Народно благостање
1, јули 1933, | НАРОДНО
БЛАГОСТАЊЕ. рана 431
На париској берзи показују у последње време сви разноврснији државни папири извесно попуштање курсева, али су флуктуације наших папира управо изненађујуће: од 20. до 22. јуна имамо нагао скок, коме онда следи до 26. јуна још јача беса.
20 јуни 21јуни 22јуни 23 јуни 26 јуни из 1895.
4%: год. 30— _ 31—-.. 3180. 3150. (2975 5% из 1902. год. 145— 151— 164— 154—– 14245% из 1906. год. 127—— 137—– 145— 139—– 12945% из 1909. год. 1270 _ 19835 1208 [30 127 . 5% из 1913. год. 20: — 30. 30— 30–— 29.4.5% из 1910. год, 125— 130.— 144— _— IO4.5% из 1911. год. 18088 [905 [00 ___-_ _ ___ 7% из 1931. год. 18.85 1905. 10. --=- 18.—
4% Рента из 1895. године порасла је на 31.80, али затим попусти на 29.75. Још јаче промене имамо код 5% зајма из 1902. и 4.5% из 1906. Први се попео од 145.— на 164и затим попустио на 142.—, а други од 127.— на 145.— да би се после тога спустио опет на 129. — Код 7% Стабилизационог зајма из 1931. године и осталих папира примећена је нешто већа отпорност курсева. _
На девизној берзи обрти су износили 4.9 милиона према 4.3 милиона у прошлој недељи. Од тога долази на бечки клиринг 4 милиона а курс шилинга је варирао између 8,75 и 8.80. Грчки бонови су продавани по 43 динара (укупно за 91 хиљаду). У девизи Лондон је трговано за 235 хиљада, Париз 250 хиљада, Цирих 245 хиљада и т. д. На приватном девизном тржишту готово није било промене код минималних послова.
ZAGREBAČKA BERZA
Devizno tržište. Situacija na deviznom tržištu i dalje je dosta nesigurna. Pored daljneg pada dolatra, labavu tendenciju imala je i deviza Amsterdam. Službeni kurs dolara već je sišao na 65.50. |
U privatnom prometu mrtvilo u pojedinim valutama, a naročito u dolatima. Danas skoro mitko i ne kupuje dolare. Ponuda u dolarima |e znatna dok je tražnja skoro nikakva.
Poslovanje u austriskim šilinzima po privatnom kliringu bilo je dosta živo. Izuzev kompenzacija 'prvi dan napravljeno je poslova za blizu Din. 600.000.— uz srednji tečaj 8.80. U utorak i kurs šilinga je popustio na 8.75, a u srijedu srednji tečaj bio je 8.74. :
Bonovi rađeni su po 41.— i 40.— ali u manjim stavkama.
Ffektno tržište. Prva dva dana efektno tržište je imalo čvršću tendenciju skoto kod svih državnih papira, ali je promet bio minimalan. Izuzetak je bio samo kod 7% investicijonog zajma u kojem |e pravljeno blizu 300.000 nominale uz povišeni kurs od 45.— i 46.—. Međutim polovicom sedmice došlo ie do preokreta u situaciji, te su od reda svi kursevi nazadoval. Tako |e 7% investicijoni zalam pao na 44.—, a Beglučke obveznice, koje su još u utorak rađene po 34.— oslabile su. na 33.— za novac bez fobe. Agratne obveznice su pale od Кигза 26.—, Коliko ie novac bio na ptva dva dana na 25,—. U Šteti nije uopće došlo do posla. U ponedeljak ona je {još bila na kursu 197.novac, roba 200.—, a u srijedu je pala na 195.— do 198.—: Slična situacija bila ie i kod dolarskih papira. Tako je 8% Blair na drugi dan pravljen po 39.—, da u sri{edu oslabi na 37.novac, roba 38.50. Seligman obveznice su od svog Кигза u utorak 52.50 tražnja, ponuda 55.—x— раје па 49— dotično 51.75. Ista sudbina zadesila je i 7% Blair, koji je u srijedu ostao na 33.— do 34.50. | :
Narodna banka pravljena je po 3.750, ali je i njen tečaj
:
kasnije pao na 3.700 novac, bez robe. Dionice Agrarne banke trgovane su na drugi dan po kursu 215 do 221, a u sfijedu po 215— i 216. —. -
i
ROBNO TRŽIŠTE
Pšenica.
Skok cena pšenice u Čikagu 27. juna za termin juli na 05,5 centi i za fefmin decembar na 1 dolar i tri osmine prema 80,80 centi po bušelu 23. juna izazvao je pravu senzaciju. Već od kraja februara pokazuje se hosistička tendencija u Čikagu, koja više nije bila prekidana. Ali do jake hose došlo je tek posle~depresijacije dolara. Ona je bila špekulativne prirode i mi smo u našim izveštajima naglašavali, da se mora kao ta= kova shvatiti, što je razvoj događaja i potvrdio. 28 aprila cena pšenice je nofirala u Čikagu 65%/, centa po bušelu prema . 48./, centa 3 marta. Od 28 aprila do 16 juna cena se je popela samo do 737/., dakle za više od mesec i po dana nije porasla · nego za 8 centa. 23 juna beleži 80,80 centa po bušelu, a 27 već 95,5 do) | dolar i „/..
Istina ovaj se skok pravda katastrofalnim dejstvom. suše na iduću žetvu u najglavnijim proizvodnim područjima, i tvrdi da će čak biti potreban i uvoz, ali se to za sada mora smatrati kao berzanski manevar. Do pre par dana izveštaji o stanju useva u Sjedinjenim severoameričkim državama bili su povoljni. Američki spekulaniti poznati su kao majstori u pravljenju raspoloženja za svoje poslove. Ali prilikom sadašnje hose mora se ipak učiniti jedna rezerva, naime, postoji plan američke vlade, da se cena pšenice istera na 1 dolat za bušel.
To je trebalo postići: 1) depresijacijom dolata i 2) Ograničenjem proizvodnje.- Ali dosadašnji skok cene pšenice računat u zlatu iznosi prema početku marta 31%, on je dakle već | eskontitao ne samo dosadašnju, nego i po pretsedniku Ruzveltu | moguću depresijaciju, a i dejstvo ograničenja, koje ima da stupi na snagu 8 ov. m.
Pregovori o ograničenju proizvodnje doveli su do načelnog sporazuma, ali se ipak još ne zna pozitivno šta je u stvari.
Vesti o stanju useva u Evropi povoljne su i očekuje se približno ista žetva kao i prošle godine.
Stanje useva pšenice u našoj državi je za sada povoljno. Žetva će zbog hladnijeg vremena zakasniti za 15 do 20 dana. Pšenica je 27 juna notirala bačka okolina Novi Sad 212,50 do 215, gornjo-banatska i gornjo-bačka 210—u212,90, bačka lađa Begej 210—215.
Pamuk
Zakon o smanjenju proizvodnje za oko 10% stupa 8 tek. mes. na snagu. Cena u Njujorku porasla je od 8,84 centa po funti 26 maja, na 9,08 centa 16 juna i 9,18 centa 22 juna. U zlatu računato cena je 16 juna prema 3 marta bila viša za 22%, dok je 23 juna samo 18%, jer je i dolat nešto oslabio.
Stoka
Svinje. — Cene su u Beču popustile prema prošloj nedelji za oko 10 groša. Tako se plaća za srbijanske svinje 1.23 1.257 a za Ђабке 1,30—1,39. To {e uticalo i na cene u zemlji, ali su one ipak relativno nešto manje рориз е. Тако ве plaća za srbijanske svinje 6,80 do 7,20 po kilogramu. Na bačke je pad cena u Beču još manje delovao, jer je tamo velik broj srezova zatvoren i roba se пе nudi. Cene su 7,25—7,950 po kilogramu. Pregovori sa Čehoslovačkom zbog ukidanja sindikalne takse su izgleda na dobrom putu i kod trgovaca se oseća nešto optimizma.
Posao sa Italijom miruje.