Народно благостање

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 244 Бр. 16

предвиђено. Предлог је дакле овде и непотпун и конфуван. Чудно ;е онда како закон уз ове празнине

друштво. Артументира се често са неоправданим принципом „двају мсрала“ који је овде примењен тј. један за мушке, а други за женске. Осим тога мисли да испуни свој коначни и идеални циљ. каже се да реглементадија омогућава искоришћа- наиме сузбијање и уништење полних болести.

вање женскиња као трговачке робе, да претставља | Против циља који има пројект закона о суопасност ва брак и да је расадиште полних болести. збијању полних болести нико ништа не може да То је истина, Али и аболиционизам само као нега- има. Полне болести су једно тешко социјално зло ција реглементације, а у прво време он је у истинуји рад на њиховом сузбијању и уништењу заслубио само то, није било никакво решење проблема жује сваку похвалу, али питање је да ли се при полних болести, најтеже социјалне последице про-|отстојању проституције оне могу уништити. У ституције. Дакле ни реглементација ни аболиција предлогу има речи и о посредном уништавању изне претстављају спас. Може се само говорити о мо- вора болести, али у том погледу има врло велике ралним предностима аболиције, јер њено дејство празнине. |

на развој полних болести тешко је тачно утврдити. | Посматрајући предлог закона прво начелно Тачну статистику полно оболелих врло је тешко питање које се намеће је, да ли су полне болести у спровести, а и ретко се спроводи и тако се не мо-|истину најтеже социјалне болести — или нису жемо послужити цифрама и ако би оне биле наје |и зашто онда изоловање акције законодавца искљубољи аргумент у полемици за односно против або-|чиво на овај сектор. Да није случајно лакше сузбилиције. Додуше не сме се заборавити, да ге задњих јати остале тешке и по друштво опасне болести неродина смањење полно болесних постигнуто у мно- (го ли полне Пракса је до сада доказала да то није пом због тота што се болесници савесније лече и случа“. Онда је неразумљиво затито се сретства, која

што је салварзан покавао одличне резултате про- ће за своје спровођење захтевати овај закон, ако се |

тиву сифилиса. „Мора се сматрати за природно право и мушких и женских да путем нелегалних сексуалних односа, а проституција, је само један њихов де, задевољи потреби, чији је циљ код мушких сексуално задовољење, а на пр. код проститутки зарада. Али чим је у питању социјално зло, као што је то овде случај са проституци:ом, право појединаца не може нико да, брани, јер је интерес заједнице на првом месту па тек онда долази интерес појединца. Али аболицијом се практички много не постизава, јер се не забрањује проституција, а следствено том остаје. и извор подних болести. -Сексуална уздржљивост је питање васпитања, али је свакако тачно, да онде где нема повода нема ни нарочитог узнемиравања полног нагона, Он мора бити изазван, а проституци а у било којој форми га изазива и због тога њу би требало угуштити. " ТУ. Правни положај проституције код нас

У Југославији је пре рата мање више у свим деловима земље владао систем реглементације. који се одржао и до данас у извесним деловима. У Орбији је систем касарнирања укинут 1912 захваљујући случају, да је један прилично необуздан министар унутрашњих дела, становао у улици у коој су се налазиле јавне куће. Новим кривичним закоHOM донете су неке одредбе које се односе и на проституцију. 5281 каже да се „казни лице које у виду заната искоришћује женско лице које проводи блуд.“ Он дакле забрањује трговину проституцијем т. ј; касарнски систем, али проституција није забрањена. Интересантно је да про еект закона, о сузбијању полних болести не испуњава празнине кривичног закона у погледу проституције. 5 8 забрањено је држање јавних кућа а 5 18 укида у се и све остале полициске и административне мере 0 контроли проститутки, дакле инспекција ит. д, а не прописују се никакве нове мере. У 5 12 има говора о женскињу кажњеном због проститупсања, И ако се никаквим позитивним законским прописом

Не одређује шта се има разумети под проституиса- |

њем и какве се казне имају применити за који случај. Законски предлог се позива на кривични закон, али он не може да служи за оно што у њему није

· [он иагласа, не поделе равномерно и за сузбијање

осталих по. друштво опасних болести. Овде у првом реду мислимо на туберкулозу и алкохолизам. Ова прва замерка већ је сама по себи довољно јака да онемогући доношење закона.

Друго, пројект закона предвиђа разне мере за сузбијање полних болести, предвиђа широку акцију просвећивања младежи и збрињавања посрнулог женскиња, али за сада не постоје још ни техничке ни финансиске могућности за то. Закон се не би мотао спровести.

У. Којим спедствима хоће нови предлог закона да сугбије полне болести и проституци у

Наш предлог закона стоји на принципу аболиције, који је у погледу држања, јавних кућа ушао како смо видели и у нови кривични закон. Доношењем закона о сузбијању полних болести добива се и конструктивна страна аболиционизма. Опстем аболиције уведен је у Данској 1906, Енглеско“ 1916, Шведској 1918, Аустрији 1918, Чехословачкој 1922, Италији 1928 и Немачкој 1927 и уједно су донесени „закони о сузбијању полних (болести.

Предлог нашег закона о сузбијању полних болести:

1. Обострано лечење свих полно болесних (сиФилис, тонскокистичка. инфекција и меки шанкр). ЖКорелат обавезног лечења је, да је он бесплатан;

9. Укидање лекарске тајне;

з. Евиденција болесника и истраживање из-. вора инфекције. Овде је принцип да се иде за 60лешћу и инсистира на њеном лечењу;

4. Интернирање у болницу сних лица, која по мишљењу лекара представљају опасност;

5. Просвећивање;

6. Уверење да супружници, који желе ступити у брак немају једну од полних болести;

7. Предвиђају се казне за лица која грубом грешком преносе полну заразу на друге;

8. Акција стварања средстава за спасавање оног женскиња, које је из социјалних разлога ушло у проституцију. .

ако циљ законског предлога заслужује сваку похралу те његове одредбе у садашњој форми не могу да издрже критику. Али о томе биће говора у идућем чланку.

18 UC;