнице поскупеле су до 32.—, али су пред крај недеље понова попустиле на 31.75. Обрт је износио 85 хиљада динара. У акцијама Народне банке трговано је за 69 хиљада динара по курсу 3.485 дин. У 8% Блеровом зајму обрт је износио 64 хиљаде дин.; а у 7% Селигмановом зајму 138 хиљада динара. Акције Аграрне банке имале су такође нешто чвршћу тенденцију али је обрт са 102 хиљаде дин. био релативно мален. Поред

ових обрта било је послова још и у акцијама Бродарског

друштва, за 300 хиљада дин. као и у акцијама Прометне банке, за 60 хиљада.

Укупни обрт у хартијама од вредности је ове недеље 1.7 мил. према 1.04 мил. дин. у прошлој недељи.

На париској берзи наше хартије од вредности показивале су следеће курсеве:

4.-IV. 54у. 64. Там. 84у. 47% из 1895. п 2230 2285 2250 2245 2230 = 5% из 1902. 127—— 120— 120— Н2— 0. — 114.5% из 1906. 15— 114—— 106— 96— 96— _45% из 1909. 111— 105— 101 93— 92— 5% из 1913. 2220. 2209. 22 -— 22. ___ 22 45% из 1910. 103—— 103— 102— 94—" 92— 9645% из 191. —— 104— 10050 101. = 7% из 1931. 16 17.10 1696 1110 1605 1|7.—

На Њујоршкој берзи наши су папири на дан 11, 0.м. показивали следеће курсеве:

7% Блер 13.50 8% Блер 16.25 7% Селигман 15.50

На београдском девизном тржишту износили су обрти у овој недељи 8.38 мил. дин. према 4.7 мил. у прошлој недељи. Од тога највећи део долази на приватни клиринг са Бечом од 7.64 мил.; овај пораст обрта треба довести у везу са лабавом тенденцијом курса аустријског шилинга, који је попустио од 8.40 на 8.25, али се пред крај недеље поправио на 8.35. Извозни бонови грчке Новчаничне банке имали су курс од 40 до 41 дин., а обрт је износио 158 хиљада.

Ове недеље, почевши од понедеоника Изједначила је Народна банка „прим“ за све девизе, без обзира на њихово порекло, од 20 на 28.50%. i

ZAGREBAČKA BERZA.

Novčano tržište. Posle ankete Sociološkog društva koja je svršila rezolucijom o potrebi noviš novčanih sreistava, držala se 11. o. m. i velika konferencija svih privrednih organizacija Zagreba u Trgovačko-industrijskoj komori koja je donela rezoluciju koja je u glavnome traži da se privredi stave na raspoloženje nova sretstva. Doduše ima tu i drugih zahteva ali ipak jasno se vidi da svugde dominira zahtev za novim sretstvima. Slične zahteve postavili su i privrednici iz drugih delova države.

Devizno tržište. Konačno Пе Парана „prim” plaćanja u kliringu i svih drugih deviznih i valutarnih transakcija. Više neće biti da se kod plaćanja u kliring odobrava prim od 28.50% a kod efektivnih franaka, čekova i slično samo 20%.

Novčani zavodi moći će sada da za dolare, a tih ima naj-

10.-IV.|

ı više u prometu, plaćati 72 do 73 dinara. To bi moglo delovati i na kurseve u slobodnom prome{fu. Mi smo videli da su na svaki porast „prima” crne berze odgovorile još većim porastom svojih -kurseva. Dolar je već dugo bio stabiliziran na kursu oko 80 dinara. Pitanje je neće li sada opet da krene na gore.

Erekti. Promet je minimalan, gotovo nikakav. Ni u dinarskim ni u dolarskim papirima. Kod kurseva uobičajne oscilacije. Ratna šteta prompt zakljućena je po 188—190. Ultimo maja po 187. Investicijoni zajam 42.50. Agrarci novac 23 roba 25. Begluci 31 novac.

| Sedampostotni Blair 35 zakljućen. Osampostotni novac 35 а roba 38. Seligman novac 39 a roba 42. . ! Narodna banka novac 3.425 bez robe. Agratma banka novac 188 a roba 192.

Narodna šumska 35 novac. Šećerana 110 novac. Velikobečkerečka roba 900. Impex 50 novac a Isis 30 roba.

Trbovlje zakljućeno po 135. do 136.50. -

Austrijski kliring zaključen je po 8.395 а grčki bonovi 41.50.

ROBNO TRŽIŠTE

Pšenica.

Interesantna je ove nedelje mala hosa na tržištu pšenice u Sjed. američkim državama, koja je imala samo manji odjek na vinipešku berzu. Hosa je nastala zbog bojazni od inflacije 4 јако nepovoljnih izveštaja o novoj žetvi, a ni zalihe nisu velike. Čene u Čikagu iznose 59%/, dol. centi po bušelu, a u Vinipegu 515/., gde je zastoj u izvozu. Argentina i Australia izvezle su nešto više za Kinu, a Argentina izvozi i dalje za Evrobu, te njema roba pritiskuje evropska tržišta, gde se oseća mala živost. "To važi i za srednje-evropsko tržište, gde Austrija i Čehoslova„ска kupuje nešto više i to samo argentinsku robu. Na peštan= | skoj berzi tendencija nepromenjena i cena iznosi 14 penge za 100 kg. Na domaćem ržištu cene pešnice su u padu, ali je u izgledu njihovo zaustavljanje. Ponude su nešto manje. Cene su za bačku okolina Novog Sada i Sombor, srednje i gornjo bačku, |ронзки 185—187.5; gornjo-banatsku 182.5—185 i sremsku 185—187.5.

I cene brašna su nešto mianje.

Kukuruz

Svetsko tržište je labavo. Argentina već izvozi kukuruz nove Žžetve, ali ga jedino nešto kupuje Engleska. Evropska tržišta pritiskuje dunavska roba, naročito rumunska, koja nam pravi· jaku konkurenciju. Cena La plata na vodi 3.25.

Na domaćem tržištu u poslednje vreme kupuje kukuruz jedna berlinska firma i plaća do 66 din. šlep ocarinj., dok drugi plaćaju 63. Izvoz za Austriju, zbog niskih cena, slabiji. Domaća tražnja mala. Cena za bački 56—58, sremski 57—59 din. za 100 kgr., a šlepovska 66—67.

Stoka

|

| Na fržištu stoke je i ove nedelje tendencija čvrsta. Kod svinja se oseća nedostatak. U Pragu i Beču labavije cene, usled | veće ponude, ali ne sa naše strane. Cene u Pragu iznose 6,5 do 7 čeških kruna bo kg., a u Beču je раја za 20 para. Na domaćim pijacama za svinje preko 185 kg. 9—9.5 po kg., preko 135 kg. oko 8,5 din. kg., a lakše i srednje 7.5—8 din. Mršavim svi-

ižmedu|| njama cene su znatno popustile i iznose 7—9 din. po kg.

Kod rogate stoke nepromenjeno. Broj srezova zbog kojih se usled stočnih bolesti ne sme izvoziti za Grčku je povećan. · ali je to ostalo bez dejstva, jer je izvoz vrlo mali, a sitna stoka se ne izVOZI,