Народно благостање

22. април 1933,

због којих је питање инфлације у Америци акутно. Пре неколико дана један нови моменат дао је нове снаге инфладионистичком покрету у Америци. То је демисија гувернера Федералног Резервног Борда Еугена Мајера. Валутнополитички сличан је и отступ Лутера са председништва Рајхсбанке и долазак Шахта на његово место. У обе земље сматрају инфлационисти да ове личне промене значе у истини напуштање дефлације и победу инфлације. Али крај свега тога нису се ни немачка влада ни Шахт као ни америчка влада ни Адолф Милер односно Валтер Стуарт, који се наговештавају као наследници Мајера, до данас изјаснили за инфлацију. Међутим како било они стални разговори о инфлацији у Америци изазивају јако колебање доларског курса и ми сматрамо да је то и узрок најновијег пада долара. :

НЕБИ ЕЕА

Prema zaključnom računu za 1931/32 godinu mađarski su državni rashodi, ne uzevši u Obzir državna privredna preduzeća, iznosili 989.2 miliona penge. Državne finansije su se nalazile u velikim poteškoćama i uz saradnju preistavnika Društva naroda radilo se na njihovom saniranju. Kao gornja granica rashoda državne uprave bio je u језеп 1931 сод. određen iznos od 830 miliona penge. U budžeiu za 1931/32 bili su predviđeni rashodi od 806,2 miliona penge. Ali uticaj krize u Mađarskoj je naročito jak i izveštaj pretstavnika Društva naroda od kraja prošle godie predviđao je budžetski deficit od 150 miliona penga i tražio novu redukciju rashoda. Mađari su u Ženevi govorili o deficitu od kojih 35 miliona penge, ali dalja redukcija rashoda kako to traži predstavnik Društva naroda nije moguća, bez nasilja nad kulturnim i socijalnim tekovinama mađarskog naroda. Oni su zahtevali moratoпшт plaćanja dugova. Tako su Mađari kao prvi izradili + potpuni moratorijum plaćanja.

Ali razvoj državnih prihoda u tekućoj buđetskoj godini, као i izgledi na dalji njihov upliv prisilili su mađarsku vladu na dalje smanjenje rashoda. U novom predlogu rashodi državne uprave predviđeni su na 764,9 miliona penge tj. za 41,3 miliona manje nego u prošloj godini. Najveće su uštede učinjene kod činonvičkih plata dok je sprovedena ponovna linearna redukcija. Kod materijalnih rashoda predviđa se manje za oko 7,5%.1 to zbog smanjenja kredita za investicije. Velike uštede učinjene su kod monopola duvana čiji je obrt znatno smanjen.

Opšti državni prihodi pokazivali su usled krize već tokom prošle i tek. budžetske godine znatno smanjenje. Pa i ako su nedavno uvedena nova: poreska povećanja, kao 20%-tni prirez ma porez na kirije, 30%-ini prirez na dohodarinu, posebni prirez na službenički porez i t. d. koja bi po proceni imala dati prinos od 25 miliona penga, ipak je predviđeni iznos prihoda manji od onog u prošlogodišenjem budžetu za 53,4 miliona penga i iznosi 752,8 miliona. Poređenje prošlogodišnjih i ovogodišnjih glavnih pozicija državnih prihoda izgleda ovako: Budžet 1933/34

Predlog mađarskog budžeta za 1933/34 godinu

0 ra rani arrroG FE=SE rei rs rrarrsm=zı

Budžet 1932/33

а

Neposredni porezi 241,2 249,8 Porez na poslovni promet 87,2 93,7 "Takse 101,95 112,6 Саппе 325 42,0 Monopol duvana 104,5 124,0

Uprkos gornjim poreskim povećanjima prihodi neposrednih poreza su predviđeni za 2,6 mil. penge manje. Kod carina je smanjenje пајјасе i iznosi oko 25, a kod monopola duvana oko 20%. I prihodi od taksa su manji za oko 10% prema lanjskom budžetu. Uprkos novih velikih smanjenja kod predviđenih prihoda ipak bi se predviđanja mogla hazvati optimističkim, jer prema rezultatima prvog polgođa budžet. god. 1932/33 računa

se sa ukupnim prihodima od 680 miliona penga. Ako se uzmu u

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 265.

obzir poreska povećanja za 25 miliona misli se. da se u najboljem slučaju mogu očekivati u novoj budžetskoj godini prihodi od 730 miliona penga. |

Kod državnih privrednih preduzeća predviđaju se prihodi od 344,3 a rashodi od 408,4 miliona penga. Predviđa se dakle deficit od 64,1 miliona.

Ukupni državni rashodi iznose 1173,3 a prihodi 1097,1 miliona penga, tako da se predviđa deficit od 76,2 miliona penga. Vlada misli da će 50 miliona tog deficita uštedeti kod službe dugova kao i u budžetskoj godini 1032/33, a 26,2 miliona imalo bi se pokriti iz predviđenog unutrašnjeg zajma od 45 miliona penga.

I ako se očito vidi, da je mađarska vlada još pri izradi budžeta za 1933/34 bila dosta oprezna u svojim predviđanjima, ipak se o provođenju budžeta u Život ne može ništa unapred reći. Ono će zavisiti od razvoja opštih privrednih prilika. Što se tiče daljnjeg smanjenja rashoda, koje namerava današnja vlada da provede, oni su u vezi sa širokom reorganizacijom državne i samoupravne administracije i iziskuju duže vremena za svoje provođenje.

!

У првој декади овог месеца | светско тржиште сировина поново је оживело. Код великог броја артикала опажа се чврста тенденција, код неких и јак пораст у курсу, а код неких мањи пад.

Кретање курсева неких главнијих артикала показује нам следећа таблица:

пова хоса на тржишту сировина Највиши курс 1932. 60,87 40,25 9,20 7,50 151 Најнижи курс 1932. 41,87 21,00 5,00 5,00 102,37 31: 12: 1952. г. 43,00 21,35 6,17 5,10 150,50 314 1988. pi 41,62 26,25 6,00 5,00 148,30 25..2..1953. Di 41,18 24,12 6,05 — 146,25 Jo: 3: 1999: mi 53,87 21,81 6,85 519. 149,87 31. 3. 10991 5. —— 6,30 5,00 152,00 6.4. 109033: s. 57,15 34,00 6,60 5,12 153,19 ИП. 4. 1933. г. 61,00 32,91 6,75 5,40 157,50

Оживљење тржишта уследило је у главном у Сједињеним: Североамеричким Државама и тек се незнатно пренело и на Европу, на пр. за памук и калај. Тржиште сировина нема једнаку тенденцију ни једнаке разлоге за кретање курсева код појединих артикала. Хоса је код сваког појединог артикла проузрокована специјалним условима. Као таква не може се тумачити као знак или почетак преокрета у ко'њунктури. Известан значај мора се приписати и сезонским 'утицајима,

Како се види из горње таблице курсеви наведених главних артикала били су већ крајем марта више од ових крајем фебруара и крајем прошле године. Јачи скок дошао је тек у првој половини априла. Међутим од краја године до конца марта курсеви су имали врло променљиву тенденцију, која је била појачана банкарском кризом у Америци и политичким догађајима у Европи. Тако је памук после отварања берза у Америци нотирао 6,85 центи (16,3), а бакар 5,75 центи, али већ 22. марта курс пада код памука на 6,35 а код бакра на 5,25 центи.

Најинтересантнији је развој курса код пшенице у Чикагу. У првих 10 дана месеца априла порастао је 52,25 на 61,00 центи по бушелу m. |. за округло 10%. Како смо већу прошлом броју писали има ту више разлога. Прво: слаба процена наступајуће жетве, друго предстојеће законске мере у погледу ограничења производње и треће предстојеће законске мере о давању кредита пољопривреди. То су узроци који су повољно деловали на развој курса и величину по'слова тако да су залихе на тржишту од 6. марта до 3, ап-