Народно благостање

Страна 296

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Бр. 19

vom budžetu povede računa o novoj situaciji i da smanji dohodarinu, porez na prinos od kapitala i ostale neposredne poreze.

Zbog toga nije bilo malo zaprepašćenje kad je Ministar finansija Čemberlen podneo svoj budžetski predlog za 1933/34 u kojem o redukciji poreza nema ni govora. Šta više glavni princip pod kojim je budžetski predlog rađen je: Nikakvo smanjenje poreza da bi se osigurala ravnoteža budžeta. Predlog budžeta predviđa. za 1933/34 prihode u iznosu od 608,77 miliona Tunti i rashode od 697,48 miliona tako da predviđa suficit od 1,29 miliona funti. Uštede su prema prošlogodišnjem budžetu omogućene u glavnom konverzijom državnih zajmova u prošloj jesemi koja je službu državnih dugova smanjila za oko 38 miliona fun= ti, a onda i uštedama kod drugih rashoda. Osim toga ove 20dine nije predviđen nikakav kredit za vanrednu amortizaciju državnog duga — to je jedna novotarija — koji je još u predlogu za 1932/33 iznosio. 15 mil. funti. Krediti za vojsku i mornaricu kao i oni za pomaganje nezaposlenih neznatno su povećani. Kod prihoda je vođeno računa o uficaju depresije i kod dohodarine je predviđen prihod od 242 miliona funti prema stvarnom prihodu od 251 milion funti u 1932/33 godini. Smanjen je porez na pivo a takođe i taksa na nove hartije od vrednosti od 1 na 1/,%. Porezi na žižice, teška mašinska ulja i transportne automobile povećani Su.

U novom budžetskom predlogu nisu predviđeni nikakvi prihodi od reparacija i ratnih dugova, a takođe nisu ni nikakvi krediti predviđeni za ган диг Атена.

Budući da Engleskoj parlament nema prava ni da povećava ni da snizuje prihode odnosno kredite predviđene u vladinom budžetskom predlogu, predlog će ovakav kakav je postati zakon.

U komentarima o predlogu novog budžeta ističe se kao glavna njegova odlika konservativno držanje na starim budžetskim principima u prvom ređu na principu ravnoteže. To se upisuje u dobro Čemberlenu koji nije popustio pod pritiskom onih koji su zagovarali smanjenje poreza pa i pod cenu neravnOteže u budžetu. Svakako dobar znak za jednog sadašnjeg ministra finansija. Doduše on može uprkos svih teškoća da računa na podršku čitavog engleskog naroda kad je u pitanju čista finansijska situacija i državni kredit, jer je engleski narod u tom pogledu primeran.

Ернан _____ o ____________ Један од чланова Финанси-

Француски зајам у Енгле ског одбора француске скупској штине тражио је пре неколико дана усред скупштинских ферија сазив Финансиског одбора и извештај од Министра финансија у погледу зајма који је француска државна благајна закључила у Лондону. То је био знак узбуне, али без разлога. До ванредног сазива Финансиског одбора није дошло, но је француска влада објавила све појединости у погледу овог зајма. Француска државна благајна налази се у овим месецима у периоду слабог прилива пореза, што јој отежава финансирање буџета. Ситуација на француском тржишту капитала није повољна за емисију друге транше 4 и по отстотног зајма од 10 милијарди франака, пласман благајничких записа наилази на тешкоће, јер париске банке које већ, поседују велике стокове државних благајничких записа, нису због ликвидности више вољне да их преузимљу. Француско тржиште капитала које је до пре пар месеци изгледало неисцрпно, додуше није исцрпљено, али не може да одговори на све захтеве који се на њега постављају. Напротив енглеско тржиште капитала и тржиште новца гуши се задњих месеци у обилности. Сасвим је дакле природно да се том обилношћу хтела користити и француска влада тим пре кад се тиме постизавају и извесни нузгредни повољни резултати. ар ННВ ar area

Тако је француска државна благајна закључила у Лондону код једног банкарског синдиката под водством банкарcke Kkyhe Lazard Brothes i Co. зајам од 30 милиона фунти што по данашњем курсу од 87 износи око 2.610 милиона франака. То је чисти банкарски кредит на основу благајничких записа са роком од 6 месеци и каматом од 2 и по од сто. Тим износом по тако повољним условима биће франдуској државној благајни омогућено да у идућим месецима зачепи рупе настале услед слабијег прилива пореза.

Ова је операција коментарисана на врло разне начине у Француској, Енглеској и Америци. У Америци су је неки сматрали мером предострожности Француске и Енглеске против опасности које пад долара представља за фунту и франак. У почетку није се тачно знала ни улога енглеског Интервенционистичког фонда у овој операцији, а то је у главном и дало повода разним коментарима. Међутим ствар стоји овако:

1. Француска државна благајна искоришћава овом операцијом обилност на лондонском тржишту новца, која

ну због кризе долара огромна; 2. Енглески Интервенциони фонд није директно суделовао у операцији, али она представља извоз капитала и према томе представља протутезу садашњој хосистичкој тенденцији фунте, који Енглези желе спречити; 3. Ова: ће операција спречити одлив злата из Париза у Лондон до кога би морало доћи кад би Интервенциони фонд био присиљен да реализира свој сток франака, који се цени на око 4 милијарде, а то би имало лоше психолошке последице; 4. Ова операција представља француско-енглеску финансиску кооперацију.

За Француску овај зајам не може имати никакве лоше последице уз евентуалне промене курса фунте, јер и сток енглеских девиза које поседује сада Вапдаце де Етапсе износи отприлике 30 милиона фунти, које би се при исплати лондонским банкама препустиле државној благајни.

После недавног данског папира од ! милион фунти ово је други зајам, додуше краткорочни, без емисије, за рачун стране државе после забране, која је трајала више од годину и по дана.

Varvaresos ministar finansija u Venizelosovoj vladi bio је zaključio u septembru prošle godine jedan privremeni sporazum sa inostranim poveriocima Grčke o službi po grčkim državnim zajmovima. Sporazum je predviđao transferiranje 30% interesne službe u stranim qevizama a ostatak se imao plaćati u drahmama Međunarodnoj finansiskoj komisiji u Grčkoj. Vlada je imala pravo da se ovim iznosima kratkoročno koristi u koliko to bude zahtevala situacija državne blagajne. Za amortizaciju bio je predviđen moratorijum do kraja marta 1933. Do tog roka bilo je predviđeno zaključenje deficitarnog sporazuma o službi zajmova. Međutim uopšte nije došlo do izvršenja privremenog sporazuma. Kad je Caldatis došao na vladu prva mu je briga bila da saopšti stranim poveriocima da budžetski položaj, a i minimalna zaliha deviza ne omogućuju Grčkoj izvršenje ugovora. Budžet od 8,5 milijardi drahmi u prošloj godini zaključiće se prema dosadašnjim procenama sa delicitom od 1 milijarde. U predlogu budžeta za 1933/34, koji se upravo sad izrađuje, misli se da .će postojati deficit od 1,5—1,7 milijardu drahmi. Usled sve jačeg povećanja pasivnosti platežnog bilansa , stok deviza kod grčke novčanične banke bio je sve manji. "Tokom i decembra pr. god. došlo je usled toga do ponovnog рада drahme "та gotovo 30%. A i nestabilna politička situacija zemlje nije omo| gućivala ozbiljne razgovore o pitanju službe dugova. Sva Su pitanja stajala otvorena i služba zajmova nije vršena. Posle izbora !od 5 marta i jednodnevne avanture generala Plastirasa došli su

Pred pregovorima Grčke sa njenim stranim poveriocima

ува

уза а Ко Еа МУ

је нарочито услед новог прилива страног капитала у Лондо-'