Народно благостање

13, мај 1933, Страна 309

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

жели да их се отресе мора рачунати са одливом нак не лежи на улици, он се мора купити. Као што злата у том износу — наравно под претпоставком енглески регулациони фонд не прима друге валуте, · да престане даљи прилив злата. А то до сада још | но само француски франак, тако неће ни Француска није случај, јер баш у ово доба, кад су Енглези пре- | да рескира. Према томе Енглези могу доћи до франтварали један део својих фунти у злато, Француска |цуске валуте само путем девиза Које претстављају је још увек била прибежиште капитала из страних злато, односно путем злата. Ако ентлески регуладиземаља, и то баш француских капитала. Одмах по- они фонд располаже другим здравим валутама, он сле потреса, долара забележен је знатан одлив злата може, као што рекосмо, преко њих доћи до франака

из Швајцарске, а то се исто бележи ових дана из Холандије. _ Према томе је забринутост и нервоза у Фран-

„само ако Француска банка буде вољна да уступи франак за исте. А она то неће урадити, као што не раде ни Енглези.

цуској за одлив злата потпуно неоправдана. | По себи се разуме да Енглеска може доћи до Али је још мање оправдано тврђење, да. је тим француског франка, купујући га, на берзи за фунте. зајмом спречен одлив злата из Француске, јер ће То може бити само у оном случају, ако Французи о року француска влада да врати фунтама стер- имају плаћања у фунтама или другим којим валулинга, којима, располаже Француска банка. Енгле- тама, јер онда они морају бити продавци франка. ски регулациони фонд је за рачун лондонских ба- |То пак може бити само онда, ако је француски бинака предао фтанцуској влади 2,600 мил. фр. на ланс плаћања пасиван. У томе случају одлив златри, односно шест месеца. Нека би било и на нешто та не би био последица политике ентлеског регудуже, ипак се тај износ мора вратити. И како ен- лационот фонда, већ пасивног биланса шлаћања, глески регулациони фонд увек претвара франке у ·Француске.“) злато, то значи да, једнога дана њихова против | И то је последње чудо у низу свих догађаја, PDOAHOGE ) OE 0 14 0457 o ОГ |које морамо да забележимо. Оно још није стварно, чај ; Ј ду де плат a, ст та. | ; : - ; OPE, jep (yrare cropaura alyaz mpereramajy y orao 1D 7 први у шта баланцу длавава де доба звечеће злато. њих се увек може купити на. ; а =: O O II 00 потра- | 24 Француска стоји на челу земаља, које Oy шро“ жтивање Енглеске у Француској претставља сма-|тивне девалвацији валуте и обарању вредности злаг њење златне активе Француске банке све донде, док | нон O да, је француски фраг ова не обустави заменљивост новчаница за злало. | ЈЕ _ Исто је тако, и из истих разлога, потпуно HeO- | И у томе тренутку бојати се за француски биправдано тврђење француских листова, да ће енгле- ланс плаћања, рачунати са могућношћу његове паски регулациони фонд преко француског франка сивности, то је само знак да смо пред петим чином да извуче све злато из Француске. Француски фра- „трагедије светске привреде !

ваза

ДОГАЂАЈИ И ПРОБЛЕМИ

WORD ea za ira rani ara

===> · Uskoro ćemo ponovno povesti Evrope ostala gotovo nepromenjena. To stoji kako je nedavno trgovinsko-političke pregovore pokazao „Oesterreichische Volkswirt” samo prividno u suprotsa 4 zemlje koje su vrlo važni nosti sa austrijskom tendencijom autarkiziranja u agrarnom pokupci naših proizvoda, sa Au- gledu. Austrija je naime nastojala da provede autarkiju u postrijom, Nemačkom, Mađarskom gledđu stočne proizvodnje, a to povećava potrebu za uvozom žita i Grčkom. U svim slučajevima inicijativa je došla od strane ovih kao stočne hrane. Uprkos povećanoj zasejanoj površini pšenice država, jer kod njih postoji želja đa svoju trgovinsku politiku Za 6% UVOZ žita porastao je od 8,4 miliona 'vintala u 1923 na prema nama izmene. Zbog toga pregled novih trgovinsko-, 8,7 u godini 1920 i na 9,18 u 1932. Takođe i uvoz stoke rastao političkih principa tih država najbolje nam pokazuje šta imamo | da očekujemo od predstojećih pregovora. |

Naš trgovinsko-politički položaj

1) Кад је овај чланак био сложен, стигао је у Београд Austrija. Osnovni problem austrijske trgovinske politike „Le Temps“ o, O. o. м. у коме Лисијен Ромје готово истим је već više godina veliki pasivitet trgovinskog bilansa. Do sada | аргументима сузбија страх одлива злата. je nastojala Austrija da ga odstrani smanjenjem uvoza. Као što | (Он сматра такође, да би евентуални одлив злата и за smo često pisali to joj паје изрејо иргкоз пештогпот ргопаја- |неколико десетина милијарди остао. без у:ицаја на стабилТепји зуе novijih protekcionističkih mera. Uvoz je doduše орао „ност франка. Па затим наставља: „не може се подићи Sa O, ali izvoz još jače, tako da se odnos između izvoza i uvoza još |из Француске банке фунтама и доларима, већ францима. jače pogoršao. Naročito se pogoršao austriski «гооутеја ђИапо | Франак треба наћи, купити и платити га. Ограничен је број sa državama naslednicama. Zbog sve jače industrijalizacije ц фт [оних који имају француске франке, а који би били вољни да

zemljama austrijski fabrikati, u prvom redu: tekstilije, drvena roba, metalna roba, hartija itd. sve su više potiskivani od domaće robe. Tako je udeo tih zemalja u austriskom celokupnom izvozu u poslednjih 10 godina pao od 55,8 na 34,9%. S druge strane austriski uvoz iz Tih zemalja u tom periodu vrlo se neznatno smanjio, naime od 45,9 na 44,7% od celokupnog uvoza, jer je potreba Austrije za uvozom agrarnih proizvoda iz jugoistočne

их продаду за нестабилне валуте. У осталом, што се више буде тражио франак у толико ће бити чвршћи а девизе слабије „У толико је мање вероватно, да ће штпекуланти подизати. злато из Француске банке и давати га за нестабилне девизе. Франак се може срушити само штампањем или давањем прекомерних кредита. Ти би допунски франпи свакако угрозили злато Француске банке“, :