Народно благостање

Страна 428 НАРОДНО

1931. U pasivi je glavna pozicija potraživanje štedionica u iznosu od 34,2 milijarde franaka prema 30,5 milijardi franaka ikra- | | jem 1931 godine. Razni depoi iznose 3492 miliona, rezervni fondovi štedionica 2317 miliona, poverioci 3418 miliona franaka | itd. U aktivi je najjača pozicija državne obligacije u iznosu од | 26 milijardi 642 miliona franaka prema 25 milijardi 78 miliona krajem 1931. Bonovi narodne odbrane i državni blagajnički za-' pisi iznose 6 milijardi 129 miliona prema 7 milijardi 488 miliona krajem 1931 godine. Zajmovi po menicama iznose 8 milijardi! 258 miliona prema 4 mili|arde 827 miliona, a oni po tekućim ra-| čunima 6125 prema 4819 miliona itd. i

— Banque Renauld jedna od najvećih francuskih provincijskih banaka, koja je zimus zatvorila šaltere predlaže svojim poveriocima 60%-ino plaćanje njihovih potraživanja i to: 15% odmah, 10% mesec dana posle primanja sporazuma, 10% 31 jula 1934, 7.50% 31 jula 1935, 7.50% 31 jula 1936 i 10% 31. jula 1937. Za ostatak od 40% imale bi se izdati potvrde, koje, bi se proporcionalno iskupile iz zaostatka stečajne mase posle. izmirenja gornjih 60%

= Сћазе National Bank u Njujorku otpisuje dubiozna poiraž:vanja u iznosu od 55,70 miliona dolara iz rezervnog fonda i starog nepodeljenog dobitka. Vlastita sredstva banke iznose, posle ovog otpisa 205,50 miliona dolara prema 265 miliona kra-" jem marta tek. god. i 358 miliona dolara krajem 1930. |

— Udruženje vojvođanskih banaka podnelo je pretstavku Ministarstvu Tinansija u kojoj traži, da naredi poreskim | upravama da bar jedan put nedeljno primaju od banaka sitan : novac od nikla u neograničenoj količini. Banke se naime fuže,. da su pretrpane tim novcem, koji im donose frgovci, pošto a. ne лоби zameniti ni kod Narodne banke, ni kod Poštanske. štedionice, koja ga prima samo u iznosu od 1000 dinara po osobi dnevno, a s druge strane neograničeno natura u svojim isplatama. Zahtev Udruženja vojvođanskih banaka je potpuno na svom mesiu i mi smo u svoje vreme, pišući o iskivanju SsreDrnog novca, istakli da je glavna pravna osobina svakog novca za pofkusurivanje, da ga državne blagajne primaju neograni-' čeno, a da su ga privatni dužni primati samo do zakonskog maksimuma.

— Da bi dobio dovoljno sretstava za nove Otpise Bečki Bankferajn namerava da provede novo smanjenje glavnice. Deo glavnice A u iznosu od 23 miliona šilinga neće se reducirati, ali zato će se deo glavnice B od 22 miliona šilinga reducirati na 880 hiljada. Reducirana glavnica ove emisije povisiće se onda sredstvima Amortizacione kase na 7 miliona, tako da će celokupna glavnica iznositi u buduće 30 miliona šilinga. Za otpise će se upotrebiti i rezervni fond od 5 miliona šilinga, a za ostale otpise preneće Bankferajn na Amofizacionu kasu 48 miliona šilinga dubioznih potraživanja. Ovo je treća sanacija kod Bankferajna posle koje je i on kao i mnoge druge austrijske banke izgubio gotovo sva vlastita sretstva. Ujedno je sa činovništvom sklopljen novi kolektivni ugovor na bazi 10%-tnog smanjenja sadašnjih prinadležnosti.

— Švajcarsko Udruženje banaka predložilo je sličnim udruženjima u ostalim poverilačkim državama da se povede međunarodna akcija ·za održanje zlatne klauzule.

ЈАВНЕ ФИНАНСИЈЕ

— Američki budžetski delicit za god. 1932/33, koja je završila 30 juna ceni se na 1750 miliona dolara, koji je u glavnom nastao zbog podbacivanja prihoda. Rashodi za suzbijanje krize, u prvom redu zajmovi preko Refico nisu uračunati u deficit. — Општина вароши Скопља закључила је краткорочан зајам код Београдске задруге у висини од 2 милиона динара са 10% интереса.

— Pregovori između Grčke i pretstavnika njenih stranih poverilaca o regulisanju pitanja službe dugova počeli su u Londonu 22 juna. |

БЛАГОСТАЊЕ Бр. 27 ТРГОВИНСКА ПОЛИТИКА |

— Аустријска је влада продужила на неизвесно време | паринске додатке за пшеницу у износу од 2.80 златних круна на сто килограма.

— На предлог Британског империјалног одбора, који |је основан после споразума у Отави и има за дужност про|дубљење привредних односа између појединих делова бри-

танског империја укинуће се од краја септемдбра тек. год.

Емпајр Маркетинг Борд, који постоји 7 година и који је до сада имао сличан задатак.

—- бугарско министарство трговине израдило је један

план о помагању извоза аграрних производа плаћањем извозних премија. Премија би се у првом реду имала плаћати на извоз јаја. Сретства за ове премије имала.би се набавити увођењем нових такса на увоз луксузних артикала.

— Uprkos #оте što se u Londonu radi na zaključenju саппзког рппита bar za vreme trajanja svetske monetarne i ekonomske konferencije, Engleska je 27 juna povećala cafinske

| stavove i to na tvrdo drvo za parkete od 10—15% na 20%, · па šešire od filca od 20 na 30% i na čipke i slične tkanine od

20 na 30%. Predlog o carinskom primirju koji su načelno primile 40 država, a među njima i Engleska, bio je poslan baš na njen predlog na proučavnje jednoj podkomisiji i naravno nije stup:o

| na snagu.

— Na zemaliskoj konierenciji izvoznika voća i voćarskih zadruga, održanoj 25 juna u Beogradu, izdane su, tako | reći, zadnje direktive za nastupajuću izvoznu kampanju voća. Пло su konstatovali potrebu огсоаштоуапја ођауезтајпе službe na onim tržištima, na koje se naše voće najviše izvozi. U tu svrhu pristali su da plate taksu od 10 din. za svaki izvezeni vagon Zavodu za unapređenje spoljne trgovine.

izvoznici zahtevaju najstrožu kontrolu nad izvozom voća, fako da za izvoz dođe u obzir samo voće prve kvalitete, kao i to da se izvozom voća bave samo oni trgovci koji ta| posao razumeju. U rezoluciji, dalje zahtevaju uklanjanie svih zapreka koje stoje na putu našem izvozu voća.

СОЦИЈАЛНА ПОЛИТИКА

— Шведски парламент одобрио је кредит од 180 милиона круна за извођење јавних радова у сврху смањења незапослености. Парламенту је поднет предлог закона 0 помоћи пољопривреди одређивањем минималне цене за жито, ограничењем производње маргарина, давањем премије за извоз јаја и т. д.

ТРГОВИНА

— Контингент за увоз дрва из Југославије у Француску износи за други семестар текуће године 10.372 тоне за непрерађено дрво; 504 тоне прерађевине од дрвета.

— Prema podacima Медипагодпос рођорпугедпог ш1stituta u Rimu ostalo je neprodato žita u zadnjih 6 godina:

1921. 67 miliona kvintala 1928 69 1929 144 5 Š 1930 137 “ 1931 ПА. o 1932 154 wi %

1933. (procena) 177 “ o Institut zastupa mišljenje da se rešenje žitnog problema i povećanje cena žitu može postići jedino smanjenjem zasejane površine.

ЗАДРУГАРСТВО |

— 23 juna održana je h Beogradu skupština Zemaljskog saveza zadruga za poljoprivredni kredit. Ovaj savez čini prema jednoj uredbi iz januara ov. god. pet banovinskih zadruga za poljoprivredni kredit s sedištima u Beogradu, Nišu, Skoplju, Sarajevu i Zagrebu, u kojima je začlanjeno prema podacima

| Zemaljskog saveza 1493 mesne zadruge sa 105 hiljada članova.