Народно благостање

Страна 426 НАРОДНО „совјете“ нешто мало мањи од укупног броја радништва учлањеног у американској федерацији рада. Признавањем тих совјета не би се ни у колико омела национална организација радништва.

У трећем делу закона предвиђа се издатак од 3.300 милиона долара за јавне радове. Та се мера сматра инфлатор-

БЛАГОСТАЊЕ Бр, 27

ном. Али то није тачно, јер је Конгрес створио довољно нових сретстава за службу тих нових зајмова.

Горњи закон је ванредна мера. У нормално време влада не би могла да прими оваква овлашћења о регулацији и контроли производње и односа између радника и послодаваца је измена устава.

ва

ДОГАЂАЈИ И ПРОБЛЕМИ

Ra ари ма!

stanju” br. 30 i 43/1932 pisali o teškoćama Irancuske žitne politike stvorenim obilnom žetvom u prošloj godini za oko G те liona kvintala. Cene : su se za vreme čitave kampanje 1931/32

Francuska dekretira mimnimalne cene za pšenicu

držale prosečno na visini od 175—180 franaka za 100 kilograma.” Već krajem juna, kad je bilo očigledno, da će nova žetva ттан

jak višak prema potrošnji u zemlji, cene su pale na 155; početkom. meseca avgusta nova roba nofirala |je 131,75; роčetkom septembra 120 franaka, a u novembru 105. Zbog toga

· su u tom mesecu preduzete razne mere za olakšanje tržišta i

stabilizaciju cena. Glavna mera u tom pogledu bilo je lagerovanje stoka pšenice od 5,5 miliona kvintala, tako, da se uspelo održati cenu na 100—102 franaka za 100 kilograma. Bilo je takođe mnogo govora u javnosti, a i narodna зкир5 па је газpravljala predlog o osnivanju Nacionalnog ureda' za Žito, koji bi imao monopo! spoljne trgovine, zadatak da reguliše cene in-

tervencionisftičkim kupovinama na {ržištu, da linansira žetvu itd.

To bi bila jedna kombinacija američkog Farmborda i našeg Prizada. No ovaj predlog nije ostvaren.

Pšenica nofira sada u Parizu 100 kasa, termin avgust 96—97. Sto se više približavala nova Žetva, koja će dostići pro-

šlogodišnju 1. j. oko 90 miliona kvintala, u toliko je veća nervoza bila na tržištu i u toliko je bio jači pritisak seljaka na vladu

u Cilju obezbeđenja rentabilnog unovčenja nove želve. Vlada je o tome morala da vodi računa, jer su seljaci u najglavnijim proizvodnim područjima pretili poreskim štrajkom, koji su primenjivali i prošle godine u dva maha.

Ovih dana izglasao je Parlamenat predlog. kona o organizaciji i odbrani žitnog tržišta” i izgleda, da će ga i Senat s eventualnim malim izmenama prihvatiti. U prvom

članu predviđa se uvođenje minimalne cene za pšemicu fešku,

76 kila ipo hektolitru od 115 franaka za 100 kilograma počev od 15 jula tek. god. Ova cena vredi samo do 1 oktobra tek. god. a onda bi se u iduća tri tromesečja imala povišavati po 5 franaka fako, da bi u četvrtom fromesečju kampanje 10933/34 iznosila 130 franaka od 100 kilograma. Ova cena vredi za pšenicu iz nove kampanje kao i za viškove iz sadašnje kampanje. Ali da višak žetve ne bi uprkos minimalne cene pravio pritisak na tržište predviđa se i u ovom predlogu mogućnost lagerovanja pšenice koja 6! ве зиксечупо puštala na tržište i denaturiranje pšenice za stočnu hranu.

Za kontrolu i provođenje potrebnih operacija na tržištu predviđa se osnivanje jednog Wontromog organa pri Ministarstvu poljoprivrede, koji će raspolagati jednim naročitim fondom u iznosu od 200 miliona franaka. U korist ovog fonda uvodi se progresivni porez na mlinove i porez na zasejanu površinu, a uz to će mu se dodeliti i subvencija da bi se nadopunio iznos od 200 miliona franaka.

Seljaci su obavezni da kontrolnom uredu saopšte роdatke o površini zasejanom žitom, a mlinovi i TrgOVCi žitom da mu saopšte počefkom kampanje stokove žita kojima raspolažu. Na taj način želi se imati siguran pregled tržišta.

Osim toga imao bi se ovlastiti ministar poljoprivrede da

„Za- 5

Mi smo u „Narodnom Blago-smanji % izmeljavanje, kako bi se poboljšala kakvoća hle-

ba, a time i povećala njegova potrošnja. Predlaže se izmeljavanje od 66%. Uvoz žita i brašna iz severoafričkih francuskih kolonija imao bi se smanjiti ı rasporediti. Ministar bi se imao takođe ovlastiti, da može zabraniti sejanje jarog žita u koliko to zahteva situacija na fržištu.

.· Ovde se radi o jednom zakonskom predlogu, koji će, ako bude primljen, najbolje svedočiti koliko je francuski tradicionalni liberalizam potisnut od intervencionizma. Predlog o dr·žŽavnoj garanciji minimalne cene naišao je još prošle jeseni na opšti otpor, a sada ga je Senat izglasao sa 239 protiv 1 glasa. Garantovana minimalna cena krije u sebi veliku opasnost, jer pretstavlja stimulus za povećanje proizvodnje, Као 510 је 10 bilo i u Sjedinjenim severoameričkim državama i u Kanadi. Žitni problem u Fracuskoj postaće onog dana nerešiv, kad proizvodnja ne bude samo slučajno, nego stalno suficitarna, a io je izgleda već usledilo. ·

Uvođenje iprogresivnog poreza ma mlinove Znači prevaljivanje troškova žitne politike na potrošače, ali da bi se donekle opteretiti i proizvođači uvodi se i potez na zasejanu po-

vršinu. I Amerika je ovih dana sa vrednošću od 1 avgusta tek. i

god. uvela prome{ni porez na pšenicu u iznosu Od 30 centa po bušelu, da bi nabavila potrebna sretstva za zakup 12% svog žitnog zemljišta, kako bi smanjila proizvodnju.

Francuski predlog zakona pretstavlja dalekosežnu meru i o njenom uspehu se ne može unapred ništa reći, ali Francuska svakako otpada iz kombinacije kao zemlja uvoznica žita i time sve do eventualne loše žetve postaju i preferencijali, koje je ona dala pojedinim državama, bespredmetni.

Социјалан значај нашега закона о радњама велики је. Ми смо о њему почели да пишемо, али су нас други ~ актуелни проблеми омели, Ми ћемо у најкраћем времену да продужимо тај посао. Наш закон о радњама даје могућности појединим привредним гранама да постојећим подузетницима (изузев пољопривреде) обезбеди монопол посла. Штета је што данашња при-

Trop de zčle, Monsieur le secretaire! !

вредна депресија чини ту тако драгоцену привилегију илузорном. У чл, 62 закона о радњама прописано је, да je H банкарски посао концесиони. О начину давања концесија од стране надлежних власти има се прописати пословник. Што тога пословника још нема, разумљиво је, толико се много пословника има да напише по закону о радњама, да је немогућно да се тај посао сврши за две године. А сматрало се,

с правом, да је то најмање хитно код банкарског посла.

Али не мисли тако секретаријат Удружења Војвођанских банака. Он сматра да благодет еснафског монопола треба што пре обезбедити југословенском банкарству. У једној претставци надлежној власти тражи он да се што пре изради правилник како не би банкарски посао пао у „не уке руке“.

Нама се чини, да је секретаријат Удружења Војвођанских банака рђаво схватио чл. 62. Концесиони систем 32