Народно благостање

БЛАГОСТАЊЕ.

Страна 410 НАРОДНО Бр. 26 ОБАВЕШТАЈНА СЛУЖБА НОВЧАРСТВО · štiti štednja i da se propiše jednoobrazan rad svih štedionica

— U Amsterdamu su se fuzioniale Holandska banka za Južnu Ameriku i Holandska banka za Sredozemno more pod novim imenom Hollandsche Bank —- Unie.

-—— Pretsednik Ruzvelt potpisao je ovih dana iri zakona, kojim je cilj reorganizacija američkog privrednog Života i 10, Industria! Recovery Bill, Banking Кејопа ВШ 1 Каоаа Aid | Bill: Doduše sad ima da dođe ono najglavnije, da se zakoni pro= vedu u Život. Prema izjavi pretsednika Ruzveita sa primenom gornjih zakona imalo bi se odmah započeti i već se orgamizuju potrebne ikomisije.

— На овогодишњеој главној скупштини закључила је Дрезднер банк да поново предузме отписе у износу од 94,48 милиона марака, Потребна средства за ове отписе добивају се поновном редукцијом главнице од 220 на 150 милиона марака, смањењем резерви од 30 на 15 милиона марака и упо"требом добитка у износу од 9,48 милиона марака. Дрезднер банк се нада да после ове мере неће требати да апелује на помоћ „Тилке“, института за преузимање дубиозних потраживања немачких банака који је основан прошле јесени. Трошак санације сноси опет Рајх, јер се у његовим рукама налазило 200 милиона марака главнице и то непосредно 150 милиона, а 50 посредно преко Голддисконтбанке.

· — Između turske vlađe i Bancue Ottomane i Parizu postignut je sporazum o produženju bančine koncesije za poslovanje u Turskoj do 1952. Ujedno je utvrđeno da se udvostruči glavnica filijale u Turskoj i da banka da turskoj vladi zajam u iznosu od 1,25 miliona turskih lita do isteka koncesije.

— Rumtiniska službena telegraiska agencija objavila je da će Rumunija u potpunosti isplatiti kupone stranih zajmova, koji , dospevaju 1 avgusta. U tu svrhu Narodna banka počela je već

· smanjenje davanja deviza za privatne potrebe.

— Према процени Сер Роберта Киндерслеја, који већ неколико година предузима статистичка израчунавања енглеског у иностранству инвестираног капитала, износи он крајем 1932. год. 3 милијарде 700 милиона фунти. Принос тог капитала износио је у задње 4 године:

1929: 10930: 1931. 1982. - у милионима фунти од иностраних државних дугова 647 1647“ 659: 600 од друштава где суделује енгл. капитал 61,7 -510. 40,8 ~ 38,2 од енглеских друштава која раде у иностранству 86,0 765 487 42,5 од осталих инвестиција 185. 168. 132. JLO Укупно 230,9 2090 168,7 152,6

Како се види најјачи је пад био у 1931., док“је у 1932. релативно много мањи. У 1932. највећи је мањак код приноса од капитала уложеног у иностране државне дугове, јер су у овој години многе државе објавиле мораторијуме трансфера. Што се тиче капитала иностраног у страној индустрији, трговини итд, његов је принос у 1932. год. према 1929. пао за око 50%.

— Između francuskog i belgijskog ministra finansija удđeni su ovih dana u Londonu pregovoti o emisiji belgijskih bla-

gajničkih zapisa u Parizu. Pošto francuska vlada ne pravi ni-,

kakvih smetnja preuzeće jedan sindikat pariskih banaka pod · vođstvom Banque de Paris et des Pays Bas 300 miliona franc. franaka jednogodišnjih belgijskih blagajničkih zapisa. Javni upis neće se provesti.

— Na skupštini Saveza komunalnih štedionica održanoj u Sarajevu 18 juna zastupljeno je bilo oko 40 štedionica iz cele zernlje. Posle izveštaja o radu Saveza u prošloj godini raspravljaho je o Zakonu o štedionicama, kojim bi trebalo da se za-

"u Zemlji. Zakon bi, dalje, regulisao celo poslovanje i delokrug tih ustanova. Sem ovog zakona, na skupštini je istaknuta potreba donošenja Zakona o samoupravnim štedionicama. Odluбело je da Savez рорша зе ideju štednje u najširim slojevima naroda.

— Министар финансија донео је решење да овлашћени новчани заводи сав новац, који наши извозници робе уплаћују у корист иноземних веровника из оних земаља са којима постоји споразум о регулисању платежног промета или клириншки споразум, одмах по примитку, предаду Народној банци на збирни динарски рачун дотичне земље.

Сваки прекршај ове наредбе казниће се по одредбама чл. 19. правилника о регулисању пронса девизама и валутама. — Пошто је Народна банка већ набавила потребну количину сребра за ковање сребрног новца од педесет динара, Министар финансија донео је решење којим се обуставља даље куповање.

ЈАВНЕ ФИНАНСИЈЕ

— Čehoslovačkhi državni prihodi u prvom tromesečju tek. god. iznose 1452 miliona čeh. kruna prema 1677 miliona u odgovarajućem periodu pr. godine i 1621 miliona koliko je predviđeno u budžetu.

— Kako je poznato Engleska je na ime junske rate rat= nog duga platila Americi t. zv. „simvoličko” plaćanje u iznosu od 10% prispele sume. Placanje je izvršeno u srebru. 10% | таје platile su takođe italija i Čehoslovačka. Finska je platila celu 'ratu, a Francuska ništa. U pogledu junske rate, naša vlada odgovorila je na američku pretstavku, kojom se poziva na plaćanje i prošlogodišnje i ovogodišnje rate u ukupnom. iznosu od 535 hiljada dolara, da je ona zbog neprimanja reparacija i s budžetskog i deviznog gledišta u apsolutnoj nemogućnosti da izvrši plaćanje anuiteta ratnih dugova.

— Кгајет таја iznosio je oplicaj poreskih polvrda u Nemačkoj, koje su bile izdate u jesen prošle godine na osnovu Papenova plana za nabavku rada, 644.8 miliona maraka. Od početka ovog meseca te se potvrde više ne izdaju. Do sada emitovan iznos amorfiziraće se do 1 aprila 1938 1. |. ove će se pofvnde od 1934—1938 primati na ime poreza sa premijom od 4. 8, 12, 16 odnosno 20%. |

— Na Iozanskoj konferenciji u junu prošle godine bilo je utvrđeno da se plaćanja po istočnim reparacijama odgode do 15 juna tek. zod., jer se mislilo da će u međuvremenu Би геšena sva pitanja u vezi sa nemačkim reparacijama, istočnim reparacijama i ratnim dugovima. Pošto fo do danas nije usledilo engleska vlada predložila je državama zainteresovanim na istočnim reparacijama da se plaćanja i potraživanja odgode do 15 | decembra tek. god. Kao sve ostale tako je i naša država ргstala na ovaj predlog Engleza.

— између турске и талијанске владе постигнут је споразум којим Италија даје Турској кредит од 30 милиона турских лира. 10 милиона има се употребити за исплату старијих дуговања Турске у Италији, 10 милиона за нове набавке, а'10 милиона добиће у девизама. Појединости о овој операцији нису још познате.

— Према подацима Бугарске дирекције државних дугова целокупни бугарски државни дуг износио је крајем априла тек, год. 27 милијарди 29 милиона лева. Од тога отпада 20 милијарди 545 милиона на инострани консолидован_ дуг, 5 милијарди 330 милиона на унутрашњи консолидован дуг и ! милијарду 152 милиона на унутрашњи летећи дуг. Осим тога држава гарантује 3 милијарде 267 милиона лева.

)