Народно благостање

(рана 374 НАРОДНО

verovatno iz one jedne milijarde maraka, namenjene za javne radove. ; ;

Interesantan „je treći način suzbijanja nezaposlenosti: pri

zaključenju braka dobijaju mladenci poklon od 1.000 maraka, pod pretpostavkom da je žena pre toga bila najmanje pola 20dine zaposlena kao radnica i da u isto vreme izjavljuje da neće da se zaposli sve dok dohodak njenog muža bude bio veći od 125 maraka mesečno. 1 tih 1.000 maraka daju se u specijalnim bonovima, koji se mogu upotrebiti samo za nabavku gore označenih predmeta. Time se želi pojačati potrošnja potrošnih dobara. Računa se da će se u toku tekuće godine izdati za 150 mil. maraka. tih bonova. Trgovci mogu za te bonove kod poreskih i finansiskih vlasti dobiti gotov novac. Ta će se suma nabaviti putem. poreza na meženjene, čija stopa iznosi 2% kod prihoda od 75 do 150 maraka mesečno i raste do 5% kod prihoda 5.500 maraka mesečno. i

I najzad olakšava se što veća upotreba domaće posluge oslobođenjem poslodavca od plaćanja doprinosa za osiguranje za slučaj mezaposlenosti, a doprinosi za slučaj invaliditeta već su ranije smanjeni. Isto tako se daje povlastica poslodavcu da poslugu prijavi poreskoj vlasti kao maloletnog člana porodice.

i II Kratak komentar

Kad god se govori o velikim javnim radovima ili o inansiranju raznih vrsta iprivatno-privredne delatnosti, uvek je prvo pitanje, izvor potrebnih novčanih sretstava. Smatra se да će ovim zakonima wu пајсогет slučaju Rajhsbanka biti angažovana sa jednom milijardom | maraka. Pored pomenutih blagajničkih zapisa od jedne milijarde finansiranje се. se vršiti od strane samoupravnih tela izdavanjem menica, koje liferant može ida eskontuje kod svoje banke. U slučaju da njegova banka nije u stanju da iz svojih sretstava primi u eskont te menice, otvoren joj je put ka Rajhsbanci, ali samo putem reeskontovanja blagajničkih zapisa. Mnogo. se očekuje od novog izvora prihoda pod imenom „dobrovoljni doprinosi za 'potpomaganje macionalnog rada”. Poreski obveznik, koji je prikrio. jedan deo svog prihoda biće oslobođen svake kaznene odgOVOTnosti, ako položi svome notfaru najmanje polovinu sakrivenog dohotka. Smatra se da će takvih otkupa od kaznene poreške odgovornosti biti vrlo mnogo. A isto tako se prilično očekuje od dobrovoljnih poklona pojediih lica, kao u naknadu za to .dobijaju zakonsku mogućnost da učinjenje poklone odbiju od SVOS poreskog dohotka.

Ako ovaj program za smanjenje nezaposlenosti 'uporedimo sa ranijim programom macional-socijalističke stranke, onda ćemo konstatovati veliku razliku u pogledu na stabilnost novca. U ranijim Hitlerovim programima stalno je bilo govora O јауnim radovima u iznosu od mnogo milijardi maraka, ipri čemu ве izrično napominjalo, da se ne beži od inilacije. Najnoviji zakon pak ima za glavnu karakteristiku težnju .da se pošto ipoto: izbegone inflacija. Zbog toga su došli ovi razni i originalni izvori prihoda. Kao dalja mera osiguranja.od inflacije ističe se činjenica da se ovde radi o. velikim investicijama, koje se mogu ostvariti u toku dužeg perioda, tako da sam tempo izvođenja radova služi kao carantija protiv iznenadne veće navale na Rajhsbanku. - А kao poslednji ventil sigurnosti protiv inflacije smatra se S pravom wbrazovanje jednog odbora pod ipretsedništvom pretsednika Кајћзђапке, (dr. Šahta, sa zadatkom, da kontroliše novčano-kreditno tržište i tržište kapitala i da preduzme sve 510 je potrebno da se na njima ne pojavi nikakav ротетесај.

Druga upadljiva karakteristika novih Hitlerovih zakona leži u bacanju težišta suzbijanja nezaposlenosti na privatnu inicijativu. Službeno se ističe, да зе пе može očekivati od javne delatnosti trajno poboljšanje konjunkture, već да ono ima da posluži зато Као ppotstrek za razviće privatne inicijative.

Treća karakteristika Hitlerovog pothvata leži u izbegavanju svega onoga što bi moglo da posluži Као sretstvo

БЛАГОСТАЊЕ ___Bp 24 za podizanje cena. To je vrlo važno zbog toga, što je pripremni odbor stručnjaka za Londonsku monetarnu i privrednu konferenciju podizanje cena označio kao jedan od bitnih uslova za izlazak iz današnje privredne depresije. Na suprot tome Hitler ne misli :da treba podizati cene. Čak je njegov komesar za privredu, dr. Vagener, izjavio da oživljenje privredne delatnosti i pobolišanje konjunkture freba da dođe od povećanja volumena proizvodnje. To bi shvatanje bilo tačno samo pod uslovom, да ie proizvodnja jače pala no cene. To u stvari i važi za priličan broj industrijskih proizvoda.

Hitlerov program mije eklektičan mi proizvoljan. Na protiv, on je zasnovan na jednoj starijoj teoriji O konjunkturi koju zastupa u Nemačkoj profesor Špitholi. Po njoj su potrebna dva

'uslova, pa_da se depresija pretvori u polet: prvi je objektivan,

drugi subjektivan. Prvi se sastoji u jakom padu cena, odnosno

cena dobara, koja su produkcioni troškovi. Na tom istom оје--

dištu stajao je i bivši kancelar dr. Brining, jer je celokupna njegova privredna politika 'bila upućena ma obaranje cena. On je svojom dellacionom politikom toliko već oborio produkcione troškove, da Hitler smatra ida dalje mere za obaranje produkcionih troškova misu potrebne — osim ako se izvesna olakšanja poreska ne smatraju kao dalje smanjenje istih.

A subjektivni uslov je čisto psihološki. To je poverenje. Treba poduzetnik da. veruje u povoljno razviće konjunkture, pa da pristupi novim investicijama i proširenju proizvodnje. Dva velika pokušaja za oživljenje konjunkture deflacionom politikom i to Huverov ı Americi i fon Papenov u Nemačkoj propala su samo zbog toga, kaže se u Nemačkoj, što je medostajalo. potrebno poverenje. Hitler naročito ističe unutrašnju i spoljašnju političku stabilnost, koja je cilj njegovog čisto političkog programa i koji on garantuje svim svojim autoritetom.

Naš urednik je imao prilike da sa uglednim ekonomistima, koji su učestvovali na kongresu Međunarodne trgovačke komore u Beču, razgovara o Hitlerovom programu. Preovlađuje povoljna ocena. Verovatno zbog toga što je program izrađen na strogo teorijskoj bazi. Mi smo više rezervisani u oceni Hitlerovoz pothvata. Pored zamerke: da je lako mogućno, da je svetska privreda iskočila iz šina normalnog kapitalističkog konjunkturnog kretanja, nameće se i Ona, koja se odnosi na spoljnu trgovinsku politiku Nemačke. Autarhija ili svetska privreda, to je alternativa pred koju .je dobrovoljno stala Nemačka. Nije mali broj Hitlerovih pristalica, koji naginju autarhiji. U tom smislu se izjasnio pre nekoliko dana V. Daic, Hitlerov šef odelenja za spoljnu trgovinu. | sama trgovinska politika Nemačke, koja je do sada bila zasnovana na favoriziranju seljaka pre sviju ostalih privrednih redova; njezina tarifna kao i ugoмогпа frgovinska politika, daju malo nade, — зет ако пе паstupi kakav velik obrt. Sve su konjunkturne teorije zasnovane na svetsko-privrednoj osnovici. Autarhija bi značila ogromne strukturelne promene, a tu prestaje konjunktura.

IV Agrarno-političke mere

Ostalim se zakonima cilja na saniranje poljoprivrede. Prvi zakon ima za zadatak zaštitu od javne prodaje pokretnog i nepokretnog imanja. Ta je privilegija proširena i na varošku nepokretnost. Zabranjuje se izlaganje javnoj prodaji imovine dužnika, kad on nije Svojom krivicom došao u nemogućnost da odgovara svojim obavezama, t. j. kad je ostao neuposlen, kad mu se smanjio prihod od rada. Isto tako se пе može vršiti zabrana na kiriju od zgrada i poljskog imanja, kad je dužniku taj iznos potreban za neophodne reparature i održavanje imanja u dobrom stanju. I najzad ne može doći 'do zabrane i |ayne 'prodaje, kad dužnik nije došao svojom krivicom m položaj да пе može ida plati, a zabrana ili javna prodaja: prouzrokovale bi mu velike štete. Izuzetno od ovih propisa mogu se preduzeti sretstva obezbeđenja i vršiti javna prodaja kad je to bitan interes

| ' :

== а